in

Kako SUKOB između Jermenije i Azerbejdžana preti da ugrozi EVROPSKU energetsku bezbednost

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je juče ujutro rekao da je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu u pravcu regiona Nagorno-Karabah, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane navelo da je Jermenija počela da granatira njihove položaje i naselja, zbog čega su se odlučili na kontraofanzivu. Ovi najnoviji konflikti osvetlili su važnost ovog regiona za evropsku energetsku bezbednost, naročito u vreme kada Evropa pokušava da se oslobodi zavisnosti od Rusije.

Foto: Profimedia

Naftovod

Kako piše Oilprice.com, u azerbejdžanskom okrugu Tovuz nalazi se većina azerbejdžanske ključne infrastrukture, poput naftovoda i gasovoda kojima se snabdeva Evropa, tranzitni evropsko-azijski zemljani optički kabl, železnica Baku-Tbilisi-Kars koja povezuje Azerbejdžan s Turskom, autoput M2 koji spaja zemlju sa Gruzijom, kao i koridor Lapis Lazuli, trgovinska ruta koja se proteže od Avganistana do Turske.

Pandemija korona virusa ove godine oštetila je jermensku ekonomiju i povećala pritisak na jermensku vladu, pa bi sukob sa Azerbejdžanom mogao biti posledica napora da se skrene pažnja jermenske javnosti sa ekonomskih obećanja vlade.

Ti napori su, kako navodi Oilprice.com, mogli biti usmereni da naštete Bakuu u vreme kad su cene nafte pale, tri meseca pre pokretanja snabdevanja prirodnim gasom iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz za Evropu, putem Južnog gasnog koridora (SGC).

Svečano otvaranje železničke pruge Baku-Tbilisi-Kars 30. oktobra 2017.

Foto: Profimedia

Svečano otvaranje železničke pruge Baku-Tbilisi-Kars 30. oktobra 2017.

Portal navodi da se i Rusija i Turska – koja je saveznik Azerbejdžana – takmiče za svoj uticaj u Libiji i Siriji, pa možda Moskva stoji iza napada jer ima ekonomsku motivaciju. Naime, SGC će se takmičiti “Gaspromovim” gasovodom “TurkStrim”, piše Oilprice.com.

Iako je Rusija najveći izvor oružja za Azerbejdžan, u julu je dobavila vanrednu isporuku oružja Jermeniji, tvrdeći da je to “građevinski materijal”, ukazuje portal. Po izbijanju konflikta Rusija je sprovela vojne vežbe na jugozapadu zemlje i ponudila se da bude posrednik između Bakua i Jerevana.

Turska je nakon napada u Tovuzu dala punu podršku Azerbejdžanu, zabrinuta između ostalog za bezbednost kavkaskih transportnih linija jer od Turske i Evrope do Kavkaza, Centralne Azije i Kine postoje samo zemljane rute, koje nisu pod kontrolom Rusije ili Irana.

TurkStrim u Krasnodaru, Rusija

Foto: Profimedia

TurkStrim u Krasnodaru, Rusija

Turska je takođe smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa, gde je nabavka od 2019. opala za 70 odsto, nakon što je Vašington zapretio sankcijama kompanijama povezanim sa ruskim gasovodom do Evrope i Turske. Azerbejdžan i Turska su održali zajedničke vojne vežbe u avgustu, a početkom septembra isto su uradile Rusija i Jermenija.

Interes Zapada da se angažuje u konfliktu između Jermenije i Azerbejždana možda je minuo – “Ugovor veka” potpisan je pre tri decenije a izgradnja gasovoda i naftovoda do Evrope se bliži kraju. Region ima problema, Sjedinjene Američke Države nisu zainteresovane za dugo angažovanje, Evropa verovatno neće uskočiti a da ne pogleda gde, pa je rešenje možda u rukama lokalnih vlada, navodi portal.

Takozvani Ugovor veka potpisan je 20. septembra 1994. u Bakuu između azerbejdžanske vlade i nekoliko naftnih kompanija i ticao se zajedničkog razvoja naftnih polja u azerbejdžanskom delu Kaspijskog mora i deljenju proizvodnje. Zbog svoje važnosti ugovor je privukao čestitke iz svih delova sveta.

Tu je i Iran. Oilprice.com podseća da je Azerbejdžan 2018. obustavio trgovinu naftom i gasom sa Iranom zbog američkih sankcija. Odnosi dve zemlje dodatno su se pogoršali kad je Azerbejdžan podržao izraelski stav oko Jerusalima. Portal ukazuje da Izrael takođe snabdeva Azerbejdžan oružjem. Iran, međutim, nema interes za konflikt, dovoljno mu je domaćih problema, uključujući sankcije, oštećenu ekonomiju i pandemiju korona virusa.

Centralnoazijske države će želeti da se konflikt reši jer su bezbedne zemljane transportne rute kroz Kavkaz neophodna dopuna južnim rutama koje kontrolišu Iran ili Pakistan, zaključuje Oilprice.com.

Eskalacija konflikta: Jermenski tenkovi u regionu Nagorno-Karabah, na granici s Azerbejdžanom

Foto: AZERBAIJAN DEFENSE MINISTRY / EPA;

Eskalacija konflikta: Jermenski tenkovi u regionu Nagorno-Karabah, na granici s Azerbejdžanom

Ipak, ne treba potpuno izbaciti SAD i Evropu iz igre. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je posredovao u sklapanju ugovora između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. SAD svakako nisu zainteresovane za decenijske procese sa beskonačnim razmeštanjem trupa, ali Bela kuća može ponuditi prostora ako obe strane u konfliktu požele da sklope sporazum. Tramp je već ponudio slično – on je povodom eskalacije sitaucije u Nagorno-Karabahu izjavio da će SAD pokušati da zaustave nasilje.

Što se tiče Nemačke, kancelarka Angela Merkel je pod sve većim pritiskom javnosti da okonča podršku gasovodu Severni tok 2, nakon što je potvrđeno da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni otrovan. Nemačka vlada je prošle godine zabranila izvoz oružja Turskoj zbog ofanzive protiv Kurda na severu Sirije. Kasnije je pojašnjeno da se ta zabrana odnosi samo na izdavanje novih izvoznih dozvola a da će postojeći sporazumi ostati na snazi, ukazuje Oilprice.com.