in

NOVO OTKRIĆE: Nefizička svojstva ljudske DNK – Niko ne zna da li je ovo iz prošlosti ili budućnosti

Vladimir Poponin je poznati ruski naučnik koji je 1995. godine sa svojim kolegama, uključujući biofizičara Petra Garjajeva, u njihovo vreme na Ruskoj akademiji nauka izveo vrlo zanimljiv eksperiment.

Poponin i Garjajev testirali su ponašanje DNK na fotonima, malim sitnim komadićima materije, u „kvantu“ koji čini naš svet.

Stavili su fotone u epruvetu posebno dizajniranu da simulira vakuum, baš kao i vakuum prostora. Bez unutrašnjeg vazduha, umetnuli su fotone želeći da vide šta rade i kako se ponašaju.

OVO ĆE SE ZAUVEK PAMTITI: Kusturica odgovorio na pismo Gorana Markovića i OBRISAO GA IZ ISTORIJE ZA SVA VREMENA

Fotoni su bili raspoređeni na potpuno neuređen i slučajan način. To je naravno bilo ono što je očekivao tim istraživača.

Zatim su uzorci ljudske DNK smešteni u epruvetu sa fotonima, a ono što se potom dogodilo je ono što je zaista misteriozno. Fotoni su reagovali na DNK, promenili svoj obrazac i formirali specifično poravnanje.

U prisustvu živog materijala, ljudske DNK, fotoni su se organizovali! To je značilo da DNK očigledno ima direktan uticaj na fotone.

To je jedan od mnogih primera koji pretpostavljaju da nešto u nama direktno utiče na fizičku, materiju van nas.

Ovaj eksperiment je ponovljen i potvrđen, a dalje je primećeno da ljudska DNK ima direktan uticaj na kvantne „stvari“ od kojih se sastoji naš svet.

Sledeće veliko iznenađenje

Sledeće veliko iznenađenje primećeno je kada su istraživači izvadili DNK iz epruvete. Naučnici su pretpostavili da će se fotoni jednostavno vratiti u prvobitno rasuto stanje, ali to se nije dogodilo. Umesto toga, fotoni su ostali poređani kao da se DNK još uvek nalazi u epruveti. Poponin je to opisao kao “iznenađujuće i kontra intuitivno.”

Istraživači su postavili hipotezu i bili su “primorani da prihvate radnu hipotezu da se neko novo strukturno polje samoorganizovalo.”

Da li je nešto iza toga? Nešto u nefizičkom obliku?

Ovaj eksperiment nam govori da DNK komunicira sa ‘stvarima’ od kojih je izgrađen naš svet i da postoji neka vrsta nevidljivog polja.

Možda DNK predstavlja mesto skladištenja i komunikacije sa prošlošću? Ili sa budućnošću? Sa drugima u univerzumu koji su tako ostavili svoj trag. Ko zna.

Webtribune.rs