in

Novo zamajavanje EU: Ustav nije Sveto pismo, promenite ga – da biste priznali Kosovo

Najnovije izjave Miroslava Lajčaka o Ustavima Srbije i takozvanog Kosova su deplasirana, politikantska priča koja Briselu i Prištini treba da kupi vreme dok ne ostvare krajnji cilj, smatra profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Dušan Čelić.

Pošto je Priština obavestila i Brisel i Beograd da joj ne pada na pamet da se bavi Zajednicom srpskih opština, brzo smo saznali čime će nas to Evropska unija zamajavati dok priznanje takozvanog Kosova ne dođe na „pregovarački“ sto. Biće to Ustavi, koji, kako nas je prosvetlio specijalac EU za Kosovo, Lajčak, nisu Sveto pismo i mogu se menjati.

Zamajavanje o menjanju Ustava

Lajčak jedino nije objasnio kako to misli da će EU da privoli takozvano Kosovo da promeni Ustav po kome je formiranje Zajednice srpskih opština neustavno, zbog čega eto o tome neće da pričaju. Treba li podsećati da Brisel za sedam godina nije uspeo da natera Prištinu da ispuni tu nedvosmilesnu obavezu iz Briselskog sporazuma, iako je bila garant njegove realizacije.

Kolika je nesposobnost EU ili njena pristrasnost Lajčak je potvrdio izjavivši da mu „apsolutno smeta“ što sporazum na koji je EU stavila potpis nije u potpunosti realizovan.

Zato su, kaže, promenili pristup pa se sada pregovara o sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu koji proces treba da dovede do kraja.

A to znači da Srbija prizna samoproglašeno Kosovo pa će onda da bude primenjeno ono što do tada nije, poput formiranja ZSO. Što bismo mi koji se sećamo prilika u nekadašnjoj SFRJ rekli – koliko me rastuži poskupljenje, toliko me nasmeje obrazloženje.

Sve i da zanemarimo to koliko je uopšte primereno kompromisno rešenje po kome bi za formiranje ZSO Kosovu dali nezavisnost, na pitanje kako vidi najnoviju Lajčakovu priču o Ustavima koji nisu Biblija, profesor Pravnog fakulteta u Kosovskom Mitrovici, dr Dušan Čelić je sa žaljenjem podsetio na činjenicu da je  Ustavni sud Srbije decembra 2014. godine odbacio predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma. On smatra da je takva odluka dobrim delom kumovala ovome što imamo sada.

„Mi smo na pravnom terenu sada izgubili jedno značajno oruđe u očuvanju jedinstva naše države takvom jednom odlukom Ustavnog suda Srbije. Za razliku od Ustavnog suda Srbije, takozvani Ustavni sud Kosova je, kao što znamo, gotovo poništio sve ono što je dogovoreno u Briselu u vezi te Zajednice srpskih opština“, objašnjava za Sputnjik profesor Pravnog fakulteta.

Po njegovoj oceni, Briselskim sporazumom i nije bogzna šta dogovoreno za ZSO, ali je, kaže, i takav dogovor njihov Ustavni sud dobrim delom poništio.

Promenite Ustav da biste priznali Kosovo

Komentarišući izjavu Lajčaka da Brisel ne može da prihvati slovo Ustava kako Srbije tako i Kosova kao „crvenu liniju“, on primećuje da se EU sve vreme ponaša kao da su za pregovaračkim stolom dve ravnopravne strane, u najmanju ruku države, iako je na jednoj strani država, a na drugoj su secesionističke vlasti na jednoj teritoriji.

„Tu njegovu izjavu čitam dvosmerno. On je uputio poruku i Srbiji da mora da menja Ustav, što implicira da Srbija treba da prizna nezavisnost takozvanog Kosova. Meni se čini da smo mi upali u zamku EU, što datira još od 2011. pa onda i kasnije da se u stvari ‘pregovara’ o jednoj jedinoj tačci, a to je priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova i ceni koju je Srbija spremna da plati za takvo šta“, kaže naš sagovornik.

On pri tom ističe da cene za takvo nešto nema i da ona ne može biti ni ZSO, taman ona bila i pandan Republici Srpskoj, jer to znači da ostatak onoga što nije u Zajednici jeste nezavisno Kosovo, a to znači priznanje tog ostatka od strane Srbije kao nezavisne države. Zato Čelić upozorava:

„Mislim da je krajnje vreme da se konačno izvuče iz arhive Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Ustav Srbije i da to mahanje Prištine njihovim Ustavom ne znači ništa u odnosu na Ustav Republike Srbije i na Rezoluciju 1244. Bojim se da smo i mi kumovali da ova dva značajna dokumenta, ustvari dva jedina uporišta, dva sidrišta naše državnosti budu u arhivi“.

Pravnik Lajčak

Na pitanje otkud sad ta, kako se čini, naprasna Lajčakova priča o Ustavima koji nisu Biblija, o čemu do sada nije bilo reči, on smatra da je po sredi kupovanje vremena.

„Kada bi gospodin Lajčak kojim slučajem bio pravnik on bi morao znati da ono što potpišete, pogotovo ako je u tome učestvovala međunarodna organizacija ili savez država kao što je EU, to ima karakter međunarodnog sporazuma koji na svakoj teritoriji, makar ona sebe zvala i državom, ima primat u odnosu na njen takozvani Ustav.

Prema tome, ta priča je potpuno deplasirana. Bojim se da je više politikantska i da verovatno predstavlja način da se dalje kupi vreme do proleća, kada se pretpostavlja da će se posložiti kocke u korist Prištine“,  ocenio je Čelić.

Činjenica da je specijalni izaslanik EU za Kosovo Lajčak diplomirao baš pravo na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi, samo baca novo svetlo na tog političara.

Međunarodno pravo mu je verovatno dobro poznato pošto ga je usavršavao na Državnom institutu u Moskvi, ali i na studijama bezbednosti u evrospkom centru „Džordž Maršal“ u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj. Od poznavanja prava i njegove primene očigledno je, međutim, da postoje „viši“ interesi.

(Sputnik)