in

Moraće da biraju između DVA ZLA

“Da imam formulu da se izvučemo iz ovog ćorsokaka, sigurno bih dobio Nobelovu nagradu”, rekao je za bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, osvrćući se na izazov sa kojim se zemlja suočava nakon što je Bugarska blokirala njeno započinjanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Bugarski veto preti da vrati odnose između Skoplja i Sofije na period od pre marta 1999. godine, kada su dve otuđene zemlje, koje su tada vodili Ljubko Georgijevski i Ivan Кostov, učinile prve korake ka smirivanju tenzija potpisivanjem Deklaracije za dobrosusedske odnose.

U martu te godine Georgijevski i Кostov poveli su delegacije iz obe zemlje u crkvu Svetog Кlimenta u Rimu na zajedničku komemoraciju pred grobom Svetog Ćirila, koji se u obe zemlje slavi kao jedan od osnivača slovenske pismenosti.

Osamnaest dugih godina prošlo je od deklaracije pre nego što su dve države 2017. potpisale Bilateralni sporazum o prijateljstvu. Sada raste strah da će još mnogo godina možda proći u zastoju ako se brzo ne nađe rešenje za trenutnu blokadu.

Foto: Bulgarian government press office / EPA;

Tri bivša ministra spoljnih poslova Severne Makedonije pričala su za BIRN o budućim koracima koji su pred Skopljem. Jedan od njih je sugerisao da veliki broj tema koje je Bugarska nedavno otvorila, a koje nisu povezane sa osetljivim pitanjima identiteta, jezika ili istorije, mogu ironično da ponude izlaz iz ovog limba.

“Gore od spora oko imena sa Grčkom”

Denko Maleski, prvi ministar spoljnih poslova Severne Makedonije iz vremena kada je zemlja početkom devedesetih proglasila nezavisnost od bivše Jugoslavije, veruje da, ukoliko ne bude rešenja do kraja godine pod nemačkim predsedavanjem EU, zemlja rizikuje da zaglavi u višedecenijskom sporu koji bi mogao da bude još štetniji od spora oko imena koji je imala sa Grčke. To pitanje je ostavilo Severnu Makedoniju da godinama čeka pred vratima NATO-a i EU pre nego što su dve strane postigle istorijski sporazum 2018. godine.

Rekao je da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji devedesetih i spor oko imena sa Grčkom pokazali kako je teško rešiti tenzije između balkanskih država ako se vruće teme ne ohlade dovoljno brzo.

– Nema razloga za optimizam kada je reč o najnovijem problemu sa Bugarskom, naprotiv. Pitanje identiteta je toliko osetljivo i toliko podložno političkim manipulacijama stranaka u obe države, da će nam, ako zapnemo, trebati puno vremena da izađemo iz tog vrtloga – upozorio je Maleski.

On smatra da Skoplje sada mora da sve napore uloži u traženje podrške evropskih saveznika kako bi se spor pomerio sa mrtve tačke.

– Ako ne nađemo pametno rešenje za početak pregovora sa EU sledećeg meseca uz pomoć Nemačke, rizikujemo da zaglavimo u višedecenijskom sporu – predviđa.

Pošto sumnja da će istorijske razlike biti rešene u narednih 30 dana, veruje da bi najmudrije rešenje moglo biti rešavanje spornih pitanja sa Bugarskom paralelno sa pregovorima o pristupanju EU.

– Bugarska je preko svog predsednika Rumena Radeva predložila opciju izlaza kroz novo poglavlje u pregovaračkom okviru sa EU posvećeno isključivo makedonsko-bugarskim odnosima. Ovo će naići na otpor u našoj zemlji. Bez obzira na naš uspeh u ispunjavanju zadataka pregovaračkog okvira, Bugarska će na kraju moći da nametne veto ako je nezadovoljna ishodom pregovora – primetio je.

Većini Makedonaca takođe se “neće svideti paralela sa Srbijom koja je uslovljena rešavanjem spora”, tačnije priznavanjem kosovske državnosti pre pridruživanja EU, objasnio je Maleski.

– Dilema u narednih 30 ili više dana vrtiće se oko ovog pitanja: kakve garancije će Bugarska dobiti kao članica EU da će se spor rešiti pre nego što Severna Makedonija uđe u EU – kazao je bivši ministar.

U takvom slučaju, Maleski kaže da će velika dilema biti izbor između dva zla – da li prihvatiti bugarski veto na početku, ostati van pregovaračkog procesa i rešiti problem sa Bugarskom “jedan na jedan“, pa tek onda otvoriti pregovore ili započeti pregovore sa EU sa potencijalnim bugarskim vetom koji bi mogao da dođe na kraju procesa, za nekoliko godina.

