in

Dačić: Ovo nije Bajden iz devedesetih ali će tražiti priznanje Kosova

Srbija ne bi trebalo da se plaši dolaska Džozefa Bajdena na čelo Sjedinjenih Američkih Država. Mnogo na njega gledamo kroz devedesete, a zaboravljamo da je on i u ovom veku dolazio Beograd i da smo zajedno gradili odnose.

Dakle, nema povratka na devedesete, bez obzira na rezultate izbora u Americi, ali demokrate će tražiti priznanje Kosova.

Ovo je za Sputnjik izjavio Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije i lider SPS koji veruje da i Bajden, kao i mnogi političari, pokazuje dva lica — jedno dok je u opoziciji i drugo kad dođe na vlast:

„Bajden je kao potpredsednik SAD-a bio dva puta u zvaničnoj poseti Srbiji i oba puta sam se sreo s njim. I kao predsednik Vlade u Vašingtonu, i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na koju sam išao sa predsednikom Vučićem. Svi ti razgovori bili su potpuno drugačiji od onih koje je Bajden vodio tokom devedesetih. Tako da mislim da treba da se fokusiramo na građenje novih odnosa i novih relacija sa ljudima koji će se baviti i evropskim poslovima, odnosno, dijalogom sa Prištinom. Jer je najveći problem Bajdenove američke administracije, odnosno demokrata, to što oni smatraju da je pitanje Kosova rešeno. Oni ne favorizuju nastavak dijaloga Beograda i Prištine nego jednostavno traže implementaciju odluke o proglašenju Kosova. U tom smislu, ta administracija nam verovatno ne bi bila naklonjenija od Trampove koja nema opterećenje da je učestvovala u projektu stvaranja nezavisnog Kosova. I zato je Trampova administracija bila otvorenija za kompromis. Međutim, situacija se menja i realna međunarodna politička scena se promenila. Kosovo nema više tako jake pozicije kao što je imalo, ono nema većinu, ne može nigde da postane član“.

Priznanje Kosova nije moguće, ne mogu nas više bombardovati

Ali, nadaju se u Prištini da bi se Bajdenovim dolaskom i to promenilo…

— Pa ne može se to rešiti Bajdenovim dolaskom. Nije to lako. Nije lako pritisnuti Srbiju da prizna Kosovo i da zemlje koje nisu priznale Kosovo to učine. Ako neko očekuje da će neko sada da bombarduje Srbiju ili da uvodi Srbiji sankcije da bi se pomoglo Kosovu, mislim da taj ne živi život u 2020. godini, nego da živi u prošlosti.

Kakva je sudbina Vašingtonskog sporazuma?

— Srbija nije ta koja osporava Vašingtonski sporazum, niti se mešamo u rezultate izbora u SAD. Da li će nova administracija ostati pri tom sporazumu ili ne, na njima je da donesu odluku. Mi ostajemo pri onome što smo potpisali kao ozbiljna i predvidiva administracija. S druge strane, Kosovo se otprilike nada da ništa potpisano neće važiti pošto je Tramp izgubio, nego da će se sada nastaviti sa politikom Bila i Hilari Klintona. A to je politika zasnovana na lažima o tome da je Srbija agresor, da je izvršila genocid i ostalo. Bil Klinton je govorio o tome da su Srbi krivi za oba svetska rata, čak i za holokaust. To ne govori toliko o njegovom neznanju, koliko o bezobrazluku. On želi da neobrazovanom i neinformisanom delu sveta nametne da smo mi tradicionalni varvari i divljaci koji su ubijali nedužne Albance. Cela ta priča je pala u vodu. Pala je u vodu i time što je pod pritiskom međunarodne zajednice formiran i sud koji sudi za zločine OVK prema Srbima.

Vreme je za pravdu za srpske žrtve. Srbija veoma aktivno sarađuje u istrazi ratnih zločina, otkrivanju nestalih lica. Radimo sve ono što dobijemo kao  zahteve za istragu, traže se grobnice… Za razliku od Prištine koja ne želi da proveri nijednu, a postoji pet lokacija sa masovnim grobnicama koje tražimo da provere. U Srbiji niko ne sprečava da se bilo šta otkrije, niti da se sankcionišu krivci. Vreme se promenilo i ne očekujem nikakve negativne promene za spoljnopolitički položaj Srbije posle predsedničkih izbora u Americi.

