in

Istoričarka otkrila nepoznatu arhivu o Diani Budisavljević! Raskrinkala mnoga hrvatska zlodela prema srpskoj deci

Priča o ženi koja je tokom Drugog svetskog rata spasila na stotine hiljada srpske dece od sigurne smrti u logorima ovih dana dobila je nove obrise zahvaljujući hrvatskoj istoričarki koja otkriva nepoznate detalje iz tog vremena.

Gotovo osamdeset godina nakon kozaračkog pogroma ostaju mnoge enigme šta se dešavalo sa srpskom decom u ustaškim logorima. Ni danas nije u potpunosti rasvetljena uloga heroine tog vremena, Diane Budisavljević, koja je sve godine rata spasavala i spasla hiljade dece koju su ustaše odvojile od majki i poslali u razne logore i domove.

Kada za koji dan u Zagrebu izađe knjiga istoričarke dr Nataše Mataušić mnoge tajne iz tog vremena biće bolje objašnjene, a saznaćemo i da je velika humanitarka Diana Budisavljević spasavala srpsku decu i pre zbivanja na Kozari.

“Pomenite i srpsku decu”: Protest ambasadora Srbije u Austriji o spomen ploči na rodnoj kući Diane Budisavljević

“Novosti” otkrivaju detalje iz knjige koja će sigurno pobuditi interesovanje na ovim prostorima, gde je i danas nepoznata sudbina hiljade dece koja su završila u logorima u NDH, ali i raznim domovima i prihvatilištima.

Istraživanje dr Mataušić, koja je pronašla i albume sa kozaračkom decom, izazvaće se razne reakcije i srušiti mitove hrvatske desnice da je zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac zaslužan što je spaseno 7.000 života srpske dece.

Ni ustaše nisu znali šta će sa decom

Mnogo je novina do kojih je došla dr Mataušić u istraživanju koja su trajala dve decenije. Tako pobija i tezu da je Dečji dom na Perjavici u zapadnom predgrađu Zagreba bio ilegalni partizanski dom za decu, već je reč o domu za koji je znala i Diana i u kojem uslovi nisu bili katastrofalni. S druge strane, u nekim su domovima kozaračka deca umirala iz dana u dan, pa je u Gradskoj bolnici za zarazne bolesti umrlo 90 odsto dovezene dece. Užasni su uslovi za srpsku decu bili i u Državnom dečjem domu na Josipovcu, gde je od 800 dopremljene dece umrlo čak 530, znači – 66 odsto. Tu su bila deca koja su nasilno odvojena od majki.

– U Zagrebu je, prema mojim saznanjima, od 6.733 dece, koliko je smešteno u razne domove, umrlo njih 881, dok je u logor u Sisku dovedeno između 5.600 i 7.000 dece, a umrlo ih je 1.705 – kaže dr Mataušić, inače autor mnogih knjiga koje govore o stradanjima u Jasenovcu.

Tiroler Tageszeitung: „Spašena su srpska deca“, spomen-ploča Diani Budisavljević planirana u Inzbruku

U NDH postojala su, otkrila je naša sagovornica, dva logora isključivo za decu u doslovnom smislu te reči, i to u Sisku, koji se zvao Prihvatilište za decu izbeglica, i Dečji dom u Gornjoj Rijeci, a bili su pod “zapovedništvom Ustaške nadzorne službe”. Tvrdi i da dečji dom u Jastrebarskom i Donjoj Rijeci nije bio klasični dečji logor, a oko toga se i danas među istoričarima vode polemike.

– U Jastrebarskom je organizovan dolazak prvog transporta dece u Zagreb početkom jula 1942. Kroz prihvatilište je prošlo oko 3.000 dece, od kojih je umrlo njih 452.

Prva deca koju je spasla Diana Budisavljević bila su 16 mališana iz logora Lobograd, a nakon toga je uspela da spase i 280 dece koja su zajedno sa majkama bila transportovana iz logora Stara Gradiška na prisilni rad u Nemačku. Prva deca koju je Diana dovela iz Stare Gradiške nisu bila kozaračka deca, već deca sa Korduna i Banije i nekih sela u Slavoniji.

Mnogi istoričari ni danas nisu sigurni šta su ustaše želele sa decom koja su odvajana od roditelja sa Kozare. Zločinački Pavelićev sistem nije se obazirao na to što su deca umirala, a nikakvo saosećanje nije pokazivao ni Stepinac, koji je na molbe Diane Budisavljević da pomogne – ostao ravnodušan ili bi obećavao, a nije uradio ništa. Tek kasnije, 1943. godine, crkvene vlasti su počele da se malo angažuju da obezbede kakve-takve uslove za nesrećnu decu.

– Inicijativa za izdavanje dozvole za preuzimanje dece iz ustaškog logora Stara Gradiška bila je Dianina. Beskompromisno je odlazila do uticajnih osoba, od Stepinca do Andrije Artukovića, tražeći dozvolu za svoj rad. Sve dok nije upoznala “gospodina Hekera” i Gustava fon Kocijana, koji je na misteriozan način uspeo da joj obezbedi dozvolu – kaže dr Mataušić.

Tako je Diana spasla prvo decu koju su ustaše uzele roditeljima iz sela oko Jasenovca, a čije su majke trebalo da budu upućene na rad u Treći rajh, a očevi u Prihvatni logor Zemun. Ipak, nije uspela da spase svu decu, a kada je dobila drugu dozvolu počela je da spasava kozaračku decu. Smrtnost spasene dece bila je različita, zavisno od uslova u logorima i domovima gde su bila smeštena.

I danas nema pouzdanih podataka koliko je dece sa Kozare smešteno u razne ustanove u NDH, ali se zna da je najveća briga za decu iskazana u Zavodu za gluve u Zagrebu, gde je smrtnost iznosila 2,8 odsto, a kroz Zavod je prošlo gotovo 6.000 dece. Strašne su fotografije iz albuma koje je pronašla dr Mataušić, gde uz slike nasmejane dece stoji rukom zapisano “umro” ili “umrla”.

Pomagala svima a na nju svi zaboravili samo dve godine posle rata
Odmah posle rata, kada je Diana Budisavljević završila svoj životni poziv da pomogne deci, ne gledajući na nacionalnost, veru ili bilo što drugo, dočekala ju je teška sudbina. Nova vlast nije bila oduševljena da mesto heroja zauzme građanka, i to još iz Austrije, a dr Mataušić kaže da se nije uklapala u narativ kreiran sredinom pedesetih godina prema kojem su sve zasluge za spasavanje dece trebalo da idu Partiji i njenim ilegalnim aktivistima i organizacijama.

Dve godine posle rata na Dianu su svi zaboravili, kao da je nije ni bilo. O njoj se više govorilo. Mnogo godina kasnije sasvim slučajno na tavanu su pronađeni albumi koji su svedočili o delima heroine.

Rasuta bezbrojna arhivska građa

Ima li nade da se nađe još arhivske građe koja bi mogla da rasvetli to strašno vreme, ali i da pomogne da se otkriju sudbine nesrećne dece i njihovih porodica, zagrebačka istoričarka odgovara:

– Naravno da ima. Građa je rasuta po bezbrojnim fondovima Hrvatskog državnog arhiva i Arhiva grada Zagreba. Tu se radi o ljudima koji su sudelovali u Akciji spasavanja kozaračke dece, ali i sudbinama kolonizovane i udomljene dece. Upravo sam počela da pišem tekst o fotografijama koje se odnose na Akciju spasavanja dece, a koje su takođe bila rasute po brojnim institucijama – kaže dr Mataušić.