– Moje mišljenje je da, ako budemo isključeni iz pregovora i prepušteni sami sebi, rizikujemo da nas EU zaboravi i ostavi na milost i nemilost jačoj zemlji – zaključuje.

Prvo rešenje sporednih pitanja

Bura nacionalizma već se podigla na obe strane, U Bugarskoj je nošena pokušajima vlade da mobiliše podršku pred izbore, a u Makedoniji lečenjem rana nanetim vetom. Iz tog razloga, drugi bivši ministar spoljnih poslova Ljubomir Frckoski kaže da je vitalno deeskalirati retoriku.

Rekao je da se bugarski veto zapravo mogao očekivati, jer Sofija nije bila pod velikim pritiskom da ga ne iskoristi. Frckoski smatra da Bugarska sada rizikuje da “poleti previsoko” tražeći zahteve koji se ne mogu ispuniti, čime slabi svoju poziciju.

Frckoski vidi izlaz u nizu poteza koje bi Severna Makedonija trebalo da preduzme – snažnom procesu reformi u zemlji, robusnoj diplomatskoj aktivnosti i konsultacijama sa svojim strateškim partnerima o zahtevima Bugarske, kao i unutrašnjem konsenzusu o integracijama.

– Akcenat naše diplomatije mora biti stavljen na apsurdnost uslova koje je postavila Bugarska, jer ih je nemoguće ispuniti. Takav presedan šteti samoj EU ako se dozvoli da istorijsko pitanje postane politički problem koji će se rešiti političkim dekretom. Te apsurde treba razotkriti – rekao je on.

Međutim, veruje da ima mesta za manevar, pa čak i za izlaz, jer su Sofija i Skoplje nedavno proširili raspon osporavanih tema izvan jezika, istorije i identiteta. Bugarska je tako optužila Skoplje da nije preduzelo ništa da ubrza izgradnju planiranog autoputa i železničke pruge prema Bugarskoj, dela Panevropskog koridora 8, i da neguje antibugarsku propagandu.

Frckoski tvrdi da bi postizanje sporazuma o nekim od ovih “sporednih” pitanja mogao da bude izlaz.

– Bugarska pitanja ne treba odmah odbaciti. Naprotiv, moramo da razgovaramo o svim dodatnim temama koje otvaraju mogućnost za kompromis. Stvorimo tačke za kompromis, kako bismo spasili tačke oko kojih nema kompromisa – savetovao je Frckoski.

Tokom čitavog ovog procesa, iako veruje da je neophodan unutrašnji politički konsenzus u Severnoj Makedoniji, on ne bi trebalo da se zasniva na nekoj vrsti antibugarske histerije.

Francusko-nemački model

Glavna opoziciona stranka VMRO-DPMNE u severnoj Makedoniji iskoristila je bugarski veto da pokrene nove napade na socijalemokratsku vladu Zorana Zaeva. Optužila je vladu da je izdala obećanje da će započeti pregovarački proces sa EU kada je primorala zemlju da prihvati promenu imena.

Treći bivši ministar inostranih poslova Nikola Popski, koji dolazi iz VMRO-DPMNE i služio je pod bivšim premijerom Nikolom Gruevskim, podseća na ovu kritiku.

– Ispada da su, otkako su oni potpisali 2018. sporazum sa Bugarskom, odnosi krenuli samo nizbrdo. Čini se da odnosi između Sofije i Skoplja nikada nisu bili gori. Ne bi li trebalo da se naša potpisnici ovog sporazuma pitaju kako su uspeli da nas dovedu do tačke u kojoj nas Bugarska blokira u EU – primetio je Poposki.

Izlaz iz trenutne blokade vidi na osnovu tri ključne tačke.

– Da bismo rešili nered u kojem su nas ostavili, sada se prvo moramo obratiti Nemačkoj i Francuskoj i primeniti njihov model koji jasno pokazuje da zauzimanje susedne države nije isto što i oslobađanje – rekao je Poposki pozivajući se na žalbu Bugarske da je Severna Makedonija prikazuje kao okupatorsku silu tokom Drugog svetskog rata.

Кad ovo bude jasno, rekao je Poposki, dve zemlje treba da primene posleratni francusko-nemački “model pomirenja u EU, a ne izvan nje“.

Кonačno, obe strane treba da prihvate da pitanja o etničkim manjinama i zajednicama treba rešavati “u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, tokom razgovora o članstvu sa EU“.