in

U borbu za spas PIROTSKIH ĆILIMA, najpoznatijeg brenda Južne Srbije, uključila se i supruga AMERIČKOG AMBASADORA

Za tkačkim razbojem u pirotskom selu Dojkinci sedi En Godfri i sa maksimalnom posvećenošću, a bogami i sa iskustvom prilježnog učenika, provlači potku između prenapregnutih niti osnove od vune pirotske pramenke, slažući prelepi ornament na pirotskom ćilimu u nastajanju.

Supruga američkog ambasadora u Srbiji, inače Irkinja kojoj ručni radovi nisu nepoznanica, zajedno sa kanadskom ambasadorkom Kati Čabom učestvovala je nedavno u Tkačkoj koloniji koja se peti put organizuje u ovom malom staroplaninskom mestu. Iza nje su ove godine organizaciono stali krovno udruženje proizvođača rukotvorina Etno mreža i Grad Pirot, uz pokroviteljstvo ambasada Kanade i SAD.

Rok trajanja – dva veka

Divan i vredan pažnje je taj pokušaj da se sačuva “trejd mark” pirotskog kraja, ali i Srbije koji u svojim zgusnutim nitima nosi tradiciju, poruku, simboliku, dugotrajnost, umeće ženskih ruku, a u domove onih koji njime zastru podove ili zidove unosi toplinu i lepotu dugog trajanja. Pirotski ćilim se vekovima pravi, a vekovima i traje. Koncipiran je dvostrano sa dva lica, jedna generacija gazi po njemu stotinak godina, onda ga prevrnu i uživaju u njemu još jedan vek.

Foto: NALED / Privatna arhiva
Učesnici Tkačke kolonije koja se po peti put organizuje u Dojkincima

“Pirotski ćilim je kao skupoceni poklon često darivan. Korišćen je u privatnim i državnim kontaktima, s predstavnicima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i konačno kao deo devojačke spreme. Jer, ćilim ne mora ni da se prostire na pod, ni da se stavi na krevet, iznad kreveta, ni na prozor kao draper, na sto kao stolnjak ili tišlajfer. Dovoljno je da se čuva u devojačkom sanduku, da se čuva kao amajlija kuće. Tako je ćilim kao prava retkost dospeo do mnogih manastira širom Srbije, u Bugarskoj (Rilski manastir), Grčkoj (Hilandar), na dvoru Obrenovića i Karađorđevića kada su tkalje po specijalnoj porudžbini tkale određene veličine…”, zapisala je Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti i kustos Muzeja Ponišavlja.

Ručni rad iz Srbije i pirotski ćilim, ostavili su snažan utisak i na ambasadorku Čaba.

– Ovo su jedinstveni ručni radovi koji svedoče o bogatom kulturnom nasleđu jedne zemlje. Budući da je moja zemlja Kanada, zemlja imigranata, još više cenim očuvanje tradicije i rado podržavam ovakve manifestacije – rekla je ona.

Ćilimarstvo je u pirotskom kraju, ne tako davno, bilo na ivici opstanka, a sada se, zajedno sa lokalnim udruženjima, borimo da ponovo oživimo tu priču, kaže Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže i NALED-a.

– Podrška koju ove žene dobijaju iz diplomatskih krugova govori da naše rukotvorine imaju perspektivu i u turističkom i ekonomskom smislu, i baš zato, potrebna im je podrška države da opstanu i iz svog zanata sebi obezbede platu – kaže Jovanović.

Dobra osnova za podršku bilo bi donošenje zakona o zanatstvu, dodaje, a pomoglo bi i uspostavljanje gradskih etno-galerija za plasman u turističkim centrima i većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša.

– Osetila bi se i veća podrška za samozapošljavanje, jer aktuelni iznos jedva pokriva poreze i doprinose u prvoj godini rada. Najbolje bi bilo kada bi se za ove zanate dobijale subvencije poput onih za velike investitore, jer se kroz očuvanje zanata čuva i kulturna baština na koju smo ponosni pred svetom – kaže Jovanović.

Samo pet tkalja

U Pirotu ima samo pet žena koje u tančine poznaju umetnost tkanja pirotskog ćilima, i one se, uz podršku Etno mreže, bore za očuvanje ćilimarstva u ovim krajevima. A pre nepunih stotinak godina u Pirotu je bilo, verovali ili ne, pet hiljada tkalja, ovo je tada bila najveća manufaktura na Balkanu i jedna od najvažnijih industrijskih grana Pirota. Piroćanke su išle po okolnim zemljama i obučavale žene tajnama tkanja, pa su tako stizale i do Zagreba, a da bi se potpuno ovladalo tehnikom potrebno je pet godina obuke i rada.

