in

“Mi živimo za tu decu”

Veliki borac, osmogodišnji dečak Vuk Grujičić, koji je rođen sa svega 470 grama, očekuje da mu se u domu u Beogradu, ispunjenom ljubavlju roditelja Stojana i Aleksandre, pridruži i novi član porodice – tek rođeni brat Nikola.

– Srećni smo mnogo. Prosto još uvek nisam svestan dok ih ne vidim da bih znao da to nije san. Aleksandra se porodila u ponedeljak. Sve je u redu prošlo i očekujemo da uskoro dođu kući. Vuk još nije svestan da je dobio brata, videćemo kako će sve biti, ali najvažnije je da imamo ljubavi za oba deteta. Nas dvojica smo kod kuće i čekamo ih da dođu – kaže Stojan Grujičić, srećni otac dečaka.

Kada će Vukov mlađi brat i njegova mama stići kući, ne zna tačno ni Stojan, ali zbog epidemiološke situacije će to biti verovatno ranije nego što je uobičajeno.

– Čekamo da nam jave i da se organizujemo da odemo po njih. Vule je dobro, vredan je i vežba puno. “Blic” prati našu borbu od rođenja našeg Vuleta, bukvalno ste od prvog dana naša podrška i kada smo sakupljali novac za terapije i lečenje. I sada ste tu. Supruga je imala rizičnu trudnoću i morala je da leži, a Vule i ja smo sve ostalo momački odrađivali – priča Stojan.

Foto: Privatna arhiva

Mali Nikola stigao je na svet pre nekoliko dana, a prema rečima srećnog tate, Vuku će sigurno prijati ova promena

Pominje da su na život koji vode, uz lekove i vežbe, navikli, imaju svoje dnevne i noćne rituale i tempo koji je ubrzan, ali uvek se nađe vremena i za mali predah. Nekada prvu, jutarnju kafu, brižni i vredni otac pije tek uveče.

– Nije ništa teško, to je nešto najnormalnije. Mi živimo za tu decu. Malo se otišlo u stranu i svima su bitnije od dece neke druge vrednosti. Upravo zato imam želju da ljudi prepoznaju da sam neko ko se bori za porodične vrednosti. Ljudi se bore za sve ostalo, a najmanje za porodicu, a nama je na prvom mestu porodica, pa tek onda sve ostalo – kaže Vukov i Nikolin tata.

Objave na Stojanovom Tviter nalogu, koji je otvorio da bi se razonodio tokom onih noći kada Vule ne spava, iako govore o njihovim problemima su uvek pozitivne. Stiže mu mnogo poruka podrške, ali mu pišu i oni koji skidaju kapu pred njim i priznaju da ne umeju poput njega da se nose sa životnim nedaćama.

– Trebalo bi ljudi da se opuste. Stegnuti su. Uvek neka tenzija – poručuje Stole Grujičić i dodaje da se život uvek namesti u jednom trenutku tako da svakome pokaže u čemu je najbolji, a svakako da je Vukov tata, i pored svih svojih obaveza i problema, rođen da pomaže drugima.

Kada je mama Aleksandra iz porodilišta poslala fotografije malog Nikole, tata i Vuk su ih zajedno gledali i radovali se.

– Vule zna da je to naša beba. Čekamo ih, videćemo kako će reagovati, ali ljubavi ima za obojicu, tako da neće biti problema. Vuku će sigurno prijati društvo i malo promena. Možda ne još sada, ali kada mu bata malo poraste, mislim da će vrlo brzo da se udruže njih dvojica i da će zajedno da prave smicalice. Verovatno će zavladati svojim zahtevima – rekao nam je presrećni tata Stojan.

Uz njegovog prvenca stalo je mnogo ljudi. Vuk se rodio manji od očeve šake, ali je uspeo da pobedi najlošije lekarske procene i njegovo sićušno srce dokazalo je koliko je moćno i snažno.

Kako je nedavno “Blic” objavio, Vuk pobeđuje nepobedivo i uči da jede samostalno kašikom, a od crtanih filmova više voli domaću pop muziku. Ovaj hrabri dečak vodi veliku bitku sa BDP dijagnozom, ima nerazvijena pluća, a svaka respiratorna infekcija, koju bi drugi preležali na nogama, Vuka odvodi u bolnicu. Bori se i sa epilepsijom, cerebralnom paralizom, hidrocefalusom, alopijskim dermatitisom i brojnim alergijama na namirnice.

Ali hrabri Vuk Grujičić iz Beograda ne odustaje. Roditelji su jednu sobu pretvorili u njegovo carstvo, a uz igračke, knjige, sprave za vežbanje u njegovom kutku su zidovi prekriveni kockicama crno-bele boje i one mu pomažu da poboljša motoriku i koordinaciju.

Mnogi bi zbog briga za dete kao što je Vuk i svega što su doživeli Aleksandra i Nikola klonuli, ali oni – ne, nikada! Osmehom i pozitivnim stavom bore se zajedno sa svojim dečakov svim silama i ne dozvoljavaju ničemu da ih omete na tom putu. Kako su i ranije rekli, život sa njim je – bajka. Značajnu ulogu u Vukovom lečenju, što je začudilo i lekare, odigrala je Doman terapija.

To mnogo znači njegovim roditeljima jer im je komunikacija sa Vukom sada znatno lakša u odnosu na raniji period.

– Pored toga što je Vuk mentalno napredovao, on se i fizički dosta promenio, postao je pravi mali đavo koji samo želi da napravi nešto da bi bio u centru pažnje. Prvo kad uđe u sobu ide ka utikaču za struju, iako mu kažemo: “Vule, nemoj to”, onda će to sigurno uraditi – kroz smeh su nedavno ispričali roditelji.

Aleksandra i Stole puni su optimizma, a sve što rade – rade upravo zbog Vukove budućnosti.

– Mi smo rešili da ga lečimo kako bismo ga osposobili za neko vreme kada nas više ne bude. Svesni smo svakako da on nikada neće moći da bude kao deca koja nemaju invaliditet, ali trudimo se da njemu život bude što lakši i lepši. Makar to bilo da može samostalno da se snalazi u svojim kolicima i u svojoj kući.

VIDEO: Kako je hrabri dečak spasio život svojoj mami