in

DAN KADA JE MARTIN LUTER KING IMAO SAN Hiljade ljudi na godišnjici istorijskog “MARŠA NA VAŠINGTON” traži reformu policije

Hiljade ljudi učestvovale su u petak na maršu u američkoj prestonici Vašingtonu da bi odbacile rasizam, protestovale protiv policijske brutalnosti i obeležile godišnjicu “Marša na Vašington” 1963. godine.

Učesnici marša okupili su se ispred spomenika Abrahamu Linkolnu, gde je lider borbe za građanska prava Martin Luter King mlađi pre 57 godina održao istorijski govor “Imam san”, u kojem je izneo viziju rasne jednakosti, koja još nije ostvarena za milione Amerikanaca.

Možda ste ubili sanjara, ali ne možete da ubijete san”, poručio je lider borbe za građanska prava, sveštenik Al Šarpton.

Frenk Niti, aktivista pokreta “Životi crnaca su važni” u Viskonsinu, organizovao je šetnju od Milvokija do Vašingtona od 1.200 kilometara, koja je trajala 24 dana.

Moj unuk neće protestovati zbog istih stvari zbog kojih je u maršu učestvovao moj deda”, poručio je Niti.

Slično je poručio i učesnik marša Džerom Batler iz prestonice Vašingtona.

“Nadam se da moj sin neće morati da ovde protestuje zbog iste stvari za 50 godina”, poručio je Batler.

Godišnjica govora i “Marša na Vašington” obeležena je na kraju leta rasnih nemira i protesta, podstaknutih smrću nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda koji je preminuo nakon što mu je beli policajac gotovo devet minuta držao koleno na vratu.

Foto: Olivier Douliery / EPA;
Vašington

Učesnicima marša obratio se brat Džordža Flojda, Filoniz, koji je za govornicu izašao sa članovima porodice.

Voleo bih da je Džordž mogao ovo da vidi, naglasio je Filoniz.

Skup je održan i posle incidenta u Kenoši u Viskonsinu gde je beli policajac prošle nedelje upucao 29-godišnjeg Afroamerikanca Džejkoba Blejka, što je dovelo do protesta i nasilja, u kojem su poginule dve osobe.

Martin Luter King treći, sin čuvenog borca za građanska prava, i sveštenik Al Šarpton čija je organizacija “Nacionalna mreža za akciju” isplanirala skup u petak, održali su glavne govore u kojima su istakli hitnost sprovođenja policijske reforme na federalnom nivou, odbacili rasno nasilje i zahtevali zaštitu biračkih prava uoči izbora u novembru.

“Došli smo da budemo svedoci, da ostanemo budni, da se podsetimo odakle smo došli i pažljivo razmotrimo gde idemo. Pravimo korak napred na trnovitom, ali pravednom putu Amerike ka pravdi”, poručio je King i dodao:

Amerikanci marširaju zajedno, mnogi od njih prvi put, i zahtevamo istinske, dugotrajne, strukturne promene“.

Da bi naglasio hitnost rešavanja aktuelne situacije, Šarpton je između ostalih okupio porodice ubijenih Afroamerikanaca – Džordža Flojda, Brijone Tejlor, Rejšarda Bruksa, Ahmeda Arberija, Trejvona Martina, Erika Garnera, Džejkoba Blejka.

Posle komemorativnog skupa, učesnici marša planiraju da prošetaju do spomenika Martinu Luteru Kingu mlađem.

Očekivalo se da broj učesnika marša bude manji nego što je prvobitno bilo planirano zbog restriktivnih mera koje su gradske vlasti uvele usled pandemije korona virusa, a kojima se ograničava dolazak posetilaca iz drugih krajeva SAD. Zbog toga su organizovani slični skupovi u Južnoj Karolini, Nevadi, Floridi i drugim državama.

Hiljade učesnika u petak su stajale u dugim redovima, a organizatori su institirali na merenju temperature. Takođe su podsetili učesnike da drže fizičku distancu i nose maske tokom skupa, prenosi “Glas Amerike”.

Šarpton je pozvao stanovnike drugih država da se za vreme marša u Vašingtonu okupe ispred kancelarija senatora, koji ih zastupaju u Kongresu i zahtevaju da se sprovede policijska reforma na federalnom nivou.

Poručio je i da bi demonstranti trebalo da traže da se snažnije zaštite biračka prava u SAD, u znak sećanja na pokojnog kongresmena Džona Luisa, koji je govorio tokom originalnog Marša na Vašington.