in

KOLIKO JE SRBIJA DALEKO OD POLITIKE EU? Reakcije evropskih zvaničnika na potpisivanje deklaracije su pozitivne, ali ništa bez rešenja KLJUČNOG PITANJA

Potpisivanje EU deklaracije o Belorusiji je pozitivan signal Beograda Briselu, ali temeljnije usklađivanje spoljne politike Srbije i Evropske unije, koje je u prvih šest meseci bilo na svega 48 odsto, ne treba očekivati pre rešavanja kosovskog pitanja, ocenjuju analitičari za “Blic”.

Srbija je ove nedelje podržala deklaraciju Evropske unije u vezi sa nedavno održanim predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj je praktično rečeno da oni nisu bili ni fer ni slobodni. Ako se ima u vidu da je u prvoj polovini ove godine Srbija potpisala svega 12 od 25 spoljnopolitičkih deklaracija EU, a da je prošle godine usklađenost bila 57 odsto, postavlja se pitanje da li je Beograd deleći stav o Belorusiji čvršće stao uz diplomatiju Brisela?

Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija
Premijerka Ana Brnabić: Potrebna sinhronizacija sa EU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je potpisivanje deklaracije EU o Belorusiji nešto što je potrebno da Srbija radi u okviru sinhronizacije spoljne politike sa politikama Unije, ali je istakla i da Srbija ne bi smela da zaboravi prijateljski odnos sa Aleksandrom Lukašenkom. Brnabićeva je istakla da lično nikada neće promeniti politiku prema Belorusiji i podsetila je na čin prijateljstva i podrške Aleksandra Lukašenka Srbiji, koji je jedini državnik koji je posetio našu zemlju za vreme NATO bombardovanja.

– To Srbija ne sme da zaboravi. Mi imamo jako dobre odnose sa Belorusijom, a to što smo se pridružili deklaraciji ne znači da se naši odnosi zasnovani na prijateljstvu menjaju – rekla je Brnabićeva.

S druge strane, zapadne diplomate su sa zadovoljstvom prihvatile stav Srbije u vezi sa situacijom u Belorusiji.

– Pozdravljam Srbiju zbog pridruživanja deklaraciji o izborima u Belorusiji – objavio je na Tviteru ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici.

Entoni Godfri Foto: Milica Nikolić / Tanjug
Entoni Godfri

Zadovoljstvo nije krio ni ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

– Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje – napisao je Godfri na Tviteru.

Na sajtu Saveta EU navedeno je da su deklaraciju podržale i države kandidati za članstvo EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška, članice Evropske ekonomske zone, i Ukrajina.

Od zemalja u regionu, Srbija ima ubedljivo najmanju usklađenost spoljne politike sa diplomatijom EU. Da li je potpisivanje deklaracije EU o Belorusiji signal da dolazi do približavanja Briselu i kad bi moglo da se očekuje otvaranje poglavlja 31 u pristupnim pregovorima sa EU za “Blic”, odgovaraju analitičari.

Oportun politički momenat

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković ističe za “Blic” da je podrška Srbije Deklaracije EU o Belorusiji oportun politički momenat.

– Srbija je u prethodnom periodu imala česte primere neusklađenosti sa spoljnom politikom EU. Tako, recimo, nismo potpisali dve-tri deklaracije u vezi sa Hongkongom i ulogom Kine, zatim i deklaracije o Ukrajini. Od 2012. do 2018. Srbija se usklađivala sa deklaracijama o Belorusiji iz koje su proizilazile i restriktivne mere prema ovoj zemlji. Međutim, prošle i ove godine smo prekinuli tu praksu. Sada smo opet podržali deklaraciju o Belorusiji i ne verujem da će zbog toga biti problema u odnosima sa tom državom jer ih nije bilo ni punih šest godina, koliko smo bili uz restriktivne mere EU – naglašava Novaković.

Kako kaže, ovo jeste pozitivan signal Beograda Briselu, ali ne veruje da će brzo doći do temeljnijeg usklađivanja spoljnih politika.

– Dok god se ne reši pitanje Kosova i Metohije, ne treba očekivati veće usklađivanje spoljnih politika Srbije i EU. Rusija i Kina kao članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ne priznaju nezavisnost Kosova i Srbija se sigurno neće odreći takve podrške i potpisivati deklaracije EU protiv tih sila. Zbog toga je i percepcija Zapada da je pitanje Kosova politički izlaz. Problem je što je politički dijalog sklonjen od očiju javnosti koja ne zna zbog čega je usklađivanje sa spoljnom politikom EU značajno za Srbiju – podvlači Novaković.

Sada smo opet podržali deklaraciju o Belorusiji i ne verujem da će biti problema. ovo jeste pozitivan signal Beograda Briselu, ali ne verujem da će brzo doći do temeljnijeg usklađivanja spoljnih politika, Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija
Sada smo opet podržali deklaraciju o Belorusiji i ne verujem da će biti problema. ovo jeste pozitivan signal Beograda Briselu, ali ne verujem da će brzo doći do temeljnijeg usklađivanja spoljnih politika,

Naš sagovornik vidi još prepreka Srbiji na putu ka otvaranju poglavlja 31. i ulasku u EU.