Gde očekujete da će se voditi dijalog  Beograda i Prištine, s obzirom na ishod predsedničkih izbora u SAD kao i na Tačijev odlazak u Hag?

— Formalno gledano, dijalog se vodi u Briselu po Rezoluciji SB UN na osnovu zajedničkog predloga Srbije i EU. To je ona čuvena priča kada je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić promenio stav dok je šef diplomatije Vuk Jeremić bio u avionu na putu za Vašington. Koliko je to dobro ili nije, ne vredi sada o tome da raspravljamo. Moje mišljenje je da nije dobro, ali smo mi već 2012. otpočeli dijalog u Briselu, a ništa od onog što smo se dogovorili se ne primenjuje i zato je cela priča neizvesna. Međutim, Srbija će i dalje učestvovati u dijalogu. Mi mislimo da je Srbija u Vašingtonu dobila i više nego što je moglo da se dogovori u Briselu, zato što je potrebno da neko vrši pritisak na Prištinu.

Koliko EU može da vrši  pritisak i hoće, videli smo svih ovih godina, a to znači da od toga nema ništa. Mi smo spremni za nastavak dijaloga i to nema veze sa predsedničkim izborima u Americi. Pretnja za dijalog u ovom trenutku nije SAD, već situacija na Kosovu, imajući u vidu da je došlo do haosa na političkoj sceni zbog Haškog suda. Avdulah Hoti sada ne sme da dođe u Brisel da dogovara nešto novo sve dok se ne reši ko će biti izabran umesto Hašima Tačija.

Odnosi sa Crnom Gorom

Prošli su izbori i u Crnoj Gori, jeste li sa crnogorskim predsednikom Parlamenta Aleksom Bečićem imali do sada neke kontakte — vi ste prvi izabrani funkcioneri i ovde i tamo?

— Čestitao sam svima njima na izbornom rezultatu  kao liderima stranaka posle izbora, i Andriji Mandiću, Kneževiću, Bečiću, Dritanu, Krivokapiću, Milačiću. Ja sam tada bio ministar spoljnih poslova. To sam uradio telefonom, pošto poznajem ljude. Naravno, u međuvremenu je jedino Bečić izabran na neku funkciju, ali ja tada nisam bio predsednik Parlamenta, nego ministar spoljnih poslova. Zatim sam ja postao predsednik Parlamenta, ali još nisam dobio čestitku od njega. U svakom slučaju, to su formalnosti. Mislim da tu treba sačekati izbor Vlade u Crnoj Gori i graditi odnose na najbolji mogući način.

Ako već imamo predsednike parlamenta u obe zemlje, da li bi ta saradnja mogla da počne od vas?

— Svakako da može, ja ne bežim od toga. Želim da naši parlamenti daju poseban doprinos svemu tome. Tako da ću sa velikom radošću prihvatiti sve predloge za zajedničke aktivnosti, bilateralne posete. Nemamo bližeg jedni od drugih i zato treba da gledamo da se što više bavimo zajedničkim stvarima, a ne da insistiramo na razlikama. Razlike su uvek tu i uvek će i biti.

Mogu li one da se prevaziđu?

— Mislim da moraju. Nikad velike ideje ne propadaju zbog nekih opštih stvari, nego zbog sitnica, odnosno neslaganja u sitnicama. Tako da bih ja više da se bavimo suštinom naših odnosa, a to je da želimo dobre odnose dve države i dva naroda. Mi nemamo nikakvih, ni teritorijalnih ni bilo kakvih pretenzija prema Crnoj Gori, naprotiv. Ono što nas jedino zanima to je položaj srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori, njihova prava, položaj Srpske pravoslavne crkve, i naša zajednička budućnost. Tako da su svi oni koji su u prošlosti radili protiv toga, na neki način radili i protiv bolje budućnosti građana Srbije i  građana Crne Gore.

Završeni su i lokalni izbori u BiH. Kakav će biti odnos Beograda sa novim gradonačelnikom Banjaluke?

— Nikada se nismo mešali u izbore niti u Crnoj Gori, niti u RS, u smislu da mi određujemo ko treba da dobije većinu. To praktično znači da smo spremni na saradnju u interesu Republike Srpske, srpskog naroda u BiH i u RS, kao što smo i do sada to radili. Ono što nas jedino zanima je politička stabilnost, da se izbegne svaka vrsta međusobnih sukoba i nestabilnosti koja može da ugrozi opstanak Republike Srpske. Tako da se mi ne uključujemo sada u ta stranačka prepucavanja unutar RS, ali smo životno zainteresovani i uvek ćemo podržavati sve one političare koji se zalažu za opstanak RS i za blisku i prisnu vezu sa Srbijom.

