in

POBEDIO KORONU SA TRI BAJPASA Veliki uspeh niških lekara, spasili život hranitelju iz Jagodine koji je 16 DANA BIO NA RESPIRATORU

“Kada sam izašao iz kovid bolnice, došao kući i video decu i porodicu, to je bila velika radost, ne mogu da vam opišem taj osećaj. To je bio doživljaj za mene, zaplakao sam, krenule su mi suze radosnice. Život su mi spasli lekari Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu na čelu sa prof. dr Radmilom Jankovićem i na tome sam im večno zahvalan.”

Ovim rečima počinje ispovest Zoran Maksimović (59), hranitelj iz Jagodine, koji je nakon infekcije virusom korona u kovid bolnici proveo 33 dana, od čega se na respiratoru borio za život čak 16 dana. Sa ivice gotovo sigurne smrti, Maksimovića, koji osim povišenog pritiska ima i tri ugrađena bajpasa, vratili su anesteziolozi KC Niš, tako da opet može da uživa u trenucima sreće sa unucima i stara se o dvoje dece koja su mu poverena kao hranitelju.

Foto: Privatna arhiva

– Operisan sam u Beogradu 2005. kada su mi ugrađena tri bajpasa. Kada je korona krenula, bio sam na maksimalnom oprezu, nosio sam maske, udaljavao se i od ljudi i od velikih gužvi, ali se, eto, desilo da se razbolim, ne znam ni ja kako. Prve simptome osetio sam 7. jula, kada sam dobio temperaturu koju nisam imao 15 godina. Iz dana u dan je bila veća. Otišao sam kod doktora, test je pokazao da sam negativan na kovid, vratili su me kući. Međutim, sutradan sam opet imao 38 stepeni. Opet sam išao kod doktora, pa su me primili na lečenje. Bio sam dva, tri dana u Jagodini, dobio sam terapiju, ali temperatura nije padala, pa su me na moju sreću poslali u KC Niš – počinje ispovest Maksimović.

On je u KC Niš primljen u jako teškom stanju i dugo je bio na Odeljenju intenzivne nege, gde su se lekari danima borili za njegov život.

Foto: Privatna arhiva

– Pamtim da sam imao velike poteškoće pri disanju i psihološke napade. Oba plućna krila su bila zahvaćena. Na kraju sam stavljen i na respirator. Doktori, svi u lancu koji su učestvovali u mom lečenju, izuzetno su se potrudili i na tome sam im zahvalan. A direktora Klinike za anesteziju prof. dr Jankovića bih posebno pohvalio, on je vrstan stručnjak. Zahvaljujući njemu sada pričam s vama. Kada sam se probudio iz kome, prvo čega se sećam je dr Radmilo koji me pita da li ga poznajem i da li sam dobro. Interesovao se za moje zdravlje redovno, pa i dan-danas. Svi doktori su se založili za moj oporavak, ali dr Radmilo posebno, to je čovek sa velikim srcem i ja ću da ga poštujem i uvažavam dok sam živ – priča Maksimović.

On je uspešno odvojen od respiratora posle 16 dana borbe za život, a sada se oporavlja kod kuće od posledica ove teške bolesti.

– Na kućno lečenje sam pušten 18. avgusta, oporavljam se i dobro mi je, nemam nikakve poteškoće. Malaksao sam i manje se krećem, ali sam zadovoljan. Mogu normalno da dišem i radim vežbe koje su mi lekari pokazali – veli Maksimović.

Prof. dr Janković kaže da je Maksimović primljen u kovid bolnicu KC Niš 17. jula, a u jedinicu intenzivnog lečenja sutradan. U kovid bolnici je proveo 33 dana, od čega na intenzivnoj nezi 27, a na respiratoru 16 dana. Bio je u rizičnoj grupi pacijenata, ali su se lekari ipak izborili za njegov život.

Zoran Maksimović sa svojom porodicom i decom o kojoj brine kao hranitelj

Foto: Privatna arhiva

Zoran Maksimović sa svojom porodicom i decom o kojoj brine kao hranitelj

– Tokom Covid 19 epidemije anesteziolozi u čitavoj Srbiji zaista su podneli ogroman teret lečenja najtežih, životno ugroženih pacijenata. Njihov doprinos ima, bez preterivanja, epske razmere. Ali i njihova lična žrtva. Čak 19 anesteziologa i preko 30 sestara Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju zarazilo se lečeći i negujući najugroženije pacijente, one na respiratorima. I nisu odustali. Svaka dobijena bitka, svaki novi spaseni život, bio je vetar u leđa. Na svu sreću i tih najtežih pacijenata koji su „skinuti sa respiratora“ u poslednjih mesec dana bilo je više od desetak. Na to smo jako ponosni – kaže za „Blic“ prof. dr Janković.

Kao hranitelj se starao o petoro dece

Maksimović kaže da se hraniteljstvom bavi sedam, osam godina, te da se do sada starao o petoro dece.

– Dvoje dece je sada kod mene – dečak je 5. razred, a devojčica, koja mi je došla sa dve godine, sada je 4. razred. Još troje jako dobre i vaspitane dece je izašlo od mene – kaže Maksimović. On u Jagodini živi sa suprugom, a tu je i ćerka sa dve unuke. Sin živi u Novom Sadu, gde radi.

„Zoran je hranitelj mog bratanca koji je ostao bez oba roditelja“Marina Kostić, poznata niška TV voditeljka i pomoćnica gradonačelnika u prethodnom sazivu niške gradske vlasti, kaže da je sa bila veoma zabrinuta kada je saznala da se Maksimović razboleo, budući da je on hranitelj njenom bratancu koji je teškom igrom sudbine ostao bez oba roditelja.

– Zoran i njegova supruga Danijela su hranitelji mog bratanca, u čiju porodicu je smešten odmah nakon majčine smrti kao dete bez oba roditelja. Ti ljudi su od prvog dana postali kao moji najbliži srodnici. Zoran je veliki domaćin, sa hraniteljskim stažom od skoro 10 godina, troje dece iz hraniteljstva je već izveo na put, a dvoje u sadašnjem smeštaju kod njega. Konobar po zanimanju, na žalost bez posla u Jagodini, preuzeo je ulogu oca, vaspitača i učitelja mog bratanca, predan svom humanom „pozivu“ podizanja i izdržavanja dece u hraniteljstvu. Prof. dr Radmila Jankovića nisam lično poznavala, obratila sam mu se putem „Fejsbuka“ ljudskim apelom i molbom da pokuša da „spasi čoveka koji bi mogao biti u trećem mrtvačkom sanduku detinjstva mog jedanaestogodišnjeg bratanca nakon sanduka oba roditelja“, priča Kostićeva. Ona kaže da je prof. dr Janković iz stopa prebacio Zorana u izuzetno teškom stanju na Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju, i da je učinio sa svojim saradnicima sve da spasi život ovog čoveka od pošasti zvane kovid.

-To je u tim trenucima za sve nas izgledalo kao „nemoguća misija“. Međutim, prof. dr Janković i njegovi saradnici – dr Boris Đinđić i ostali, sve vreme bili su dežurna spasilačka armija. Zahvaljujući prof. dr Jankoviću dobili smo prvu borbu sa smrću, posle serije izgubljenih borbi za život mojih najmilijijih: oca, brata, snaje, tetke, bake… Nakon toga shvatite da su sve ostale borbe u životu – beznačajne. Doktoru Radmilu Jankoviću smo doživotno i bezgranično zahvalni, on je veliki ekspert i „virtuoz“ u spašavanju ljudskih života, veli Kostićeva.

VIDEO: Kako korona ulazi u ljudske ćelije