– Trenutno se ne razgovara o poglavlju 31. To je uz poglavlje 35. čisto političko pitanje, dok sva ostala poglavlja zahtevaju reformski proces u Srbiji. EU je političko-ekonomska unija i treba imati u vidu da pojedine države poput baltičkih zemalja i Poljske su vrlo skeptične prema ulasku Srbije u EU. To je, naravno, zbog odnosa Srbije sa Rusijom i činjenice da se tokom šest godina krize u Ukrajini nismo uskladili sa spoljnom politikom EU – zaključuje Novaković.

U fokusu dijalog Beograda i Prištine

I predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da je trenutno fokus EU ka dijalogu Beograda i Prištine.

– To ne znači da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU manje bitno, nego da će doći na red ako dijalog Beograda i Prištine da rezultat. Tada se može očekivati i otvaranje poglavlja 31, koje je uz poglavlja 23. i 24. jedno od najbitnijih na putu ka EU. Trenutna usklađenost spoljne politike Srbije sa diplomatijom EU ne korespondira sa zemljom koja je kandidat za članstvo u EU ili je započela proces pristupanja Uniji – objašnjava Đukanović.

Kako kaže, diplomatska usklađenost Srbije sa Briselom direktno zavisi od rešavanja kosovskog pitanja.

– Mi ne prihvatamo rezolucije EU o zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova. S druge strane, ne treba da imamo iluziju da će svako pridržavanje rezolucijama EU u vezi sa određenom zemljom imati posledice u odnosima sa tom državom. Tako je i sad slučaj sa Belorusijom – ocenjuje Đukanović.

Nismo u obavezi da sledimo EU

Doktorand na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić podseća da Srbija nije u obavezi da u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.

– To će morati da radi tek kad postane punopravni član EU ili ima definisani okvir o ulasku u Uniju. To je proces. Potpisivanje Srbije deklaracije EU o Belorusiji vidim kao stratešku odluku pošto smo trpeli najveće kritike zbog odbijanja uvođenja sankcija Rusiji. Ovakva odluka donosi nam najmanje štete, a s druge strane pokazujemo i da nismo u svemu mimo spoljne politike EU. Pogotovo što postoji jednoglasnost u osudi lidera koji šeta s automatskom puškom ili napada oružjem civile u Belorusiji – kaže Surlić, i dodaje da otvaranje poglavlja 31. treba očekivati tek kada Srbija svoji spoljnu politiku uskladi sa EU 80-90 odsto, a “tada će početi i jača uslovljavanja iz Brisela”.

On smatra da je tek polovična usklađenost diplomatije Srbije sa spoljnom politikom EU posledica odnosa naše zemlje prema Rusiji, Kini i Turskoj, smatra doktorand na FPN-u Stefan Surlić.

Joksimović: Srbija čvrsto stoji uz spoljnu politiku EU

Ministarka za EU integracije ističe za “Blic” da se u okviru poglavlja 31, pored procenta usaglašavanja sa rezolucijama i deklaracijama EU, prate i druge značajne aktivnosti kojima se potvrđuje opredeljenost i značajna usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

– Najpre, eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 31. – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika su održani u julu i oktobru 2014. Tačno je da od tada i dalje nemamo usvojen i objavljen izveštaj o skriningu. Evropska komisija je 16. januara 2016. izradila nacrt tog izveštaja i uputila ga državama članicama na raspravu. Tada je 19 država članica EU dalo odobrenje na nacrt tog izveštaja u Komitetu za proširenje (CoELA), ali on na kraju nije usvojen, zbog primedbi baltičkih država, Poljske i Švedske – apostrofira Joksimovićeva.

Prate se i druge značajne aktivnosti koja se utvrđuje usklađenost Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija
Prate se i druge značajne aktivnosti koja se utvrđuje usklađenost

Kako kaže, Srbija je od početka imala jasan stav u vezi sa tim pitanjem.

– U 2020. stopa pridruživanja stavovima i deklaracijama zajedničke spoljne i bezbednosne politike je 53 odsto (35 od 66 poziva), dok je u 2017. godini iznosila 50 procenata, u 2018. – 52,05 odsto , a 2019. – 58,95 odsto. Usklađivanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama nije jedina i najvažnija oblast u poglavlju 31, već samo jedan deo tog poglavlja. Srbija čvrsto stoji uz spoljnu politiku EU i prva je zemlja u regionu koja je počela da usklađuje svoju Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane sa Globalnom strategijom EU. Dalje, Srbija doprinosi i aktivno učestvuje u borbi protiv novih izazova i pretnji, koji utiču na situaciju u Evropi i uspešnost zajedničkog evropskog odgovora na krize. Upravljanje migracijama, borba protiv terorizma i Covida 19 su primeri doprinosa Srbije – podvlači Joksimovićeva.

Ministarka za EU integracije podseća da je prošle godine Srbija usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije u kojima su evropske integracije i članstvo u EU definisane kao nacionalni interes države.

VIDEO: Srbija i njen put ka EU