in

Sojga i Rohonc kodeks: Dve knjige iz drugog sveta koje niko ne može da shvati

Srednji vek je iznedrio dosta čudnih tekstova, ali možda nijedan nije bio toliko misteriozan kao Knjiga Sojga, traktat o magiji i paranormalnom koji sadrži odlomke koje naučnici tek treba da prevedu.

Knjiga je povezana sa Džon Diom, uglednim elizabetanskim matematičarem i okultistom.

Tokom 1500-ih, za njega se govorilo da poseduje jednu jedinu kopiju knjige, a on je navodno postao opsednut otkrivanjem njenih tajni, posebno serije šifrovanih tabela za koje je Di verovao da sadrže ključ do neke vrste ezoterijskog duhovnog znanja.

To nije bio lak zadatak, jer je nepoznati autor knjige koristio brojne tipografske trikove, uključujući pisanje određenih reči unazad i kodiranje drugih matematičkim pismom.

Di je postao toliko opsednut rešavanjem kodova da je čak otputovao u kontinentalnu Evropu kako bi se upoznao sa poznatim vidovnjakom zvanim Edvard Keli. Di je tvrdio da je, kroz Kelija, kontaktirao arhanđela Urijela za kog  je tvrdio da potiče iz Rajskog vrta.

Moguća objašnjenja

Nažalost, Di nije uspeo da dovrši dešifrovanje knjige pre smrti. Do 1994. godine se smatralo  da je knjiga sama po sebi izgubljena, nakon čega su u Engleskoj ponovo otkrivene dve kopije.

Naučnici su od tada proučavali knjigu, a jedan od njih je uspeo da delimično prevede tabele koji su toliko fascinirale Dia. Ipak, osim što su otkrili da je knjiga najverovatnije povezana sa Kabalom, mističnom sektom judaizma, ovi istraživači nisu uspeli da dešifruju njen stvarni značaj.

Rohonc kodeks

Jedan od zbunjujućih skrivenih tekstova bez sumnje je Rohonc kodeks. Ovaj jedinstven rukopis napisan je s desna na levo i prkosi svim pokušajima prevođenja.

Misterija

Dokument se pokazao nemogućim za bilo kakav dosledan prevod ili objašnjenje, vekovna knjiga za koju se priča da je u Mađarskoj otkrivena  1700-ih.

Kodeks se sastoji od 448 stranica teksta, napisanim na još uvek nepoznatom jeziku. Naučnici tvrde da bi to moglo da bude bilo šta, od ranog mađarskog do hindu jezika, ali nedostaju mu mnoge istaknute odlike bilo kog od ovih jezika.

Štaviše, abeceda sadrži mnogo više znakova nego od bilo kog maternjeg  jezika osim kineskog.

Možda su još fascinantnije od teksta Rohoncovog kodeksa 87 ilustracija koje ga prate. One prikazuju sve, od pejzaža do vojnih bitaka, ali takođe koriste religioznu ikonografiju koja je jedinstvena za brojne različite religije, uključujući hrišćanstvo, hinduizam i islam. 

Moguća objašnjenja

Bilo je nekoliko delimičnih prevoda Rohonc kodeksa, svaki sa svojim jedinstvenim rezultatima.

Jedan naučnik proglasio je dokument religioznim tekstom, dok je drugi rekao da je to istorija Vlaha, latinske kulture koja je nekada živela u modernoj Rumuniji.

Ali možda najpopularnije shvatanje porekla dokumenta jeste to da je reč o prevarama koje je počinio Semjuel Literati Nemes, zloglasni falsifikator iz sredine 1800-ih.

Ova ideja je često osporavana, ali iako su uspeli da dokažu da tekst kodeksa nije obična glupost, savremeni naučnici nisu uspeli da dokažu da je teorija falsifikata pogrešna.

Webtribune.rs