Pirotski ćilim traži upornost, posvećenost, znanje koje se ovde prenosilo i taložilo vekovima a nema ga bez vune ovce pramenke koja je autohtona vrsta staroplaninskog kraja. Nažalost, njen fond je desetkovan – nekada je prostranim pašnjacima paslo stotinu hiljada ovaca, a sada ih ima svega 182 umatičena grla i žene iz lokalne zadruge „Damsko srce“ odlaze kod domaćina i otkupljuju vunu.

Ćilim ima 95 šara i 122 ornamenta Foto: NALED / Privatna arhiva
Ćilim ima 95 šara i 122 ornamenta

– Pravi pirotski ćilim je moguće izatkati isključivo od prediva ovdašnje pramenke. Ova vuna može izuzetno tanko da se oprede, a jaka je poput svile i nije je moguće prekinuti. Zateže se na razboju do maksimuma, tako da može da se svira kao harfa… Druga pređa to ne bi mogla da izdrži. Imamo dobru saradnju sa stočarima i direktno otkupljujemo od njih. Od 300 kilograma vune dobija se 100 kilograma prediva, a od toliko prediva se može dobiti otprilike sto kvadrata ćilima – priča Slavica Ćirić, direktorka zadruge.

Kupci iz Crne Gore

Tu dolazimo i do objašnjenja zašto je pirotski ćilim skup i košta po nekoliko hiljada evra. Jedna dobro obučena tkalja za mesec dana može da izatka svega nepun kvadrat ćilima, a kada se skine sa razboja, ćilim je tek poluproizvod – sledi doterivanje, šišanje dlačica, stavljanje resa tako da je za ćilim srednje veličine potrebno pola godine napornog rada. Jednom su u Pirot iz Crne Gore stigli bogati vlasnici nekih hotela sa željom da naruče nekoliko ćilima, ne pitajući za cenu, ali to što su oni želeli moglo im je biti isporučeno tek za sedam godina.

Grad Pirot je 2002. zvanično zaštitio geografsko poreklo pirotskog ćilima Foto: NALED / Privatna arhiva
Grad Pirot je 2002. zvanično zaštitio geografsko poreklo pirotskog ćilima

– Ovo je jako težak i zahtevan zanat koji traži strpljenje i kondiciju. Sedi se jako nisko za razbojem, stalno moraju da budu upošljene i ruke i mozak i ne sme da se pogreši ni u jednom detalju. Zato potražnja uveliko nadilazi ponudu – svedoči Slavica.

Iako su Piroćanci poznati kao junaci viceva o cicijašluku, ta priča kod njihovog ćilima ne važi. Na njemu se nije štedelo, ni u materijalu ni u radu. I zato, ako vam u posed dođe pirotski ćilim, znajte da u rukama imate unikat u koji je utkano viševekovno znanje, znoj i vid vrednih tkalja i milenijumsko simboličko nasleđe čovečanstva.

Svaka šara ima značenje

Ono što izdvaja pirotski ćilim jeste i njegova ornamentika koja korene vuče iz milenijumske istorije ljudskog roda, a neki od simbola datiraju iz samih početaka čovečanstva kada su te šare bile neka vrsta amajlija, slikovnog pisma i komunikacije ljudskih bića sa kosmosom.

– Šare su kao tajna čuvana milenijumima, pre nekoliko stotina godina su javno obznanjene i počele masovno da se koriste. Imamo 95 šara i 122 ornamenta, a najpoznatija je “kornjača”, koja je simbol dugovečnosti i dugog i srećnog života. Šara “razbacani đulovi” simbolizuje lepotu duha i tela, a čest motiv je “sovra” ili “sofra” i ta šara ima posebno značenje, pravljena je s namerom da omogući dobre pravce razgovora, pregovora i dogovora. Šara “bomba” je namenjena muškarcima i daje im snagu, energiju i moć upravljanja – tumači Slavica Ćirić, koja se trideset godina bavi izučavanjem ove vrste tkanja, a rezultat toga je knjiga “Enciklopedija pirotskog ćilima”.

VIDEO: Pirotski dijalekt