in

Srbija se polako budi iz KORONA SNA

Punih šest meseci je prošlo otkad je virus korona ušetao u naš život. Epidemija je potpuno poremetila planove i način života, a kako vreme odmiče, mere zaštite su postale naš uslovni refleks.

Distanca, maske, oprez na svakom koraku. Covid-19 nismo iskorenili, on je tu sa nama, a dok ne stigne vakcina mere su ono što nam jedino preostaje da primenjujemo. Đaci se vraćaju u školske klupe, ali u izmenjenom režimu, bioskopi i pozorišta počinju sa radom, dok ugostitetljski objekti uveliko rade na način koji je adekvatan trenutnoj epidemiološkoj situaciji. Šta nas čeka na jesen i zimu, pitanje je koje zanima sve, ali preciznog odgovora nema, osim onog da spremno dočekujemo drugi talas. Kovid bolnice, vakcinacija protiv sezonskog gripa i primena mera zaštite je ono što je u ovom trenutku naša linija odbrane.

Infektolog prof. dr Žarko Ranković u razgovoru za “Blic” kaže da nam je virus korona pokazao da o njemu ne znamo sve u potpunosti, da je sa nama prisutan sve vreme, iako za respiratorne infekcije važi pravilo da ih u letnjim mesecima gotovo nema, sa infekcijom Covid-19 sve je drugačije, pa i naša svakodnevica.

Foto: Dimitrije Nikolić / Tanjug
Žarko Ranković

– Onog trenutka kada se pojavi vakcina protiv korone, koja prođe mišljenje Agencije za lekove, onda je ja apsolutno preporučujem jer ću je i sam primiti, kao i članovi moje porodice. Covid-19 nam je do sada svašta pokazao, ali i to da mi o njemu ne znamo još uvek sve. Respiratorne infekcije nisu karakteristične da se javljaju u toku leta, a mi sa infekcijom Covid-19 imamo taj problem, jer bukvalno talas nije ni prestajao. Tako da je to velika nepoznanica šta će biti dalje. Ukoliko se budemo odgovorno ponašali, poštovali preporuku kriznog štaba Vlade, preporuku struke da nosimo maske u zatvorenom prostoru, da dezinfikujemo ruke što češće, da peremo ruke sapunom 20 sekundi pod tekućom vodom i da držimo fizičku distancu, to ćemo imati manje prenošenje virusa i manji broj obolelih. To je ono na šta mi možemo uticati dok čekamo vakcinu – kaže profesor Ranković.

Škole počinju sa radom, ljudi se vraćaju sa godišnjih odmora, sve se polako vraća u neke uobičajene tokove. Ono što se ne menja to su mere zaštite koje se moraju poštovati. Profesor Ranković kaže da može doći do skoka zaraženih u narednom piku.

– Moguće je zaista do dođe do skoka, ali videćemo kako će se ljudi ponašati. Mere su važne, ako ih poštujemo smanjićemo i prenošenje, kao i samo zaražavanje. Što se tiče školske dece, ne vidim tu nešto sporno jer se ta deca uveliko već druže i tokom leta. Ja se najviše plašim studenata koji dolaze u velikom broju u univerzitetskim gradovima kao što je Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Dolazi i veliki broj studenata iz okruženja, recimo iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, moguće su razne žurke, druženja moguće da dođe do infekcije. Opet, ako razmislimo, sve zavisi od našeg ponašanja i nivoa opreznosti – dodaje infektolog.

Glavno pitanje koje se nameće je da li će Covid-19 mutirati, šta će se dešavati tokom jeseni i početkom zime, ono što je sigurno jeste da ćemo morati da izbegnemo sudar korone i sezonskog gripa, ali, srećom, bar za grip postoji vakcina.

– Niko vam ne može reći šta će biti, možemo samo da pretpostavljamo i utičemo na ono na što možemo. Recimo, imali smo SARS i MERS, oni su iz iste grupe virusa korona i bukvalno ih nema više. Šta će se desiti sa ovim virusom to zaista niko ne može da kaže, ono što je jasno da se moramo pridržavati mera dok čekamo vakcinu. U ovom trenutku nema specifičnog leka, nema vakcine, mi jedino što možemo učiniti je da zaštitimo sebe, svoje najmilije i da budemo društveno odgovorni. Što se tiče vakcinacije protiv sezonskog gripa, ona bi trebalo da počne u oktobru, neophodno je da se pre svega vakcinišu zdravstveni radnici, stariji od 65 godina, i sve one osobe koje imaju hronične bolesti opterećujuće faktore, a tu se podrazumevaju i trudnice. Kada govorimo o gripu, respiratorne infekcije se kod nas javljaju tu negde u novembru, a pik je, odnosno najveći broj obolelih je krajem januara i u toku februara – pojašnjava profesor Ranković.

