in

Azerbejdžanska vojska ulazi u Agdam – Jermeni zapalili kuće i otišli – Azeri u suzama celivaju džamiju

Azerbejdžanske trupe su 19. novembra počele da ulaze u okrug Agdam u regionu Nagorno-Karabah

Agdam je jedan od okruga oko Nagorno-Karabaške autonomne oblasti Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike koji je Azerbejdžan izgubio od jermenskih snaga nakon raspada SSSR-a, kao rezultat Prvog rata u Karabkah.

Dana 20. novembra, okrug je u potpunosti ustupljen Azerbejdžanu prema mirovnom sporazumu koji su postigli Baku i Jerevan radi okončanja Drugog rata u Karabahu ranije u novembru.  Ogromna većina Jermena koji su živeli u Agdamu već su napustili to područje.

Tokom proteklih dana, vlasti samoproglašene Nagorno-Karabaške republike (poznate i kao Republika Arcah) pomagale su u evakuaciji. Mnogi odlazeći Jermeni palili su svoje domove kako ne bi dozvolili Azerima da ih ugrabe i koriste u budućnosti.

Sledeći okrug, koji će biti predat pod azerbejdžansku kontrolu, je Kalbadžar. Prvobitno je trebao da bude predat snagama Bakua 15. novembra, ali je odloženo za 25. novembar.

Jermeni koji trenutno beže iz Kalbadžara pale svoje kuće i imanja koja ne mogu evakuisati. Ako se kontrola nad Agdamom i Kalbadžarom prebaci u ruke Azerbejdžana bez većih incidenata, Lačin će postati sledeći okrug koji će se suočiti sa ovom sudbinom.

Bez obzira na to, “Lačinski koridor” koji povezuje Jermeniju sa Stepanakertom i drugim teritorijama Karabaha koji će ostati u rukama Jermena biće osiguran od strane ruskih mirovnih snaga. Trenutno ruska vojska ima 23 kontrolna punkta u zoni sukoba. Put Lačin-Stepanakert je ponovo otvoren i preko 1.235 raseljenih civila vratilo se u Stepanakert.

Suprotno situaciji u okruzima koji će biti predati azerbejdžanskim snagama, Jermeni ne beže iz područja koja će ostati u zoni odgovornosti Rusa. Umesto toga, mnogi ljudi koji su pobegli od sukoba odlučili su da se vrate u svoje domove. Ipak, lokalnu humanitarnu krizu teško da je moguće izbeći.

Prema popisu stanovništva iz 2015. godine, broj stanovnika Nagorno-Karabaha bio je oko 151.000. Rečeno je da je sukob raselio oko polovinu njih, negde između 75.000-80.000. Još više ljudi sada beži iz okruga koji će biti predati pod upravu Azerbejdžanu u strahu od nasilja, etničkog čišćenja i drugih vrsta pretnji azerbejdžanskih snaga i vlasti.

Deo raseljenih se sada vraća u Stepanakert i druga obližnja područja pod ruskom zaštitom. Međutim, čak i u najboljem slučaju, jermenska država će i dalje morati da se suoči sa desetinama hiljada raseljenih na svojoj teritoriji.

Jerevan je već najavio određenu finansijsku pomoć i ekonomsku podršku ovim ljudima, ali situacija u samom Karabahu takođe zahteva pažnju. Do sada je jedina strana koja je tamo sprovodila humanitarne akcije bila Rusija koja je u tu svrhu stvorila poseban humanitarni centar.

Naredne sedmice pokazaće se spremnost strana da međusobno poštuju postignute sporazume o prekidu vatre i, u slučaju njihove primene, u regionu će konačno biti postignut dovoljan nivo mira i bezbednosti.

Video ispod: Azerske hodže ponovo celivaju džamiju posle toliko decenija

(srbijadanas.com)