Želim da dodam još jednu stvar, da ne bi bilo zablude. U RS postoji Socijalistička partija koja ima bliske veze sa Socijalističkom partijom Srbije još iz vremena Miloševića. Predsednik te partije je Petar Đokić. U međuvremenu je iz te partije otišlo nekoliko ljudi i nekoliko organizacija, i napravljena je Socijalistička partija Srpske koja ima čak i skraćenicu SPS, sa željom da se verovatno što više zahvati iz biračkog tela. Pošto je Dodik izrazio sumnju u odnose njegove stranke sa SPS-om, važno je da neko ne misli da je to SPS odavde iz Srbije. Socijalistička partija koja ima veze sa Srbijom je Dodikov pouzdan koalicioni partner. Znači, nismo mi ti koji ćemo da narušavamo stabilnost, ni Dodika ni bilo koga drugoga u RS.

Mogu li lideri OVK biti osuđeni

Da li je pravda spora ali dostižna kad su u pitanju suđenja liderima OVK?

— Da je pravda spora, to smo videli, a da li je dostižna, to ćemo tek videti. Pokretanja postupaka nije garancija da će doći do presuda. Ali, ovoga puta je nešto drugačija situacija. Ovo je sud iz Prištine koji ima sedište u Hagu. Formiran je odlukom Prištine, a na zahtev Saveta bezbednosti UN. Da to nije bilo, sud bi formirao SB posle izveštaja Dika Martija. Znači, to nije sud koji sada iznova sudi svima, ovo je sud za zločine koje je OVK počinila prema Srbima, a koji su ostali neistraženi, uključujući i trgovinu organima. Odnosi se i na srpske žrtve kojih je veliki broj posle dolaska NATO-a na Kosovo.

Da li može da se dođe do presude ako znamo u kakvom strahu žive ljudi sa Kosmeta i ne smeju da svedoče?

— Svedoci su bili pod velikim pritiscima uvek. Čak je i Haradinaj oslobođen pred Haškim tribunalom zbog nedostatka živih svedoka, što je zaključeno u presudi, a što dokazuje da su oni pobili sve svedoke. Zato je sada zaštita svedoka jedna od najvažnijih stvari kojim treba da se bavi specijalizovano veće ili sud. Videli ste da ima mnogo svedoka, ali i da su oni čitav taj spisak već objavljivali, da su tim takozvanim veteranima  donošena akta koja su kružila u istražnom postupku. Sigurno je da će biti pritisaka na svedoke, ali situacija je zaista mnogo različita u odnosu na period kada je zasedao prvi Haški tribunal.

Hoće li Srbija poslušati šefa diplomatije EU Žozepa Borelja koji traži da uskladimo zakonodavstvo sa evropskim i odustanemo od preseljenja ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim?

— U svakom sporazumu imate nešto što neko ko kreira taj sporazum, želi da proturi, iako tema nema baš neke veze sa tim dogovorom. Tako je i u vašingtonskom bilo nekih tačaka za koje su se svi čudili otkud uopšte tu. Samo onima koji poznaju tu političku scenu bilo je jasno da će oni gurati raznovrsnost energetskog izvora, a ja sam slušao to još od Bajdena kada sam bio premijer. U tom Vašingtonskom dokumentu našla se tako i 5G mreža, Hezbolah, LGBT ali i pitanje Jerusalima jer je Tramp veoma vodio računa o interesima Izraela zbog glasova na izborima. To verovatno nije u saglasnosti sa stavovima EU ali ovo što traži Borelj se odnosi na jedan proces koji može da potraje.

Kada nam budu rekli „vi ćete za šest meseci da budete članovi EU, dajte usaglasite svoje stavove sa našim“, to je nešto drugo. A nije u redu da se kaže da ćemo za deset godina biti u EU, a da moramo da radimo nešto što nije u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima. Kada dođe faza da uđemo u Uniju prekosutra, mi ćemo sutra promeniti sve, a do tada moramo da vodimo računa kako da preživimo. Naš interes jeste EU ali ne sme da bude suprotstavljen sa državnim interesima.

(Sputnik)