in

“KA BRISELU NAPREDUJEMO BRZINOM PUŽA” Jelica Minić za “Blic” o uslovima za članstvo, šansama, ali i CRNOJ GORI

Uloga Rusije i Kine, a poslednjih meseci i SAD, oko rešavanja kosovskog problema, gotovo da su u domaćim medijima gurnuli Evropsku uniju u zapećak. To ne odražava realnost. EU je glavni politički, trgovinski, investicioni, društveni, kulturni i obrazovni partner Srbije, napominje u intervjuu za “Blic nedelje” Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

O svemu tome, ali i o pozivu na dijalog o demokratiji koji su nevladine organizacije uputili Vladi, i kako bi on izgledao, razgovaramo sa Jelicom Minić.

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija
Jelica Minić

Vaš pokret je jedna od sedam nevladinih organizacija koje su povodom izveštaja Fridom hausa, prema kojem je Srbija svrstana u hibridne režime, pozvale nedavno Vladu da pokrene ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji. Koje su glavne zamerke na račun stanja u Srbiji?

– Izveštaj Fridom hausa “Države u tranziciji”, objavljen 6. maja, bio je samo povod za ovakvu zajedničku reakciju sedam nevladinih organizacija. Taj izveštaj je prvi put u poslednjih 17 godina ocenio Srbiju kao zemlju s hibridnim režimom (“poludemokratsku” državu), koja (formalno) ima demokratske institucije, ali sve više pokazuje autoritarne karakteristike. Vlada Srbije je reagovala i poslala ovoj uglednoj organizaciji svoje zamerke koje su se odnosile prvenstveno na metodološke nedoslednosti. Sličnim komentarima je u svojim javnim nastupima i predsednik Srbije, gospodin Vučić, kritikovao ovaj izveštaj. Ovo nije jedina međunarodna organizacija ili institucija koja je upozorila da je demokratija u Srbiji ugrožena. Prema indeksu slobode medija Reportera bez granica, Srbija je zabeležila pad za 27 mesta od 2016. godine. Organizacije Amnesti internešnel u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2019. godini ukazuje da vlasti direktno narušavaju slobodu medija, izlažu pretnjama branioce ljudskih prava, a kažnjavanje ratnih zločina se izbegava i odugovlači. Poslednjih godina i izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama su sve kritičniji kada se radi o ljudskim pravima i slobodi medija, o stanju u pravosuđu, o korupciji i organizovanom kriminalu. Slika stanja demokratije u Srbiji postaje sve nepovoljnija, što se odražava i kroz zastoj u otvaranju pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom. Sve to, kao i nalazi iz sopstvenih analiza, istraživanja javnog mnjenja i aktivističkih iskustava koji se poklapaju sa ovim ocenama stranih posmatrača, razlozi su za reakciju sedam nevladinih organizacija.

Dakle, izveštaj Fridom hausa je samo kap koja je prelila čašu…

– Izveštaj Fridom hausa bio je samo povod da se vlasti pozovu na dijalog sa civilnim društvom kako bi se ovaj nepovoljan razvoj zaustavio i kako bi se što širi krug društvenih aktera uključio u formulisanje, unapređivanje i primenu javnih politika, imajući u vidu da to neće biti moguće u gotovo jednopartijskom, dakle nereprezentativnom sastavu novog parlamenta. Sedam organizacija koje su potpisale saopštenje – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), uputile su apel ne samo Vladi Srbije već i Evropskoj uniji i zemljama članicama da ozbiljno uzmu u obzir probleme sa stanjem demokratije i slobode medija u okviru procesa pregovora o članstvu Srbije o Evropskoj uniji.

Da li ste dobili povratnu reakciju, bilo kakav odgovor?

– Odmah nakon apela da se pokrene dijalog, krajem maja, stigao je prvi i direktni odgovor od predsednice Vlade, gospođe Brnabić, koja je rekla da je spremna na dijalog uz komentar da je upitno koliko su ovih sedam organizacija odgovarajuća, merodavna strana u dijalogu. Dva meseca kasnije, stigao je drugi indirektni odgovor, drastičan i preteći. Za većinu od ovih sedam organizacija, uz još 30 nevladinih organizacija i udruženja građana i 20 medijskih radnika i istaknutih aktivista koji kritički analiziraju rad državnih institucija, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija je od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije u 2019. godini pod sumnjom za pranje novca i finansiranje terorizma, iako se finansijska kontrola i inače redovno obavlja. Postavlja se pitanje kakvu pregovaračku poziciju za neki mogući dijalog vlast time gradi.

Ko bi bili učesnici dijaloga? Na koji način bi on mogao da se odvija?

– Prvi i najvažniji uslov da bi se dijalog mogao uopšte pokrenuti jeste da postoji saglasnost da imamo zajednički društveni i politički problem, u ovom slučaju stanje demokratije u Srbiji. Dijalog koji su u prethodnoj godini vodili vlast i opozicija o izbornim uslovima, osim nekih malih pomaka, nije dao željeni rezultat. To ne znači da je dijalog besmislen i nepotreban, jer u njegovom odsustvu ulice i trgovi ostaju jedina mogućnost. Na brojne teme, o čemu je javnost malo obaveštena, dijalog se kontinuirano odvija. Stotine organizacija civilnog društva, uključujući i sedam NVO potpisnica saopštenja, već godinama aktivno sarađuju sa Vladom Srbije u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji preko koga učestvuju i prate tok pregovora o pristupanju EU. I unutrašnji dijalog o Kosovu doprineo je relaksiranju javne debate, mada je uglavnom bio neproduktivan. Predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić je izjavila da bi trebalo, zajedno sa vladinom Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, napraviti savet za taj dijalog. Pitanje je da li je to moguće u atmosferi diskreditacije civilnog društva i medija. Da li je Vlada spremna da napravi prvi, suštinski korak? Civilno društvo jeste, jer je njegova osnovna misija unapređenje položaja građana i društvenih odnosa u domenima u kojima deluje. Mislim, naravno, na autentične organizacije civilnog društva, a ne na one koje su formirali vlast ili političke partije.

