in

TRI RAZLOGA ZA VANREDNE IZBORE 2022. Vučić i SNS imaju svoju računicu, opozicija je u problemu, a evo šta kažu ISTRAŽIVANJA

Vanredni parlamentarni izbori krajem sledeće ili početkom 2022. godine vrlo su izvesna opcija, tim pre što ih je najavio i lider SNS Aleksandar Vučić, ocenjuju sagovornici “Blica”. Dodaju da je to za SNS opcija kojom će mobilizovati glasače, a da je na opoziciji da do tada napravi ozbiljnu platformu s kojom će nastupiti.

Mogućnost da se u roku od dve godine izađe na birališta kako bi bio izabran novi sastav Skupštine Srbije Vučić je najavio 14. avgusta, govoreći kakva je postizborna kombinatorika prilikom sastavljanja vlade u opticaju. Istim povodom se oglasio i pre četiri dana.

– Videćemo još da li će biti održani vanredni parlamentarni izbori uz redovne predsedničke 2022. godine. Ko će da ih bojkotuje ili neće – i to ćemo da vidimo. Istraživanja pokazuju da nijedna opoziciona stranka danas ne bi ušla u parlament – rekao je Vučić.

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Vučić bi raspisivanjem i skupštinskih izbora lakše mobilisao svoje biračko telo

Šta bi vanredni izbori doneli SNS, a šta opoziciji? Koje su prednosti za SNS, a koji rizici, i šta oni znače za opoziciju?

Govoreći o tome, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za “Blic” da vidi barem tri razloga koji govore u prilog izborima.

– Veliki je broj razloga koji idu u prilog tezi da će ih biti. Prvi je taj jer ih je direktno najavio Vučić, i to barem dva puta u javnim nastupima. Drugi treba tražiti u tome što nam u susret idu i predsednički i izbori u Beogradu, pa mogu biti i taktika SNS i pokušaj da spajanjem izbora optimizuju što bolji rezultat na svim nivoima. Treći razlog se krije u činjenici da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU otvorio neku vrstu puta za dijalog između vlasti i opozicije i da bi to značilo stvaranje uslova da na izborima učestvuje i opozicija. A to je od interesa za SNS jer im ne odgovara sadašnji parlament bez opozicije – navodi Klačar.

Opoziciji potrebna ozbiljna platforma za izbore

Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija

Opoziciji potrebna ozbiljna platforma za izbore

Dodaje da i najavljene promene Ustava mogu da diktiraju nove parlamentarne izbore.

– Tu si i kosovski pregovori, ali i moguće ustavne izmene, koje nam slede, ne zbog Kosova, već reforme pravosuđa. Tu se onda ubacuje i pitanje referenduma, kojim se te promene Ustava omogućavaju. Moguće je da se pre referenduma ide na izbore, kako bi se u novom legitimitetu odlučivalo o tako važnim promenama, ili da se pak spoje izbori i referendum, kako bi se postigla izlaznost. Pitanje je da li bi referendum bio atraktivan građanima Srbije, i da li bi izašli u velikom procentu, a svi znamo da je za referendum poželjna velika izlaznost – podseća Klačar.

Novim izborima bi, smatra Klačar, SNS više dobio nego izgubio.

– SNS izborima dobija dve velike stvari. Spajanje je za njih bolja opcija, i u tom slučaju mogu da računaju na bolji rezultat. Drugo, otklonile bi se kritike da nema dijaloga, i da se u Skupštini vodi dijalog, a ne da se traži mesto van i uz medijatore. Naravno, postoji i rizik za SNS, a to je da raspisivanje znači da bi SNS morao da uđe u dijalog i da napravi neku vrstu kompromisa ili ustupaka opoziciji. Drugo, činjenica je da bi spajanje naišlo na reakciju jednog dela javnosti, kojim bi se spajanje izbora i tumačio kao pokušaj izbornog inženjeringa, što bi mogla da bude prepreka da naprave dobar rezultat u Beogradu. Ali, rizici nisu veliki i mnogo je više prednosti nego rizika – napominje Klačar.

Mnogo je više posla pred opozicijom, kaže on, na njima je da reše krupne strateške stvari, i dodaje da ako se ostane na onom čemu sada svedočimo, a to je opšti nesporazum, to neće biti dobra platforma za opoziciju.

– Čini se da je SNS već postigao dogovor sa SPS o podršci za predsedničke, a sa Šapićem za beogradske izbore. Mislim da je opoziciji vrhunski interes da izađu na izbore, a pitanje je i da li može da izdrži da do 2026. ne bude ni u jednoj političkoj instituciji. Kolike su im šanse, zavisi od toga šta će biti ishod prekompozicije kojoj svedočimo, i kakve će ciljeve pred sobom postaviti. Šanse rastu ako im ciljevi budu realni. Ako im bude cilj da pobede i sruše SNS, plašim se da to neće moći da ostvare. Ako te izbore tretiraju kao jedan od dva koraka, šanse su im veće, a još veće ako se fokusiraju na predsedničke i izbore u Beogradu – zaključuje Klačar.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković podseća za “Blic” da su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji dominantna praksa.

– Više ih je u Srbiji bilo vanrednih nego redovnih. I ranije sam procenio da je ta priča dosta izvesna, a u prilog tome govori i aktuelna situacija, a koju je Vučić diskretno i najavio, kao i da će biti u vreme predsedničkih. Takav zaključak je rezultat analitičkih procena, prvi je izborni rezultat, koji nije bio skroz očekivan, a jedna od važnijih stavki je parlament bez opozicije. To polarizuje javnost, i dovodi u sumnju da vlast nema dovoljno demokratski kredibilitet. Druga stvar je ta da situacija raspisivanja izbora uvek drži političku dinamiku i kad je nema, a to nije loše. Dalje, parlamentarni izbori smanjiće spremnost opozicije da dođe do jedinstvenog kandidata za predsedničke izbore, a ne treba smetnuti s uma da se iste godine očekuju izbori u Beogradu. Oni su uvek od velike važnosti, od 1996. pa nadalje, što se pokazalo i ove godine, a njima je izlaznost je bila oko 35 odsto – napominje Stojiljković.

Kad smo birali predsednika, a kad vlast u Beogradu

Predsednički izbor održani su 2. aprila 2017. godine, a na njima je Vučić u prvom krugu izabran za predsednika na mandat od pet godina. Beograđani su novi saziv Skupštine grada birali 4. marta 2018. godine, a lista “Aleksandar Vučić – Zato što volimo BG” osvojila najviše glasova – 44,99, odnosno 370.000 glasova. Cenzus su prešle i liste “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju” sa osvojenih 18,93 odsto (156.000), “Aleksandar Šapić – Gradonačelnik” sa 9,01 odsto (74.000), kao i lista “Ivica Dačić – SPS – Dragan Marković Palma – JS” sa 6,13 odsto osvojenih glasova (51.000).