in

Mogu li da se očekuju ruske trupe u Minsku?

Vladimir Putin je prošle nedelje prvi put raskrčio put do ruske vojne akcije u Belorusiji, saopštavajući da je osnovao rezervne policijske snage kao ispomoć lideru te zemlje Aleksandru Lukašenku, koji se suočava sa najvećom političkom krizom u decenijskoj karijeri.

Snage, koje bi se koristile samo ako bi situacija izmakla kontroli, bile bi obezbeđene poslovima zajedničkog sporazuma o bezbednosti dve zemlje, rekao je Putin.

Ovo saopštenje sigurno će pružiti utehu Lukašenku i njegovim saveznicima. Istovremeno će dodatno uzbuniti masu Belorusa koja svakodnevno protestuje od 9. avgusta, kada je Lukašenko proglasio ubedljivu i sumnjivu izbornu pobedu.

Ipak, to što je Putin osnovao rezervne snage, ne znači da će i doći do njihovog slanja u Belorusiju – bar ne još uvek. Situacija u Belorusiji ostaje nepromenjena i ovde nema lakog rešenja za Kremlj, piše “Independent”.

Foto: Tanjug/AP

Vojna intervencija u zemlji u kojoj je veći deo stanovništva ne želi donosi veliki rizik. To bi bila intervencija protiv uglavnom mirnih protestanata, žena, studenata, rudara i radnika štrajkača. Protesti za sada nemaju jasnu geopolitičku dimenziju, ali bi ruske trupe na ulicama mogle da je pruže.

Ruska javnost se, takođe, u velikoj meri saoseća da demonstrantima, jer su snimci policijske butalnosti u ranim danima protesta prikazivani i na ruskoj državnoj televiziji. Kremlj bi morao da obavi ozbiljan ideološki posao kako bi promenio takav sentiment kod naroda.

Foto: Tanjug/AP

Ono što za sada Putinovo saopštenje pruža je ulazak u novu retoričku zonu i neka vrsta garancije Lukašenku da Moskva neće mirno posmatrati njegovo svrgavanje. Daje jasan signal da će se Kremlj umešati ako situacija postane nasilna, “ekstremistički elementi prekorače liniju”, “dođe do uništenja privatne i javne svojine” ili “napada na vladine zgrade”.

Do sada su beloruski protesti bili sve samo ne nasilni. Simbol demonstracija postali su besprekorno čisti trgovi nakon okupljanja, jer su čak formirani timovi za uklanjanje smeća. Naravno, i u takvim situacijama dovoljna je jedna iskra ili pažljivo isplanirana provokacija da zapali frustraciju. Lukašenko je poslednjih dana sumnjičavo zainteresovan za hipotetički nasilni preokret na protestima, pa neki nagađaju da će on “pomoći” da se to desi.

Ono što znamo je da ruski lider ima emotivni refleks kada je u pitanju ideja obojene revolucije, kao i ideja mase ljudi koja na ulicama ruši režim. Putin se sigurno nada da će Lukašenko uspeti sam da povrati kontrolu, ali ako se to ne desi, Rusija će morati da se zapita da li je spašavanje oslabljenog autokrate vredno toga da protiv sebe okrene narod koji joj je do sada bio naklonjen.

Kada se bolje sasluša Putinovo saopštenje, mogu se naći izjave kojima je sebi ostavio prostor za manevar unazad: “slažemo se da nema potrebe da šaljemo trupe sada”, “postoje problemi koji moraju da se reše mirnim i pravnim putem”…