in

ISKOPAN IZ KAMENA I DUBINE VRBASA “Banjalučki Ekskalibur” u Muzeju RS

Povodom 90. rođendana Muzeja RS, svi posetioci sutra besplatno mogu pogledati mač koji je prošle godine iskopan iz kamena i dubine Vrbasa, gde je proveo nekoliko vekova.

Srednjovekovni mač je pre godinu dana izvučen iz korita reke Vrbas, u naselju Rekavice, što je izazvalo veliku pažnju javnosti, domaćih i stranih medija. Ovaj istorijski predmet posebno je zanimljiv jer je pronađen zaboden u kamenu, što asocira na Ekskalibur, mitski mač kralja Artura. Ekipa Srpskainfo boravila je juče u Muzeju, gde smo prisustvovali poslednjim pripremama za izložbu „Vrbaski mač u kamenu – Priča o Ekskaliburu“, autora Janka Vračara, muzejskog savetnika istoričara, i Ivane Pandžić, višeg kustosa arheologa.

Zbog interesantne priče koja ga prati od početka, mač je predstavljen u ambijentu u kojem je i proveo tolike vekove, vrhom zaboden u kamen i okružen vodom. Posetioci će moći da pogledaju fotografije iz „akcije spasavanja“ mača i pročitaju detalje o podvodnom iskopavanju ovog oružja, kao i tvrđavi Zvečaj u čijoj blizini je pronađen.

Podsetimo, sam proces podvodnog iskopavanja mača trajao je tri dana. Kompletan konzervatorski tretman obavljen je u Ateljeu za konzervaciju metala u Muzeju RS.

– Možemo reći da se radi o bastardnom maču iz druge polovine 14. ili prve polovine 15. veka. Takođe, zbog mesta nalaza, mač možda možemo povezati s određenim istorijskim ličnostima kao što je kralj Stefan Ostojić, koji je vladao od 1418. do 1421. godine, a inače je iz vladarske loze Kotromanića. Zbog blizine tvrđave Zvečaj, koja je bila njegova kraljveska rezidencija, mač možemo povezati s njim ili s nekim iz njegove pratnje – pojašnjava Vračar.

Posetioci će više informacija moći da saznaju i iz kataloga izložbe „Vrbaski mač u kamenu“ i istoimenog dokumentarnog filma, koji će se moći pogledati svakog dana u prostorijama stalne postavke.

Foto: Goran Šurlan / RAS Srbija

Pronađen pre godinu dana

Izložbom, na koju su svi izuzetno ponosni, biće proslavljen i veliki jubilej – 90. godina Muzeja RS, a povodom rođendana ulaz je sutra slobodan za sve posetioce.

– U ovom dokumentarnom filmu vidi se čitav proces otkrivanja, odnosno iskopavanja mača, kratki prikaz iz podvodne arheologije, proces konzervacije, a isto tako dat je i presek istorijskih događaja, odnosno konteksta u kojima ovaj mač možemo povezati s ličnostima i događajima koji su se odigravali na tom prostoru u 15. i početkom 16. veka – ističe Vračar.

– S obzirom na epidemiološku situaciju, bilo je komplikovano da dođemo do ove faze, jer imamo dosta saradnika iz regiona i zaista smo zadovoljni rezultatom koji smo postigli. Mač je deo stalne postavke koju smo dodali u centralni dio Muzeja, jer smatramo da to zaslužuje. Imamo u planu, i već smo počeli da radimo s Gradskom upravom na izradi kulturne i turističke promocije mača bazirane na istorijskim činjenicama – poručila je Ivana Pandžić, koja je bila i deo tima ronilaca koji su izvukli mač iz kamena.

Kako je mač nađen u podnožju lokaliteta srednjevekovnog grada Zvečaj, dodaje ona, u narednom periodu baziraće se na promociji Srednjeg veka na ovoj teritoriji.

Otkriće jednoiporučnog ili bastardnog mača u koritu Vrbasa je veoma značajno, jer je na teritoriji Banjaluke u poslednjih 90 godina pronađen samo jedan srednjevekovni mač, i to dosta oštećen.

Vremenska kapsula

Ronilac RK „Buk“ Milan Rodić pronašao je 2017. godine zanimljiv predmet u reci Vrbas na lokaciji Rekavice, 20 kilometara uzvodno od grada Banjaluka. Naknadno je utvrđeno da je reč o maču koji se nalazio u Vrbasu na četiri metra dubine, a gde maksimalna dubina reke pri normalnom protoku vode iznosi 11 metara.

Mač se vekovima nalazio zaglavljen u kamenom koritu ne desnoj obali reke, na koji se isto toliko stotina godina taložio grubi sediment kombinovan s pijeskom, kamenjem i sedrom. Pod uticajem raznih prirodnih faktora poput bujica i sedimentacije, s jedne, te izgradnje hidroelektrane s druge strane, došlo je do produbljivanja korita rijeke.

Pretpostavlja se da su to osnovi razlozi što je mač vekovima ostao na istoj lokaciji, fiksiran taloženjem sedimenta. Pretpostavlja se da su podvodni pronalasci poput vremenske kapsule, jer je većina struktura lokacije i sklopa artefakata deponovana od određenog trenutka u prošlosti.