in

Ubica iz beških šuma! Strastveni pisac knjiga za decu i još strastveniji serijski ubica prostitutki (VIDEO)

Džek Unterveger bio je pisac ali i serijski ubica čije su žrtve bile isključivo prostitutke jer se ubistvom ovih žena svetio svojoj majci. Bio je toliko popularan u Austriji da je stvorio armiju fanova.

Sada već davne 1976. godine Unterveger postao je poznat kao Ubica iz Bečkih šuma. Tada je prvi put i osuđen na zatvorsku kaznu za ubistvo Margret Šafer (18) koju je ubio u decembru 1974. godine.

Telo nesrećne devojke pronađeno je nekoliko dana nakon što je prijavljen njen nestanak. Našli su je golu u šumi, bila je pretučena i udavljena – brushalterom.

Untervegera su povezali sa ovim slučajem tek nakon svedočenja njegove devojke, koja mu je pomogla da otme Šaferovu. Imao je samo 24 godine kada je uhapšen u januaru 1975. godine.

Tokom dugog i mučnog suđenja, uporno je svoju majku Tereziju krivio za zločin. Terezija je Džeka rodila u avgustu 1950. godine, ali nikad nije upoznao svog oca – američkog vojnika sa kojim je Terezija bila u “šemi” u Italiji. Neki su za Tereziju pričali da je radila kao konobarica, drugi kao prostitutka… Samo jedan ju je nazvao “dro*a koja nema vremena za tebe”. To je bio njen otac, Džekov deda.

Naime, kada je Džek još bio dete, njegova majka je uhapšena i osuđena na zatvorsku kaznu. Vlasti su tad starateljstvo nad detetom dodelile njenom ocu i Džeka poslali da živi u njegovoj kolibi na Alpima. Džek je jednom priznao da je deda previše pio.

– Njegove pesnice bile su moji učitelji. Bio sam dobar đak – rekao je Unterveger svojevremeno.

Do punoletstva Džek je već imao poduži kriminalni dosije, među kojima i hapšenje zbog napada na prostitutku. Prilikom suđenja za ubistvo Šaferove rekao je da ga je devojka mnogo nervirala “jer ga je podsećala na njegovu majku”. Tada je osuđen na doživotnu robiju.

Izlet u zatvor i svetska slava

Odlazak u zatvor je možda i bila najbolja “prilika” za njega. Do tada jedva pismen, Unterveger se posvetio sebi. Naučio je prvo da čita, onda da piše, a potom je i otkrio da ume da “sklapa savršene rečenice”, a onda i da je pravi talenat za pisannje.

Početkom 80-ih objavio je autobiografski roman “Čistilište ili izlet u zatvor – Izveštaj krivca”. Knjiga je ubrzo postala bestseler, po njoj je snimljen dokumentarni film, a Unterveger je dobio armiju fanova.

U očima austrijskih intelektualaca Džek je delovao kao osoba koja “može da se iščupa iz ponora”.

– Čak i monstrum može biti preobraćen i spasen – govorili su sa žarom čitajući njegovu knjigu i druga pisanija iz zatvora. I sam Unterveger je tvrdio kako ga je pisanje oslobodilo njegovih demona, da u sebi više ne prepoznaje čoveka kakav je bio, da više nije ubica.

Njegov slučaj zapao je za oko i vlastima. Bio je idealan primer “uspešne resocijalizacije”, nada da svi kriminalci, ma koliko brutalni bili, mogu da započnu život od nule i postanu normalni i odgovorni građani.

Na hiljade ljudi je 1985. godine potpisalo peticiju da bude pušten iz zatvora. Istu je austrijski predsednik Rudolf Kirhšleger odbio, navodeći da Unterveger mora da odsluži bar 15 godina kazne, jer je to zakonski minimum.

Ipak, brojni pisci, umetnici, novinari i političari agitovali su za njegovo pomilovanje. Među njima su bili i dobitnici Nobelove nagrade za književnost Elfride Jelinek i Ginger Gras.

Tako je Džek, nakon 15 godina robije, uspeo da se domogne slobode.

Skupoceni automobil i preskupa odela

Kada je 23. maja 1990. godine napustio zatvor, Unterveger je počeo da živi kao prava zvezda. Njegova autobiografija postala je deo nastavnog programa, a na radiju su emitovali njegove priče za decu.

Nosio je skupa odela, vozio predivni beli kabriolet Ford Mustang, a mediji su ga obožavali. Pozorišna predstava “Urlik straha” koju je napisao krenula je na turu. Džek je gostovao na televiziji, a po gradu su ga viđali zgodnog u belim svilenim odelima.

