in

Tajni dokumenti otkrili: Tramp sređuje Balkan po Klintonovom receptu

Tajni dokumenti su otkrili da je radi postizanja spoljnopolitičkog uspeha u predizbornoj kampanji nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona nastao Dejtonski sporazum.

Iz istih razloga američki predsednik Donald Tramp je naterao Srbe i Albance da „nešto“ potpišu, ocenjuje zagrebački „Večernji list“ i ističe da obojica tvrde da su zaustavili ratove.

Ono što su analitičari i pretpostavljali, da je, kako navodi list, magloviti mirovni sporazum između Beograda i Prištine potpisan u Vašingtonu najviše u funkciji američke predizborne kampanje, potvrdio je i Donald Tramp na predizbornom skupu proteklog vikenda u Severnoj Karolini, gde se pohvalio nominacijom za Nobelovu nagradu i to zbog uloge u normalizaciji odnosa između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina te između Beograda i Prištine.

Tramp se hvali, američki mediji ćute

Oba sporazuma potpisana su u jeku predizborne kampanje i Trampove borbe za drugi mandat.

U svom teatralnom stilu Tramp je rekao na kakav se način zbog sporazuma i nominacije hvalio svojoj supruzi iz Slovenije: „Melanija, zaustavio sam masovna ubistva između Prištine i Beograda. Oni su se međusobno ubijali jako dugo, a sada će prestati. Rekao sam im: Momci, hajdemo se naći“.

Tramp i Melanija bili su razočarani kako to mediji u Americi nisu prepoznali.

Zapravo, to je najviše i bio cilj, a Tramp kaže: „Lažljivi En-Bi-Si Njuz ni reči o nominaciji za Nobelovu nagradu“.

Balkan – predizborni adut

Ali nije prvi put da se Balkan koristi kao predizborni adut nekog američkog predsednika, dodaje se u tekstu.

Skidanje tajnosti sa američkih dokumenata razotkrilo je kako je rat na tlu bivše Jugoslavije zaustavljen iz istih razloga.

Tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu i njegovoj administraciji bio je potreban snažan, vidljiv spoljnopolitički uspeh, a mogućnost su prepoznali na Balkanu.

Nakon diplomatskih uveravanja, sve aktere rata „priveli“ su 1995. u Dejton i „prisilili“ na dogovor, piše zagrebački list i dodaje da su uspeli i da okončaju rat pre početka kampanje za predsedničke izbore.

Dejtonski mirovni sporazum odjeknuo je svetom, a Klinton je to snažno naglašavao u kampanji kao svoj uspeh.

Uloga Amerike na jugoistoku Evrope uvek je, kao i sada, bila ključna. Bez političke i vojne intervencije najjače sile sveta mnoge se stvari ne bi pomakle sa mrtve tačke.

Vašington je u poslednje vreme imenovao čak dva posebna poverenika za Balkan. Osim Srbije, Prištine, BiH, „mišići“ ključnih američkih aktera treniraju se i na Makedoniji i Crnoj Gori.

Brojni su upravo preko Balkana napredovali i u drugim svetskim središtima moći, jer komplikovani Balkan izgleda kao najrešiviji.

Uspesi Amerikanaca vidljiviji su i zbog slabašne i neodlučne Evrope
Ponekad se stiče utisak da je Amerika namerno pušta da reši problem, a zna da ne može. Tek kada svima uistinu bude vidljiva njena nemoć, onda oni „uleću“ u velikom stilu.

Čeka se i njihov povratak kako bi završili svoj dejtonski projekt. BiH je sada u fazi mrcvarenja, a u Americi je ostalo još nekoliko meseci kampanje. BiH, verovatno, ipak nije deo Trampove predizborne strategije, prenosi Tanjug.

Šteta, čak i kada bi na njoj izgubio izbore, dobio bi Nobelovu nagradu za mir. Melaniji bi to možda više značilo, posebno državi njenih roditelja, jer i Sloveniji je bitan mir na Balkanu, zaključuje se u tekstu.