Spremamo se za jesen i zimu

Naša zemlja spremno dočekuje dugonajavljivani drugi talas korone. Iako se sa koronom nismo ni rastajali, kao da se svi pripremamo za nešto drugo. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su mere dale rezultat i da ih moramo primenjivati, ali takođe, osim mera, mi se spremamo za jesen.

– Da li smo iskorenili koronu? Nismo. Pitanje je da li će to biti za pola godine, godinu… Moramo da živimo sa njom, ali ako smo već uspeli da za to nađemo način, hajde da koristimo mere i maksimalno izvučemo iz toga kako bismo funkcionisali. Ono što je potrebno jeste da na jesen sprečimo spajanje sezonskog gripa sa virusom korona, a to ćemo učiniti primenom istih ovih mera. Tu imamo i dodatnu pomoć jer je dostupna vakcina protiv sezonskog gripa koja se dobro pokazala, a koja će u Srbiji biti od 1. oktobra – izjavio je Lončar.

Kako je ministar objasnio, kada vakcina protiv infekcije Covid-19 bude dostupna, građani naše zemlje će dobiti najbolju, pa čak i nekoliko njih.

– Srbija će uraditi sve da građanima omogući ne samo jednu, nego više vakcina koje prođu sve testove i dobiju dozvolu. Pokušaćemo da obezbedimo što više vakcina i onda će naši građani moći da izaberu, ali na prvom mestu je bezbednost svih tih vakcina, ali i da daju rezultate – istakao je Lončar.

Kako se očekuje, vakcina bi trebalo da bude spremna krajem ove ili početkom naredne godine.

Kulturni život

Krizni štab i Vlada Srbije usvojili su posebne mere za umetnike i institucije kulture. U pozorišta i u bisokope odlazićemo sa maskama, ili ćemo dobiti masku na ulazu jer će biti uračunata u cenu.

Ne moramo odlaziti sami svakako, ali će sedišta biti rapoređena tako da će po dvoje moći da sede vezano, a onda slede dva prazna mesta. I u bioskope ćemo ići sa maskom, kao i u sve zatvorene prostore.

– Pružili smo punu podršku državi, Kriznom štabu, stručnoj javnosti u pronalaženju rešenja, a i ponudili smo čitav niz rešenja kako pozorište treba da funkcioniše pridržavajući se svih mera koje smo dobili. To podrazumeva da će zauzeće naše sale biti polovično, nećemo puštati da se popuni svih 527 mesta, već ćemo igrati pred 250 ljudi. Dva mesta će biti prazna, moraće publika da uđe sa maskama, da bude sve vreme sa maskama tokom trajanja predstava. Potrudićemo se da svakome iz publike na ulasku izmerimo temperaturu, tako da smo mi spremni da primenjujemo sve neophodne mere zaštite kako bismo počeli sa radom – izjavio je nedavno za “Blic” Spasoje Ž. Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu.

Kada je reč o pozorištima, takođe je preporuka da se, koliko je god moguće, obezbedi fizička distanca između izvođača na sceni, očekuju se fizičke barijere gde god je moguće, izvođači koji neće nositi maske ili vizire, trebalo bi da imaju sistematske preglede i a budu testirani pre početka rada na predstavi.

Koncerti

Kako koncerti spadaju u rizična mesta, posebna napomena tiče se njih, a razlog je više nego očigledan. Veliki broj ljudi, pevanje lako je moguće širenje virusa. U zatvorenom prostoru neophodno je obezbediti četiri metra kvadratna po jednoj osobi u slučaju stajanja, odnosno razmak od 1,5 metara, odnosno jednog praznog mesta između ljudi u slučaju kada publika sedi, najviše šestoro ljudi iz iste porodice ili društva mogu biti okupljeni u jednoj zoni, recimo oko jednog barskog stola.

