in

DW: Svi razlozi zašto Nemačkoj preti nestašica vode

Klimatske promene, suviše malo padavina zimi, rast potrošnje vode – sve to dovodi do sniženja nivoa podzemnih voda i nestašice pitke vode, piše Dojče vele (DW) i navodi primer grada Ulrihštajna, koji već oseća posledice.

Ulrihštajn je grad na najvećoj nadmorskoj visini u nemačkoj pokrajini Hesen, nalazi se na 614 metara. Ako se gleda pitoma zelena okolina nikad se ne bi reklo da tu postoje ogromni problemi sa vodosnabdevanjem. Tamošnju idilu već nedeljama narušava buka velikih građevinskih mašina. Firma specijalizovana za pronalaženje vode pokušava da nađe nove podzemne izvore. Taj projekat je sporan.

Geolozi kažu da na mestu u Ulrihštajnu na kojem se sada obavljaju bušenja vode nema, ali firma koja obavlja radove tvrdi suprotno. Ta situacija zabrinjava gradonačelnika Edvina Šnajdera: „Nikada ne bih ni pomislio da ovo nama može da se dogodi.“ A čuo je da i neka druga mesta u Taunusu, brdskom području u Hesenu, imaju problema s vodom. I čuo je takođe za problematične regione u Donjoj Saksoniji na istoku Nemačke.

Problem u Ulrihštajnu je sledeći: šest izvora koji već stotinu godina pitkom vodom snabdevaju oko 3.000 stanovnika, nalaze se na dubini od samo dva do tri metra. I polako presušuju. Oni trenutno mogu da daju samo još četiri kubna metra vode na sat. A potrebna je dvostruka količina. Tamo ne mogu da se izgrade rečne brane pomoću kojih se u Nemačkoj obezbeđuje 30 odsto pitke vode. Toj opštini, kao i preostalih 70 odsto, preostaju samo podzemne vode. Gradonačelnik Šnajder bez mnogo razmišljanja može da navede razloge. Ulrihštajn se nalazi na razvođu reka Rajne i Vezera. „Tu voda jednostavno otiče, a u našem regionu ima sve manje hladnih zima.“ Zbog toga vodostaj podzemnih voda koji padne leti ne može zimi da se oporavi. Gradonačelnik kaže da uz sve to grad Frankfurt pokriva trećinu svojih potreba iz okolnog brdskog područja Fogelsberg – oko 40 miliona kubnih metara. „Kada je Frankfurt pozvao svoje građane da za vreme letnjih vrućina zalivaju drveće u gradu i da ljudi za to koriste vodu iz slavine, stvarno sam se naljutio“, kaže Šnajder.

U isto vreme, dobio je i vest da jedno bušenje u Ulrihštajnu na dubini od 120 metara nije dalo nikakve rezultata, vode nema. A za ta bušenja koja koštaju 150.000 evra nema finansijskih subvencija ni od pokrajine, ni od saveznih vlasti. Ulrihštajn mora te troškove da obračuna u cenu vode za građane.

Grad sada ispituje dodatne mogućnosti i odlučio se za pregradnju i modernizaciju dva od ukupno osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Za dva miliona evra. Dodatno bi voda mogla da se doprema iz susednog mesta kanalom dugim 4,5 kilometara. Gradnja tog kanala koštala bi 650.000 evra. Gradske vlasti još uvek oklevaju, a vreme ističe, ukazuje DW.

Na kraju su od jedne transportne firme zatražili da im dâ cisternu za mleko. U njoj se šest puta dnevno doprema oko 60.000 litara vode i ispušta u rezervoar. Tako se radi po pola godine, a počelo je već tokom prve sušne godine 2018. Pored toga, građani su zamoljeni da štede vodu. Nema zalivanja trave, nema vode za ono što nije neophodno.

Klaus Kraft je posebno pogođen. On već godinama u Ulrihštajnu ima praonicu veša i dnevno mu je potrebno oko 12 kubnih metara vode. Konkurencija je velika. „Zbog toga ne mogu da povećane troškove naplatim kroz ceni čišćenja.“ Trenutno jedan kubni metar pitke vode i otpadnih voda košta 10 evra. To je dva do skoro tri puta više nego u drugim gradovima.

Jedna dugogodišnja stanovnica Ulrihštajna kaže da su veliki problemi počeli tek pre tri godine. „Iznenada više nije bilo pritiska u cevima.“ Pravila za štednju vode se poštuju, uz manje izuzetke. Novi izazov predstavljaju bazeni koji se u zadnje vreme grade u dvorištima. Sve ih je više. To potvrđuju i iz Saveza za bazene i velnes, i kažu da je potražnja u doba korone porasla za skoro 3.000 odsto. Ljudi manje putuju pa žele kod kuće da imaju ugođaj kao na odmoru. A to naravno povećava potrošnju vode.

Na kraju je jedno još dublje bušenje u Ulrihštajnu krunisano delimičnim uspehom. Iz dubine od 200 metara doduše ne dolazi toliko vode koliko se priželjkivalo, ali za sada je dovoljno za prelazni period. U gradu niko ne može da kaže na koliko godina će ova investicija od 800.000 evra stvarno da reši problem. Ljudi gledaju na prognoze stručnjaka za vodosnabdevanje.

Biolog Karsten Rinke iz centra za ekološka istraživanja „Helmholc“ kaže da bi stanovnici Nemačke morali da se pripremaju za dalje nestašice vode. On ističe da su tehničke inovacije i štednja od 1990-ih godina smanjile dnevnu potrošnju vode sa 147 na 123 litra po glavi stanovnika. Savezni ured za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK) ukazuje na aktuelne analize klimatskih rizika i uočava „probleme u snabdevanju pitkom vodom“ – ne u čitavoj Nemačkoj, ali sigurno u pojedinim regionima i na istoku i na zapadu zemlje.

Savezna ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce (SPD) namerava da u proleće 2021. organizuje „dijalog o vodi“ s predstavnicima vlasti na saveznom, pokrajinskom i opštinskom nivou. Oni bi trebalo da raspravljaju o tome kako obezbediti stabilno snabdevanje vodom. Kao osnova za diskusiju biće pripremljena i opsežna „strategija za vodu“, navodi DW.