in

“Rekao da se NEĆE GRADITI dok je on živ”

Vekovni san srpskog naroda o završetku Hrama Svetog Save ovih dana će biti ostvaren, ali muke sa kojima se crkva susretala tokom njegove izgradnje ostaće zabeležene, posebno one koje se vezuju za period komunističke vlasti, koja nije dozvoljavala nastavak radova, obustavljenih 1941. godine.

Njegove zidine stajale su kao trnov venac na glavi Beograda, a kako su godine prolazile, gubila se nada da će oni ikada dozvoliti da se svetinja završi. Posle četiri decenije tihovanja i ukupno 88 molbi, tadašnji patrijarh German je uspeo da juna 1985. godine privoli državu da izda dozvolu za nastavak gradnje.

Pobuna građana

Ipak, pre toga komunisti su pokušali da vešto zavaraju crkvu, odnosno da umesto Hrama, ponude patrijarhu Germanu da se na njegovim zidinama podigne Muzej fresaka. Ta vest je osvanula 1983. godine u nedeljniku NIN i nakon njenog objavljivanja, javnost se pobunila, a dvadesetak građana, monaha i sveštenika, slikara i pesnika zatražilo je prijem kod patrijarha. Organizatori susreta bili su tada monasi Amfilohije i Atanasije, a među pozvanima bio je i akademik Matija Bećković.

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Posle 88 molbi i četiri decenije, izgradnja je nastavljena 1985. godine

Kako je izgledao razgovor patrijarha Germana sa tom delegacijom za “Blic” govori akademik Matija Bećković.

Na početku razgovora kaže da je period komunističke vlasti značajno zakočio izgradnju, zbog čega je postojao strah da se Hram Svetog Save nikada neće završiti, a sumnju za to su pobuđivale i izjava tadašnjih funkcionera.

– Najveći sin svih naših naroda i narodnosti izjavio je da se taj hram neće graditi dok je on živ. Drugim rečima – nikad, s obzirom na to da je bio besmrtan. Prvi do njega, Edvard Kardelj, predlagao je, pak, da se na osvećenim temeljima konačno skući cirkus. Potom je ideja modernizovana i zaključeno da je to mesto idealno za gradsku garažu. Ali ipak komunisti ništa od toga nisu realizovali i čini se da su zazirali od vračarskog polja pa njima pripada i slava što na tom mestu je ostala strnjika do 1985. godine. Mogli su da podignu neke Viline vode ili Konjarnik, pa da kažu da bi tu rado podigli Hram, ali šta da rade sa tim oblakoderima. Čovek posle svega pomisli da nisu možda i oni zazirali od “vidovitog pepela” – kaže Bećković.

Nepristojna ponuda

On dodaje da posle svih tih nesuvislih predloga osvanuo je 1983. godine i novi, primereniji od cirkusa i garaže, odnosno da je objavljeno u štampi da je patrijarhu Germanu vlast ponudila da se na zidinama Hrama Svetog Save podigne Muzej fresaka.

– To jeste bilo pomeranje sa mrtve tačke, ali i dalje je bila nepristojna ponuda. Zbog te vesti, tadašnji monasi Amfilohije i Atanasije, organizuju delegaciju od 20-ak umetnika, arhitekata, koja je zatražila prijem kod Germana, kako bi nam objasnio o čemu se radi. Među njima sam bio i ja. Patrijarh nas je obavestio da posle višegodišnjih uzaludnih molbi da se dobilo ono što se u tom času najviše moglo, a to je da se na zidinama Hrama podigne Muzej fresaka. Poverio nam je i da mu je diskretno stavljano u izgled da će projekat tog zdanja biti takav da nije isključeno da se tokom vremena može prekrojiti u hram. Naglasio je da se moramo snalaziti da bismo opstali i da je najvažnije da smo se izborili da se to mesto ne oskrnavi i crkva ukloni sa Vračara – objašnjava Bečković.

Komunisti su patrijarhu Germanu nudili i da na mestu hrama bude Muzej fresaka

Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija

Komunisti su patrijarhu Germanu nudili i da na mestu hrama bude Muzej fresaka

On kaže da su svi učesnici izrazili bojazan da će se, pristajući na kompromis, sama crkva odreći i sebe i Vračara i hrama i Svetog Save.

– Nakon objašnjenja drugih članova delegacije i ja sam dobio reč. Rekao sam kako se čini da pocrnele zidine Svetosavskog hrama sve same govore, najviše liče i na nas i na našu veru, verno odslikavaju položaj Srpske crkve. I takve kakve su, više su nego dovoljne da budu srpski zid plača. Od tih zidina za nas nema ni svetijeg ni lepšeg, ni prikladnijeg hrama. Kazao sam i da naš narod razume da mora da se snalazi i da mu niko ne zamera što ne može da podigne Svetosavski hram, ali da veruje da može da sačuva zidine. Ako njih sačuva, može da se ispostavi da se snalazio ne da bi opstali, nego da bi nestali. A takvo snalaženje, rekao sam mu, niko neće razumeti ni oprostiti. Posle tih mojih reči, patrijarh German je rekao: “Mi ništa nismo potpisali i kao što smo rekao da, možemo reći i ne” – kaže Bećković.

“Vidoviti pepeo”

On objašnjava da je nedugo posle toga odjeknula i senzacionalna vest da je odobrena gradnja Hrama Svetog Save.

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

– Kada je ta odluka doneta, predsednik predsedništva Srbije je bio Dušan Čkrebić i on zaslužuje da bude spomenut u ovoj priči. Posle svega srećan sam što je sa izgradnjom hrama vaskrsao i Sveti Sava. Vasko Popa je rekao da je na Vračaru vidoviti pepeo i da je iz tog vidovitog pepela nastao hram za koji Srbi pričaju da se iz njega vidi i Sofija – završava svoje svedočenje akademik.

Politička odluka i uloga Čkerbića

Srpska pravoslavna crkva je cenila to što je Dušan Čkrebić potpisao odluku za nastavak gradnje Hrama Svetog Save pa mu je 2007. godine dodelila Orden Svetog Save. Pet godina pre toga je u autorskom tekstu napisao:

– Znao sam da je zabrana da se nastavi izgradnja Hrama Svetog Save doneta posle rata u stvari politička odluka, doneta u političkom vrhu Srbije, a ne u Skupštini i da nema legitimitet. Ona se održavala i prenosila godinama na novoizabrana tela i rukovodeće ljude, da je nije nikada doneo nijedan kompetentan državni organ. I ja sam silom prilika, kao i moji prethodnici, sledio ovakve stavove i davao negativne odgovore na zahteve patrijarha Germana i Sinoda SPC-a da se dozvoli nastavak izgradnje Hrama. Međutim, kada sam bio izabran za predsednika Predsedništva Srbije u maju 1984. godine, procenio sam da je moguće da se ta politička odluka promeni i uspeo sam.

Lavrov u samoizolaciji

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nalazi se u samoizolaciji nakon kontakta sa osobom zaraženom koronom i njegova poseta Srbiji je odložena. On je u okviru dvodnevnog boravka u Beogradu, u četvrtak 29. oktobra, trebalo da prisustvuje i svečanosti povodom završetka unutrašnjeg uređenja Hrama Svetog Save.

VIDEO: Hram Svetog Save otvoren za posetioce na Sv. Petku