in

Odbili smo zahteve noćnih klubova, Sajma…

Nemoguće je sprečiti ulazak virusa u škole. To je jednostavno nemoguće. Kao što je nemoguće zamisliti da jedno dete neće doći u kontakt sa virusom, išlo ili ne išlo u školu. Ako je u školi i ako je sa maskom i poštuju se mere ta verovatnoća je neuporedivo manja nego da bude potpuno prepušteno sebi.

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon u intervjuu za “Blic” pred današnji početak nove školske godine poziva roditelje, učenike i sve zaposlene u prosveti istovremeno i na oprez i na razum zbog pandemije Covida 19.

Postoji grupa roditelja koja propagira bojkot maski. Kako to komentarišete?

– Roditelji imaju pravo mesec dana da ne šalju dete u školu. Posle toga neće biti u sukobu sa mnom, nego sa zakonom. Ne treba praviti sukobe. U problemu će, na kraju, biti deca tih roditelja ukoliko slušaju samo onlajn nastavu. To nisam ja rekao. Ministar prosvete Mladen Šarčević je pomenuo da postoje drugi načini, razni disciplinski postupci i tako dalje. Želim im sve najbolje, mislim da jako greše i da su škole vrlo bezbedna mesta. Ono što je daleko veći problem je što mi, recimo, kafiće ne prepoznajemo kao nedovoljno bezbedna mesta, dok škole koje su potpuno pripremljene za ovakvu situaciju vidimo kao nebezbedna mesta. Takođe, sada kada se poveća broj povratnika iz inostranstva, uz neodgovorno ponašanje kakvo smo uočili da postoji, biće velika manipulacija ako se veći broj zaraženih poveže sa početkom rada škola. Jer škole će biti pod striktnim nadzorom.

Kakvo ocenjujete trenutnu situaciju?

– Epidemiološka situacija je i dalje nesigurna i biće nesigurna u čitavom periodu. Polako prestaje verovatnoća da se broj obolelih spusti na nulu. Možda će se taj broj spustiti na nulu u lokalnim sredinama, ali na nivou cele Srbije ta verovatnoća je sada minorna. U toj nesigurnoj situaciji svaka greška može da nas vrati nazad i pogorša situaciju. U svakom slučaju, situacija je znatno povoljnija nego pre nekoliko nedelja, smiruje se i nemamo više tu registraciju slučajeva. Recimo, u Beogradu je u nedelju bilo 150 pregleda u kovid ambulantama i od toga je svega sedam bilo slučajeva kovid pozitivnih. To je najbolji rezulat od 1. juna kada smo imali svega četiri pozitivna. Prema tome, situacija se polako umiruje i to je bilo očekivano pred početak školske godine.

Da li očekujete povećanje broja obolelih?

– Ne očekujem da će doći do znatnijeg povećanja broja zaraženih u septembru. Ako i dođe do toga, onda će to biti tek krajem meseca ili u drugoj polovini. Iako stalno mislimo da ne radimo dovoljno dobro, mi imamo vrlo jasna upozorenja na ulasku naših građana u zemlju. Vrlo jasna upozorenja za decu ukoliko dolaze iz zemalja gde je visoka prisutnost virusa da izbegnu početak škole dok ne prođe punih 10 dana od dana povratka. Sve je to stiglo do javnosti. Drugo, nadam se da niko svestan neće sebi dozvoliti da nosi infekciju i da se ne javi u kovid ambulantu u situaciji kada mu kreće dete u školu. Ako mu kreće dete u školu, onda i on mora da bude zdrav. Ako nije zdrav, onda dete ne sme da ide u školu. Ako je neko u kući bolestan, dete ne ide u školu. I to mora da bude vrlo jasno definisano. Ne očekujem da će biti bilo kakvog većeg povećanja, jer ovo se i dalje smiruje. Da bi došlo do bilo kakvog povećanja, mora prvo ova tendencija smirivanja da se uzurpira i prestane, pa onda da se epidemiološka kriva polako diže. To nije nemoguće. Ali to ne očekujem tokom ovog meseca, možda tek na kraju meseca.

Počelo je popuštanje mera. Da li postoji opasnost da nam se ponovi jun?

– Produženja rada kafića do jedan sat iz ponoći i prodavnica do 23 sata je jedino popuštanje mera, a mi smo imali devet zahteva. Odbili smo Sajam, odbili smo još mnogo važnih stvari. Zašto smo produžili rad kafića sa baštom? Nije bitno ko je kako glasao, ja sam lično bio protiv toga, ali odluka je doneta. Biće rad do jedan sat, ali to ne znači do dva ili tri. To ne znači da je dozvoljen rad noćnih klubova. Može da se sluša muzika, to nije problem na određenoj udaljenosti uz obezbeđenje takvog događaja. Ali pevanje, skakanje i igranje direktno doprinose povećanju broja zaraženih.