Na otvorenom, minimalna površina prostora je dva metra kvadratna po jednoj osobi, a najviše šestoro ljudi okupljenih u jednoj zoni. Na koncerte nećemo ići sami, ali ako idemo, potrebno je pridržavati se propisanih mera.

Odlazak u ugostiteljski objekat

U zavisnosti od aktuelne epidemiološke sitaucije u pojedinim gradovima, ili pak na nivou čitave zemlje, primenjuju se epidemiološke mere. One pre svega zavise od broja novoobolelih, odnosno ocene. U toku letnjih meseci, pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju, gosti u kafićima, restoranima, kafanama, borave na otvorenom odnosno u baštama. Najnovije mere koje su donesene tiču se rada bašta, te u ovom trenutku radno vreme je do 1 čas iza ponoći. Na svakom stolu obavezno je sredstvo za dezinfekciju, dok konobari nose maske. Što se tiče boravka u zatvorenom, broj osoba u prostoriji određuje se prema kvadraturi, dok između stolova postoji propisana distanca.

Turizam u doba korone

Zbog zatvorenih granica u prvim letnjim mesecima nije se mnogo putovalo, dok su turističke destinacije u našoj zemlji sve vreme bile spremne da dočekaju goste. Banje, planine, vrve od turista, dok lekari apeluju da je neophodna dezinfekcija, nošenje maski u zatvorenom prostoru. Ako se odlučite da idete na odmor, bilo u zemlji ili inostranstvu, neophodno je da budete svesni rizika, ali i da uvažavate mere zaštite.

Sport

Neka sportska takmičenja u Srbiji već su nastavljena (fudbal, recimo), neka bi tek trebalo da počnu. Publike sigurno neće biti još dugo na tribinama. Košarkaška regionalna ABA liga trebalo bi da počne 2. oktobra, ali je sve još krajnje neizvesno zbog različite epidemiološke situacije u regionu. Takođe, u nekim klubovima registrovani su slučajevi zaraze virusom korona, pa je pred organizatorima ovog takmičenja svakako delikatan posao. Postojala je i ideja da se, po ugledu na NBA, igra više kola u jednom ili dva grada, ali čini se da to, zbog međunarodnih obaveza najboljih klubova, ipak nije realno.

Kako će raditi škole i vrtići

Ministarstvo prosvete pripremilo je nekoliko modela nastave, detaljna uputstva u kojima je predložen i raspored časova, a “za svaki slučaj” snimljen je i ceo onlajn program. Đaci se vraćaju u školske klupe, ali pod nešto drugačijim okolnostima, maske, viziri, distanca… Deca od prvog do četvrtog razreda imaće nastavu u školi uvek u prepodnevnoj smeni, od petog do osmog i srednjoškolci, u zavisnosti od prostornih kapaciteta škole imaće kombinovanu nastavu. Onog dana kada su u školi, đaci će imati uobičajen broj časova, osim što će čas trajati 30 minuta zbog smenjivanja grupa, odnosno deljenja većih odeljenja. Veći broj škola je organizovao nastavu da ne deli odeljenja na grupe, a da budu zadovoljeni svi epidemiološki uslovi, što praktično znači da je zadovoljen razmak među klupama tako što će nastava biti organizovana u većim prostorijama ili nema više od 15 đaka u razredu.

Predškolske ustanove širom Srbije normalno su funkcionisale i tokom letnjih meseci Foto: shutterstock
Predškolske ustanove širom Srbije normalno su funkcionisale i tokom letnjih meseci

Predškolske ustanove širom Srbije normalno su funkcionisale i tokom letnjih meseci, ali sa manjim brojem upisane dece. Vrtići su i tokom leta radili u posebnom režimu, pa su u objekte mogla da uđu samo deca, jedan roditelj i zaposleni. Mere zaštite su podignute na najviši nivo, a svima se na ulazu meri temperatura i dezinfikuju ruke, a ukoliko se posumnja da postoji slučaj zaraze, ne dopušta se ulazak u vrtić. Vaspitači sve vreme brinu o deci, a tokom jela i spavanja održava se obavezna distanca među decom. Ukoliko se potvrdi da je neko zaražen, o tome se obaveštavaju roditelji, deca i svi nadležni u vrtiću.

VIDEO: Kako korona ulazi u ljudske ćelije