in

Kako je nastao STOKHOLMSKI SINDROM

Pljačkaši banke opasani dinamitom u Stokholmu uzeli su četvoro ljudi za taoce. Tokom šest dana zarobljeništva, između pljačkaša i talaca razvilo se prijateljstvo koje je kasnije opisano i analizirano kao stokholmski sindrom.

Stokholmski sindrom je naziv za psihološko stanje koje nastaje u situacijama u kojima dolazi do zbližavanja otmičara i talaca, odnosno žrtve i zlostavljača. Što više vremena prođe, veća je mogućnost stvaranja stokholmskog sindroma, a samim tim i manja je verovatnoća povređivanja talaca.

Posle neuspele pljačke izvedene 23. avgusta 1973. godine, psihijatar i kriminalist Nils Bejert uveo je naziv stokholmski sindrom. Taoci su se emotivno vezali za otmičare, pa su opravdavali njihove postupke nakon što su ih oslobodili. Odbili su da svedoče protiv otmičara, sakupljali su novac za njihovu obranu, a jedna žena koja je bila među taocima udala se za jednog od pljačkaša. Kasnije, nakon suđenja, taoci su nerado govorili o otmici, piše urbancult.hr.

Po ovom događaju 2019. snimljen je i film “Stokholm” u kome glume Itan Hok i Numi Rapace.

Kontakt ključan

Zbližavanju mogu da doprinesu veličina prostorije u kojoj se zajedno nalaze taoci i otmičari, ispunjavanje zahteva kojima su vlasti izašle u susret, ali i sličnost političkih stavova. Stokholmski sindrom ne nastaje u situacijama kada su taoci izolovani, kada nemaju kontakt sa otmičarima, ili kada ima nasilničkog ponašanja od strane otmičara prema taocima ili drugim osobama.

Stokholmski sindrom je odbrambeni mehanizam koji se pokreće kod mnogih zarobljenika. Kada smo u nečijoj milosti ili nemilosti, nastojimo da mu ugodimo radi preživljavanja. Naša psiha se prilagođava tako da počinjemo da saosećamo sa mučiteljem, pa čak i da ga volimo. To se ne događa samo u slučaju otmica, već i kod bilo kog oblika nasilja, posebno porodičnog.

Veridba sa pljačkašem

Sindrom emocionalne veze i identifikacije s agresorom koji se dogodio toj devojci u psihijatriji je poznat kao tzv. stokholmski sindrom, koji je ime dobio nakon pljačke banke u Stokholmu 1973. godine, kad su pljačkaši šest dana u banci držali zatočene četiri radnice. Žrtve su se emocionalno vezale za pljačkaše pa su ih nakon izlaska branile i odbile da svedoče protiv njih. Jedna od njih raskinula je i prethodnu veridbu, pa je prihvatila da se uda za jednog od pljačkaša, s kojim je vezu održavala i sve vreme njegovog boravka u zatvoru. Sindrom je prvi opisao kriminalist i psihijatar Nils Bejerot, koji je učestvovao u spasavanju stokholmskih zatočenica.

Foto: Profimedia

– Takva psihološka reakcija je zapravo odbrambeni mehanizam, strategija preživljavanja, koja se razvija u ekstremnim situacijama ugroženosti, pretnji, straha i izolacije, kad drugi, zdraviji mehanizmi nisu delotvorni. Primećen je već i u koncentracionim logorima, u kojima su se pojedini zatvorenici identifikovali sa svojim zlostavljačima i postajali okrutniji od logorskih čuvara – kaže dr Gregurek.

Sigurnost i preživljavanje žrtava zavisi od dobre volje otmičara, zbog čega žrtve žele da mu ugađaju. Tražeći njegovo odobravanje, gube vlastiti identitet, vežu se uz agresora, izuzetno visoko vrednuju svaku ljubaznost, poput davanja hrane, a na kraju oslobađanje doživljavaju kao šok.

Slučaj Ivon Ridli: Preobraćenje u Islam

Novinarku “Dejli ekspresa” Ivon Ridli zarobili su talibani tokom 2001. godine u Avganistanu i držali je 11 dana. Tokom tog perioda, obećala je imamu da će proučavati islam ako joj dozvoli da se vrati u London. To je zaista i učinila.

Foto: Profimedia

Na leto 2003. godine potpuno se preobratila u islam i nastavila da čvrsto zagovara fundamentalističke islamske stavove. Opravdava bombaše samoubice, smatra da su talibani “preteško kažnjeni”…

Slučaj Peti Harst: Bogataševa unuka kao pljačkašica

Amerika je ostala šokirana nakon što je 1974. godine levičarska organizacija „Symbionese Liberation Army“ (SLA) otela 19-godišnju Peti Harst, unuku multimilionera, kralja izdavaštva Vilijama Randolfa Harsta. Još veći šok usledio je kad je samo dva meseca kasnije, naoružana do zuba, zajedno sa svojim otmičarima opljačkala banku. Vezano za pljačku banke, SLA je javnosti uputila snimak na kojoj se Peti odriče svojih kapitalističkih korena, menja ime u Tanija i priznaje svoje pristupanje toj organizaciji.

Peti Harst, unuku milionera,  otela je levičarska organizacija, a ona je s njima potom opljačkala banku Foto: Profimedia
Peti Harst, unuku milionera, otela je levičarska organizacija, a ona je s njima potom opljačkala banku

Iskorišćena je kao poluga kojom je od njene bogate porodice izmamljeno hrane vredne šest miliona dolara namenjene siromašnima. Organizacija je razbijena ubrzo nakon pljačke, a Peti je uhapšena krajem 1975. godine. Branila se kako je u napadima učestvovala samo pod pretnjama te je tvrdila kako je bila žrtva stokholmskog sindroma. Ipak je osuđena na sedam godina zatvora. Nakon 22 meseca provedena u zatvoru, oslobođena je jer joj je kaznu ublažio predsednik Džimi Karter. Tokom 2001. godine primila je i pomilovanje tadašnjeg predsednika Bila Klintona.

Slučaj Brajana Mičela: Dobrovoljno zatočeništvo

Mentalni bolesnik Brajan Mičel oteo je u junu 2002. godine 14-godišnju Elizabet Smart iz njene spavaće sobe u Solt Lejk Sitiju dok su roditelji i braća spavali.

stokholmski sindrom otmičar otmica žrtva Foto: Profimedia
stokholmski sindrom otmičar otmica žrtva

Držao ju je zatočenu devet meseci, navodno ju je više puta silovao te teško fizički zlostavljao. Međutim, nakon nekoliko meseci prisilnog zatočeništva, Elizabet je navodno ostala sa svojim otmičarem iako nije bila fizički prisiljena i mogla je da ode.

Elizabet nikada nije ispričala šta se događalo i odbila je da govori protiv otmičara uprkos ljutitim zahtevima svoje porodice Foto: Profimedia
Elizabet nikada nije ispričala šta se događalo i odbila je da govori protiv otmičara uprkos ljutitim zahtevima svoje porodice

Samo tri dana nakon što je oteta, čak je čula ujaka kako je zove iz neposredne blizine, podruma u kojem je bila, ali nije htela da mu se odazove. Pronađena je u dobrom fizičkom stanju, u podrumu nedaleko od roditeljske kuće. Nikada nije ispričala šta se događalo i odbila je da govori protiv otmičara uprkos ljutitim zahtevima svoje porodice.