in

Taksistkinja je čula URLIKE iz stana i tako spasila komšinicu JEZIVE SMRTI, evo šta je unutra zatekla i šta je nesrećna žena prvo rekla kada je došla k sebi

Užičanka M. V. (69) koja se prekjuče otrovala pečurkama i koja je imala sreću da njene vapaje iz zaključanog stana čuju komšinice Tijana Gerovasilis i Marina Stanić, oporavlja se u užičkoj bolnici.

Sa odeljenja intenzivne nege gde je zbrinuta u utorak popodne ova žena prebačena je na gastroenterološko odeljenje i prema informacijama iz bolnice nije životno ugrožena.

“Nikada više neću jesti pečurke, ma ni one iz supermarketa”

– Videla sam se danas sa njenim bratom. On kaže da oporavak teče u dobrom smeru i da je razgovarao sa njom. Sestra mu je prenela da nikada više neće jesti pečurke, čak ni šampinjone iz supermarketa a kamoli one ubrane u šumi, na livadi – kaže za „Blic“ Tijana Gerovasilis, profesorka srpskog jezika koja radi kao taksistkinja i koja je spasila M. V.

Zbog onoga što su ona i Marina uradile prekjuče zatrpana je čestitkama sa svih strana.

Na to Tijana odgovara: „Moj i Marinin gest doživljam kao nešto potpuno ljudski i normalno, nadam se da niko ko bi se našao na mestu ne bi igrnosao te užasne krike koji su dopirali iz njenog stana i da bi svako pokušao da pomogne”.

Tijana retko kada pravi pauzu u to vreme, ali je utorak oko tri popodne upravo to učinila napravila i navratila do kuće.

“Glasovi nisu ličili na ljudske”

Utom joj je nakratko navratila komšinica i drugarica Marina. Na vratima Tijaninog stana na galeriji jedne od zgrada u Ulici Nikole Pašića u Užicu čule su da neko zapomaže. Glasovi koji su dopirali nisu ličili na ljudske, a u prvi mah bilo je teško utvrditi odakle dopiru jer se spolja čula galama dece iz okolnih škola koja su izašla na veliki odmor.

Posle nekog vremena dve drugarice su ustanovile da se vriska čuje iz stana preko puta Tijaninog u kome živi M.V. Dan ranije Tijana ju je srela, a ova joj ispričala da se upravo vratila sa planine Jelova Gora gde je brala pečurke.

Vrata stana M. V. su bila zaključana, a žena koja se nalazila unutra i kojoj je bilo loše nije odgovarala na Tijanine i Marinine pozive: „Dođi do vrata i otključaj“. Umesto odgovora čuli su se tupi udarci i neartikulisano zapomaganje.

Panika ih prvo paralisala

– Toliko smo bile zatečene i uspaničene da nismo mogle da se setimo brojeva telefona ni vatrogasaca ni hitne pomoći. Krenule smo od stana do stana, kako na galeriji, tako i na spratovima iznad i ispod, da nađemo nekoga da pomogne. Ispostavilo se da u stanovima nije bilo nikoga, stanari još nisu bili došli sa posla. Iz stana M.V. je i dalje dopirao samrtnički vapaj – priča ona.

Na jedvite jade u jednom stanu su pronašli ženu koja je znala broj vatrogasaca koji su ubrzo stigli i razvalili vrata. M. V. su zatekli na podu zgrčenu, sa glave joj se slivala voda, po stanu je sve bilo srušeno.

Žena je halucinirala

Kao da ju je neka sila, kaže Tijana, bacala po sobi. Ništa nije govorila, ni lekarima nije mogla da kaže zbog čega joj se slošilo i kakve tegobe ima. Tupi udarci koji su se čuli, ispostavilo se, potekli su od udaranja glavom u ormar dok je M. V. halucinirala.

– Kao što smo i pretostavljali, bratu je ispričala da je jela pečurke i da je najverovatnije pojela neku otrovnicu, ali za sada mu nije objasnila kako je izgledala – priča Tijana Gerovasilis.

Glivarstvo je preozbiljna materija

Gljivarstvo je preozbiljna materija, a samopouzdanje nije saveznik u bavljenju gljivama, kaže za „Blic“ Milka Adžić Dragojević, gljivarka iz Užica.

Koju otrovnu pečukru je M. V. ubrala na Jelovoj Gori i pojela, objašnjava naša sagovornica, nezahvalno je govoriti, sve bi se svelo samo na pretpostavke.

Foto: shutterstock

Amanita muscaria – muhara ima psihoaktivne supstence koje znaju da proizvedu halucinacije

– Bez analize sadržaja želuca i ostataka hrane sve je u domenu aproskimacije. Volela bih da kada ta žena izađe iz bolnice razgovaram sa njom i da mi kaže šta misli koje je vrste gljiva brala i na osnovu njene priče bi mogla da kažem koje slične vrste su otrovne i koje je mogla da zameni i pojede. Do tada, ako je verovati pričama kako su njene tegobe izgledale, mogu samo da nagađam da je pojela pečurku amanita muscaria – muharu koja ima psihoaktivne supstence koje znaju da proizvedu halucinacije. Sindromi trovanja muharom nastaju nekoliko sati kasnije, a M. V. je doručkovala pečurke a pozlilo joj je popodne – kaže Milka Adžić Dragojević.

Postoji, dodaje ona, više vrsta trovanja gljivama. Što su simptomi kasniji to su sindromi trovanja ozbiljne, a u tim sluačajevima čovek je u božjim i rukama lekara. Kod zelene pupavke, jedne od najotrovnijih vrsta, simptomi se mogu javiti i nekoliko dana kasnije, „kada i zaboraviš da si jeo gljive“.

– Opšta je preporuka da se gljive ne beru ako se ne poznaju sa milijardu odsto sigurnosti. Fraza je da se otvrovao dugogodišnji poznavalac gljiva. Gljivama se truju ljudi koji imaju previše samopouzdanja i premalo znanja. Mnogi se rukovode tezom da je priroda samoposluga u kojoj nema plaćanja, međutim ona iziskuje strahopoštovanje i sve u njoj ima visoku cenu – svako posečeno drvo, ubrani plod, sve što iz prirode uzmemo je naš negativni upliv na sistem koji postoji milijardama godina i koji je sam po sebi savršen. Gljive su razgrađivači biljnog otpada i imaju mnogo važnije prirodne funkcije nego da završne na našim tanjirima. Kada bi nestale mi se ne bi videli od otpada, život bi bio otežan, ako ne i nemoguć. One su odlični indikatori ekosistema – kaže Milka Adžić Dragojević.

Termin „dvojnik“ ne prizaje među gljivama. Postoje samo slične vrste u istom rodu. Koju jestivu pečurku je M. V. mogla da zameni nekom otrovnicom, je takođe, kaže Milka, samo pretpostavka.

– Svima koji beru pečurke savetujem da se učlane u gljivarsko društvo, okruže ljudima koji više znaju od njih, nabave literaturu i budu spreni na celoživotno učenje – navodi ona.

BONUS VIDEO: Trovanje hranom