Šta bi taj dijalog trebalo da donese Srbiji?

– Srbija je podeljeno društvo u kome su odnosi sve napetiji. Vlast ne može sama, bez saradnje s civilnim društvom, uspešno predstavljati takvo društvo i rešavati domaće i međunarodne probleme Srbije. Organizacije civilnog društva su uvek imale konstruktivnu ulogu u reformama koje su se sprovodile i predlagale rešenja koja su, prirodno, tražila stalna preispitivanja i kritički odnos.

Jelica Minić Foto: Milan Ilic / RAS Srbija
Jelica Minić

Izbori su završeni, samo tri stranke su prešle cenzus i ušle u parlament, uz manjine. Kako EU gleda na to?

– U mnoštvu analiza i komentara evropskih zvaničnika i medijskih napisa, politička situacija u Srbiji se loše ocenjivala i često poredila sa Belorusijom. Bilo je i onih, mahom iz kruga bliskog Evropskoj narodnoj partiji (European People’s Party), koja okuplja partije desnog centra i desnice u Evropi, koji su među prvima čestitali predsedniku Vučiću. Jedan od prvih je bio i doskorašnji predsednik Evropskog saveta gospodin Donald Tusk, premijer Mađarske gospodin Orban, itd.

Kako gledate na to što su posrednici iz EU pozivali na učešće na izborima i bili protiv bojkota?

– To je razumljivo jer su izbori temelj legitimiteta državne vlasti, ali su za njih neophodni i fer uslovi kojih nije bilo. Lično sam protiv bojkota, ali prvi put od kada imam biračko pravo, koje smatram svetinjom, nisam izašla na glasanje. Nadam se da ću na nekim sledećim izborima, za koje se nadam da će uskoro biti održani, opet hteti da ispunim svoje građansko pravo i dužnost.

Glavni fokus Evropskog pokreta je ulazak Srbije u EU. Šta nam je glavna prepreka na tom putu?

– Evropski pokret u Srbiji se od samog osnivanja 1992. godine bavio evropskim temama i evropskom perspektivom Srbije. Privlačnost Evropske unije je bila velika, a dejstvo drugih centara gravitacije (Rusija, Kina, SAD) neuporedivo slabije. Danas je situacija sasvim drugačija. Uloga Rusije i Kine, a poslednjih meseci i SAD (oko rešavanja kosovskog problema) gotovo da su u domaćim medijima gurnuli Evropsku uniju u zapećak. To ne odražava realnost. EU je glavni politički, trgovinski, investicioni, društveni, kulturni, obrazovni partner Srbije. Tamo je najveći deo naše dijaspore. Ona je, ili neke njene zemlje članice, uvek bila za Srbiju realni centar gravitacije. A to se, ako izaberete nekoliko nedelja i pratite medije, ne može nikako zaključiti. Fikcija pobeđuje stvarnost. Komunikacija sa javnošću, koju u Srbiji uglavnom kontrolišu vlasti, plasira snove i želje, a ne potrebe i praksu. Zato se loša komunikacija ne samo na našoj strani već i na strani same EU, javlja i u novoj strategiji proširenja iz 2018. godine kao jedna od glavnih slabih tačaka procesa proširenja. U slučaju Srbije, to odražava i nedostatak političke volje uprkos deklarativnim izjavama o integraciji u EU kao prioritetu.

Kako gledate na rad Ministarstva za EU?

– Sve ovo se može videti i u letargičnom radu Ministarstva za evropske integracije, potpunoj isključenosti Ministarstva spoljnih poslova iz procesa evropskih integracija, i u velikom, devastirajućem odlivu najboljih kadrova koji su se time bavili u administraciji. Tako Srbija, za koju se godinama smatralo da ima najbolje institucionalne kapacitete za pregovore i za sam proces pristupanja EU, polako klizi ka začelju. Napredujemo korakom puža i zato se nova pregovaračka poglavlja tako sporo ili nikako ne otvaraju.

Srbija se opredelila za novu metodologiju u pregovorima sa EU. Šta su plusevi tog pristupa?

– EU će se, prema novoj metodologiji, mnogo više politički angažovati u procesu pristupanja, biće mnogo striktniji monitoring i sistem nagrada i kazni. U prvom slučaju, preko bržeg napredovanja i dodatne pomoći, a u drugom preko vraćanja u popravni razred i lišavanja priliva finansijske pomoći.

U kojoj godini vidite Srbiju u EU?

– Za Srbiju se ne bih usudila da prognoziram, ali bi Crna Gora lako mogla da uđe u EU 2025.

Da li bi nam rešavanje pitanja Kosova donelo ubrzanje puta ka EU?

– Da. Što pre to bolje.

O sedenju na više stolica

Srbija je usmerena na dobre odnose i sa EU, ali i sa Rusijom, i Kinom. Neko odobrava, a neko kritikuje to sedenje na više stolica. A vi?

– Treba imati dobre odnose sa svima, to se ne dovodi u pitanje. Ali Srbija geopolitički pripada Evropi i uvek je bilo pogubno kada smo to zaboravljali. Ipak, bilo ko da je na vlasti, teško je odoleti iskušenju da se pomoć uzme od svakoga ko je ponudi, kada je neka zemlja toliko siromašna i duboko razorena kao naša. Pitanje je samo kako time posle upravljati i to uklapati u ključne strateške izbore.

VIDEO: Makron: Srbija je velika evropska zemlja