in

Srbija među najsiromašnijima u Evropi, a pandemija korone to pogoršava

Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, 17. oktobar – Međunarodni dan borbe protiv siromašta, više od dva miliona ljudi u Srbiji dočekalo je siromašno.

U 2019. stopa rizika od siromaštva poboljšala se za 1,1 odsto u odnosu na godinu pre, navode u Republičkom zavodu za statistiku, međutim, organizacije civilnog sektora poručuju, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a situaciju će dodatno pogoršati pandemija koja je u toku.

U odnosu na prethodnu godinu tek blago bolja statistika – rizik od siromaštva opao je za nešto više od 1 posto.

A pored zgrade u kojoj se kontrolišu državne finansije plakat koji tera na razmišljanje koliko se poboljšanje zaista oseti, pa smo pitali građane.

Danilo Ćurćić iz organizacije A11 upozorava – siromaštvo u Srbiji sveprisutno je i žrtve ekstremne oskudice nisu samo socijalno ugroženi, već možda čak i većina ljudi koja radi za minimalac ili manje od toga, ali i oko 66 odsto građana koji ne mogu da plate troškove stanovanja.

“Sve kada se to sabere uz jako niska socijalna davanja generalno, uz nesigurnost na tržištu rada, situacija je zastrašujuća zapravo i pitanje je u stvari da li sa ovakvim pristupom, koji je neka vrsta nemara pre svega mi možemo da dođemo do nekog… makar da se održimo na ovom stanju na kom se sada nalazimo”, kaže Ćurčić.

Kada je reč o stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, odnosno procentu lica koji su u riziku od siromaštva, materijalno su uskraćeni ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada, podaci govore da su najvećem riziku od siromaštva u 2019. bila izložena maloletna lica – njih gotovo 29 odsto, ali i mladi do 24 godine, odnosno više od četvrtine njih.

Kada je reč o tipu domaćinstva najvišoj stopi rizika bilo je izloženo više od polovine porodica sa troje ili više dece, kao i nešto manje od 42 procenta samohranih roditelja. U zavisnosti od radnog statusa, najizloženija su bila nezaposlena lica, a prate ih oni koji su samozaposleni.

Secons: Iza nas samo Severna Makedonija

Gde se Srbija pozicionira po odlučnosti u borbi protiv siromaštva recimo u okruženju? Danilo Vuković iz organizacije “Secons” kaže – ako je parametar broj siromašnih, iza nas je samo Severna Makedonija.

“Ako uzimate mere koje država sprovodi, onda je pitanje vrlo složeno i gotovo je nemoguće da mi uđemo u analizu svih mera, ali jedan od načina kako mi analiziramo koliko su mere dobre – to je to, koliko one pomažu ljudima da izađu iz siromaštva, koliko je onih koji su siromaštvom obuhvaćeni? I mi tu vidimo nedostatke”, navodi Vuković.

A u otklanjanju nedostataka možda pomogne dugo očekivana i mnogo puta spominjanja socijalna karta.

Prema rečima ministra za socijalna pitanja Zorana Đorđevića ona će omogućiti da pomoć države dobijaju oni kojima je zaista najpotrebnija.

“Uvođenjem sistema “socijalna karta” svi podaci građana biće na jednom mestu. Obezbediće se pravičnija raspodela pomoći kao i transparentnije i efikasnije ostvarenje svih prava koja građanima zakonski pripadaju”, istakao je Đorđević.

U organizaciji A11 pak nisu uvereni u odlučnost institucija jer je, objašnjavaju, borba protiv siromaštva godinama na marginama prioriteta.

“Ministarstvo koje se bavi socijalnim pitanjima zapravo za vreme svog mandata, ništa nije doprinelo da se to reši, a ni prethodno pre toga. Donosile su se čak i mere koje su takve da su dodatno ugrožavale one koji su socijalno najugroženiji”, smatra Danilo Ćurčić.

I u A11 i Seconsu zaključuju – siromaštvo će dodatno produbiti kriza pandemije koronavirusa, a da bi se nivo makar zadržao na trenutnom, trebaće više od 100 evra “iz helikoptera”.

(N1)