Ispod tog odela krilo se zlo. Istetovirani mladić koji je bio nasilan i zao. Svesno je sebe predstavljao javnosti u najboljem svetlu.

Postao radijska zvezda

Već sledećeg leta počeli su da pronalaze tela prostitutki iz Beča i Graca čiji nestanak je prijavljen nedeljama ili mesecima pre toga… Ipak, niko nije posumnjao na Džeka, on je tada bio zvezda, radijski novinar koji je izveštavao o svim tim ubistvima. U program je uključivao prostitutke i otvoreno ih pitao da li se plaše “ubice fantoma”.

Da ironija bude veća, u jednoj emisiji je intervjuisao i načelnika policije Maksa Edelbahera, koji u prvi mah nije povezao da je novinar, koji ga tako ljubazno ispituje, ustvari ubica koji je pušten iz zatvora godinu dana ranije. To mu je objasnila supruga tek pošto joj je ispričao da je dao intervju baš “finom novinaru”.

– Zar ti ne znaš ko je to? – upitala je supruga Edelbahera, koji je potom naredio da se Unterveger stalno prati.

Ipak, ništa nije Džeka moglo da poveže sa brutalnim ubistvima sedam prostitutki. Ubijene su Bunhilda Maser (39), Hajdi Hamerer (31), Elfrida Šremf (35), Silvija Zagler (23), Sabina Moicl (25), Karin Eroglu (25), Regina Prem (32)… Sve su bile udavljene brushalterima. Čak su se policiji javile i kolege iz Čehoslovačke, i oni nisu mogli da pronađu ubicu Blanke Bockove, prostitutke koja je, takođe, udavljena brushalterom.

Dok su policajci pokušavali da mu “stave so na rep”, Unterveger je na zahtev urednika jednog austrijskog magazina otišao u daleku Ameriku da radi priču o kriminalnim aktivnostima u Los Anđelesu. Tamo je stigao u junu 1991. godine i odmah je pronašao način da vreba nove žrtve.

Toliko je bio fin i uglađen da je uspeo da ubedi tamošnju policiju da vodi nezavisnu istragu o zločinima na tom području. Pustili su ga da ide sa njima u patrolu, pokazali su mu “strašna mesta”… Ubrzo je Unterveger krenuo sam da obilazi region.

Nije prošlo mnogo u SAD su nestale tri prostitutke. Pronađene su mrtve, sve su udavljene brushalterom.

Povratak u Austriju i bekstvo

Kada se vratio u Austriju, policija je bila na korak od toga da mu “prišije” sva ubistva. Kada su inspektori iz Graca konačno pronašli dokaz koji Džeka povezuje sa ubistvima izdat je nalog za njegovo hapšenje. Policija mu je brzo zakucala na vrata, ali Unterveger je već bio daleko.

Za serijskim ubicom i njegovom devojkom Bjankom Mrak usledila je opšta potera. Jurili su ih kroz Švajcarsku i Francusku, a uhvatili su ih tek u Majamiju i to 27. februara 1992. godine. Dok je bio u bekstvu nekoliko puta je zvao svoje kolege iz austrijskih medija, pokušavajući da ih ubedi u svoju nevinost…

Američke vlasti su Untervegera izručili Austriji u maju iste godine. U međuvremenu je optužnica proširena. Na teret su mu stavili i ubistva tri prostitutke u SAD i jedne iz Praga. Suđenje je opet dugo trajalo, a uspeli su da dokažu da je odgovoran za smrt devet žena. Psihijatar koji je radio veštačenje zaključio je da boluje od narcističkog poremećaja ličnosti. Unterveger je 29. juna 1994. godine ponovo osuđen na doživotnu robiju, ovog puta bez mogućnosti pomilovanja.

Čvor je bio ključ

Iste noći Džek Unterveger je u ćeliji izvršio samoubistvo. Obesio se od kanap iz zatvorskih pantalona, a specifično je to što je napravio isti čvor koji je policija pronalazila na bretelama brushaltera kojima su žrtve udavljene.

Ubicu je možda zaboravila javnost, ali ne i Holivud. Čuveni Džon Malkovič je 2008. godine odigrao predstavu “Zavođenje i očaj” u kojoj je predstavljen život Džeka Untervegera.

Elizabet Šarang je 2015. režirala film Džek… Priča o Ubici iz Bečkih šuma ekranizovana je u još nekoliko ostvarenja.