in

“TAČNO JE DA CIFRE RASTU I KOD DECE I KOD NASTAVNIKA” Ružić o zatvaranju škola, raspustu i ŠTA MU JE ŠARČEVIĆ OSTAVIO

I dalje imamo dovoljan broj nastavnika za neometano funkcionisanje. Školske uprave koordiniraju sa lokalnim kriznim štabovima i spram toga se donose i određene mere u posebnim pojedinačnim slučajevima – kaže u intervjuu za “Blic” Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On ističe da Ministarstvo svakodnevno dobija izveštaje.

– Tačno je da cifre rastu i kod dece i kod nastavnika, ali je važno zbog javnosti da se zna da taj procenat ne prelazi dva odsto od ukupnog broja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, a isti procenat je otprilike kada gledamo ukupan broj prosvetnih radnika.

Rekli ste da škole nisu mesto ozbiljne transmisije. Kako se onda dogodilo da sa nekoliko desetina novozaraženih uvodimo onlajn nastavu, a danas kada ih ima nekoliko hiljada, deca idu u škole?

– Bilo da govorimo o početku pandemije ili o današnjoj situaciji, Ministarstvo se rukovodi kredibilnim preporukama Kriznog štaba. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da su se učenici u najvećoj meri inficirali u porodičnim i drugim kontaktima, ne toliko u školi, što govori o disciplinovanim učenicima i prosvetnim radnicima i njima dugujemo veliku zahvalnost. Danas i dalje postoje gradovi gde korona nije ušla, ali tamo gde pak jeste, postoje pravilnici gde se ukazuje potreba da se vaspitno-obrazovni proces nastavlja redovno, ali putem onlajn modela.

Kao država smo, a posebno kao zdravstveni i obrazovni sistem, na sistematičan način dali jasan odgovor na izazove sa kojima smo se suočili i sa kojima ćemo se suočavati.

U kojoj situaciji će škole biti zatvorene?

– Ne postoji razmišljanje o zatvaranju škola. Ukoliko epidemiološka situacija bude drastično promenjena i u skladu sa propisanim protokolima takva da je potrebno promeniti model vaspitno-obrazovnog procesa, moguće je onda da se na kriznom štabu bude razmatrala ideja o prelasku na onlajn nastavu. Svakako smo spremni za reakciju na dnevnom nivou, što i činimo.

Da li se zna hoće li zimski raspust biti produžen ili je još rano?

– Ne radi se o produženju zimskog raspusta, već o predlogu da se zimski raspust pomeri, s obzirom na to da su kalendari raspusta u Autonomnoj pokrajini Vojvodina i ostatku Srbije drugačiji, pa da raspust bude u intervalu od 21. decembra do 20. januara na teritoriji čitave zemlje. I o tome se razgovara na sednicama Kriznog štaba. Ukoliko se odlučimo za to, imamo sve uslove da učenici završe školsku godinu, pri čemu je sistem nastave na daljinu sigurna osnova u svakom nepovoljnom epidemiološkom periodu.

U novoj vladi ste dobili potpuno drugačiji resor. Da li vas je to iznenadilo, jeste li odmah prihvatili ili ste, ipak, imali dilemu?

– Ovaj resor je za mene poseban izazov i spreman sam da odgovorim na njega. Kao ministar uz sebe imam tim profesionalaca koji dugo rade na reformi obrazovanja. Ja sam u ovoj priči prvi među jednakima na čelu tima, koji je tu da osigura pravac koji je utvrdila premijerka i vlada i da ostvarimo dobre rezultate.

Kakvo stanje ste zatekli u Ministarstvu, šta vam je Šarčević ostavio?

– Nastavićemo da radimo na ključnim temama, a neke od njih su digitalizacija sistema, dualno obrazovanje, novi obrazovni standardi i dalja ulaganja u nauku i tehnologiju. Ono što je bitno da u oročenom mandatu obezbedimo kontinuitet u odnosu na krucijalne stvari, a prioritet je svima sada zdravlje i bezbednost dece u predškolskim ustanovama, učenika i svih prosvetnih radnika.

Kažu da je bilo važno naći resor za vas i za Novicu Tončeva, jer vas dvojica možete da poremetite atmosferu u stranci. Da li je to tačno?

– Socijalistička partija Srbije je državotvorno orijentisana, demokratski ustrojena, politička organizacija koja stavlja iznad svega interese svoje države i njenih građana. Ne bavimo se političkom pijacom, niti smo to ikada činili. Činjenica da je predsednik Dačić na čelu najvišeg zakonodavnog i predstavničkog doma dovoljno govori o našoj spremnosti da u svakom nivou vlasti, ali i u svakoj grani vlasti damo najveći mogući doprinos razvoju Srbije.

Utisak je da je SPS skrajnut u novoj vladi, da imate manje resora i manje važnih resora. Da li su socijalisti generalno zadovoljni novonastalom situacijom?

– Socijalisti su uvek zadovoljni kada su građani zadovoljni. Zato ćemo i u narednom periodu raditi predano na dostizanju svih ciljeva vlade i države. Deo smo tima i želimo da zajednički postignemo uspeh.

Kažu opozicionari i korisnici društvenih mreža da je lider SPS Ivica Dačić ponižen mestom predsednika Skupštine. Šta vi mislite?

– Njihova utemeljenost u biračkom telu Srbije upravo govori o njihovom nadrealnom sagledavanju političke situacije. Narodna skupština Republike Srbije je podignuta na viši statusni nivo činjenicom da je prvi put u novijoj parlamentarnoj istoriji lider jedne od najrelevantnijih partija stao na čelo tog visokog doma.

O izborima 2022.

Kada razmišljate o izborima 2022. godine, da li ste bliže stavu da SPS i SNS treba da imaju jednog predsedničkog kandidata ili svako svog? I da li na parlamentarne izbore treba da izađete na jednoj listi ili…?

– Strateška saradnja dva predsednika, Vučiča i Dačiča, kao i naše dve stranke na državotvornoj platformi, ukazuje da je odgovorno i očekivano da, čuvajući svoje specifičnosti, afirmišemo i na dalje zajedničku vrednost, a to je socijalno pravedna, ekonomski razvijena politički i bezbednosno stabilna Srbija evropskih vrednosti. Ne bi bilo mudro rasipati energiju, a prethodni predsednički izbori jesu putokaz za odabir modela na tim dolazećim izborima.

Deo opozicije se buni zbog najave objedinjavanja izbora 2022. Šta vi mislite o tome?

– Frapantan je manir dela opozicije da se na tako neodgovoran način odnose prema svakom izbornom ciklusu koji predstavlja jedino pravo mesto za ocenu i procenu i njihove snage i legitimiteta kod građanki i građana Srbije. Njihova politička jalovost ih sve brže šalje u istoriju.

Situacija na Filološkom pod kontrolom

Da li pratite situaciju na Filološkom fakultetu? Nezakonitosti bivše dekanke pa njen premeštaj na mesto savetnice vašeg prethodnika Mladena Šarčevića, pa razne peripetije i opstrukcije u vezi sa izborom novog dekana, protest studenata… Šta se s tim dešava?

– Najkraće rečeno, situacija na Filološkom fakultetu je uvedena u normu i rešena stupanjem na snagu novog statuta. Sektor za inspekcijski nadzor je u zakonskim okvirima u tri navrata vršio nadzor. Ono što je takođe važno i dragoceno jeste činjenica da se u autonomiju univerziteta kao vrednosnoj konstanti nije dirnulo.