Prethodnog vikenda imali smo slučajeve kršenja mera na nastupima. Da li će biti sankcija?

– Očekujem ozbiljnu i energičnu reakciju države. Poštujem sve ljude, ovde nisu bitni toliko akteri, bitni su organizatori koji su svesno kršili sve epidemiološke odluke. Tako nešto ako se bude događalo, nema ni tračka sumnje da ćemo se vratiti ponovo u situaciju masovne pojave ove bolesti. Takve mesta u zatvorenom prostoru gde se puno peva, igra, pušta glasna muzika su dokazana mesta superprenošenja virusa. Dovoljno je da se u takvoj prostoriji nađe jedan koji je zaražen da bi obolelo 15 do 20 ljudi. To je i kod nas dokazano, a i u svetu. To se mora sprečiti. Bitno je reći da se to ne radi ni protiv bilo koje ličnosti, ali onaj koji ignoriše činjenicu da su se stotine života spasavale na respiratorima uz maksimalnu angažovanost lekara, onaj koji potpuno ignoriše situaciju u kojoj se ceo svet našao nekako mora da bude sankcionisan. Država mora da nađe načina kako će to da učini. Imam informacije da je do sada bilo kažnjavanja zbog kršenje mera, ali to su minorne brojke. Ovo je osnovna i najteža faza pandemije. Ulazimo polako u jesenji i zimski period. Sve ovo do sada je bila uvertira za glavni period kada najoštrije treba da kontrolišemo sami sebe i da obezbedimo da virus bude što manje u cirkulaciji. Kada njega ima što manje u cirkulaciji, onda su rezultati lečenja daleko bolji.

Broj obolelih u regionu je sve veći, a kod nas situacija smiruje. U čemu smo bolji?

– Mi smo se ranije opustili, ranije dosegli neki maksimum. I uspeli smo isključivo i samo sa zaštitnom maskom, distancom i higijenom da to vratimo na nivo koji je još uvek nesiguran, ali prihvatljiv. Oni će isto da se vrate. Pitanje je samo kad i na koji način? Mi treba da gledamo, pre svega, sebe. Ovde nema takmičenja. Ovo je napad na čitavo čovečanstvo. Jednako je važno da i u Hrvatskoj bude što manje obolelih. Važno je i zbog Hrvatske, ali i zbog nas samih. Isto to važi i za sve druge zemlje u okruženju. Kada imamo takvu situaciju, normalno je da ćemo prvo voditi računa o sebi samima. Uveli smo te mere obaveznog testiranja za sve koji dolaze iz crvene zone osim za Crnu Goru i BiH. To je isključivo iz političkih razloga. Imamo studente, imamo posebne veze, jako puno naših građana je tamo i ne možemo to ignorisati. Epidemiološka situacija se mora pratiti, sva upozorenja se moraju davati. Mi moramo da imamo najbezbedniju situaciju na početku školske godine.

Kolike će probleme doneti i sezona respiratornih infekcija?

Ove maske će nam smanjiti i te respiratorne infekcije, ali njih će, ipak, biti i niko ne kaže da neće biti opet novih povećanja potreba za pedijatrima. Zato što će biti banalnih respiratornih infekcija koje se i inače javljaju na početku škole. Smanjio se broj registrovanih respiratornih infekcija tokom leta. Skoro upola, 40 odsto. U drugoj polovini septembra broj akutnih respiratornih infekcija se nama dizao i do 15.000 nedeljno u Beogradu. To se sada neće desiti zbog maski.

Skeptičan sam da će vakcina stići do kraja godine

Kada očekujete da vakcina stigne u Srbiju?

Moram da kažem, vakcine ni u kom slučaju neće moći da daju najviši stepen zaštite. To ne treba očekivati. Neće biti idealne ili najbolje moguće vakcine. Ali biće vakcine koje su dostupne i koje će verovatno imati visok ili dovoljno visok stepen efikasnosti. Agencija za lekove i medicinska sredstva je regulatorno telo koje po Zakonu o lekovima ima potpunu samostalnost. Agencija je navikla da se njoj obraćaju proizvođači lekova zbog registracije. Ovoga puta se to neće desiti. Potrebna je daleko veća agilnost i države i same agencije. Zašto? Zato što je potražnja za vakcinama velika. Veliko je pitanje da li će neko hteti da podnese jednoj maloj Srbiji zahtev za registraciju. O tome treba razmišljati. Srbija ima čvrsta pravila u vezi sa registracijom. Ako se misli da što pre stigne vakcina onda postupak registracije mora da krene što ranije. Najbrži postupak traje dva meseca. Optimisti kažu da će do kraja godine vakcina da stigne. Ja sam skeptičan. Strašno bih voleo da me demantuju.