in

Voditeljka iz Niša otkrila vapaj: Našla sam dr Jankovića na Fejsbuku i napisala

„Kada sam izašao iz kovid bolnice, došao kući i video decu i porodicu, to je bila velika radost, ne mogu da vam opišem taj osećaj. To je bio doživljaj za mene, zaplakao sam, krenule su mi suze radosnice. Život su mi spasili lekari Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu na čelu sa prof. dr Radmilom Jankovićem i na tome sam im večno zahvalan“.

Ovim rečima počinje ispovest Zoran Maksimović (59), hranitelj iz Jagodine, koji je nakon infekcije virusom korone u kovid bolnici proveo 33 dana od čega se na respiratoru borio za život čak 16 dana. Sa ivice gotovo sigurne smrti, Maksimovića, koji osim povišenog pritiska ima i tri ugrađena baj-pasa, vratili su anesteziolozi KC Niš tako da opet može da uživa u trenucima sreće sa unucima i stara se o dvoje dece koja su mu poverena kao hranitelju.

Foto: Branko Jančaković / Privatna arhiva

NIS02 Zoran Maksimovic iz Jagodine pre infekcije kovidom 19 foto Privatna arhiva

– Operisan sam u Beogradu 2005.godine kada su mi ugrađena tri baj-pasa. Kada je korona krenula bio sam na maksimalnom oprezu, nosio sam maske, udaljavao se i od ljudi i od velikih gužvi ali se, eto, desilo da se razbolim, ne znam ni ja kako. Prve simptome osetio sam 7.jula kada sam dobio temperaturu koju nisam imao 15 godina. Baš me iznenadila ta temperatura koja je bila sve veća iz dana u dan.

S obzirom na situaciju sa virusom a i činjenicu da imam tri baj-pasa, otišao sam kod doktora. Test je pokazao da sam negativan na kovid, vratili su me kući i nastavio sam da obaram temperaturu lekovima. Međutim, sutradan sam opet imao 38 stepeni. Opet sam išao kod doktora pa su me primili na lečenje. Bio sam dva, tri dana u Jagodini, dobio sam terapiju ali temperatura nije padala pa su me na moju sreću poslali u KC Niš. Ne mogu da opišem kako sam tamo prihvaćen, to je institucija koja vredi i koja je za poštovanje, počinje ispovest Maksimović.

On je u KC Niš primljen u jako teškom stanju i dugo je bio na odeljenju intenzivne nege, gde su se lekari danima borili za njegov život.

NIS05 Marina Kostic na krstenju bratanca sa hraniteljem Zoranom Maksimovicem i clanovima porodice foto Kosta Dimitrijevic

Foto: Privatna arhiva

NIS05 Marina Kostic na krstenju bratanca sa hraniteljem Zoranom Maksimovicem i clanovima porodice foto Kosta Dimitrijevic

-Pamtim da sam imao velike poteškoće pri disanju i psihološke napade. Oba plućna krila su bila zahvaćena. Zbog obostranog zapaljenja pluća sam na kraju stavljen i na respirator. Doktori, svi u lancu koji su učestvovali u mojem lečenju, izutetno su se potrudili i na tome sam im zahvalan. A direktora Klinike za anesteziju prof. dr Jankovića bih posebno pohvalio, on je vrstan i svetski priznat stručnjak.

On je jedan od najzaslužnijih lekara koji su mi je spasili život, zahvaljujući čemu mogu da pričam danas sa vama. Kada sam se probudio iz kome, prvo čega se sećam jeste da sam video dr Radmila koji me pita da li ga poznajem i da li sam dobro. Interesovao se za moje zdravlje redovno, dolazio svakodnevno do kreveta gde sam ležao. I dan danas se interesuje za moje zdravlje i oporavak. Svi doktori su se založlili za moj oporavak ali dr Radmilo posebno, to je čovek sa velikim srcem i ja ga poštujem i uvažavam dok sam živ. Doktori u Nišu su mi spasili život i nemam reči da im na tome zahvalim, poverava se Maksimović.

NIS03 Zoran Maksimovic iz Jagodine posle prelezanog kovida 19 i 16 dana na respiratoru

Foto: Privatna arhiva

NIS03 Zoran Maksimovic iz Jagodine posle prelezanog kovida 19 i 16 dana na respiratoru

Zalaganjem niških anesteziologa Maksimović je uspešno odvojen od respiratora posle 16 dana borbe za život, a sada se oporavlja kod kuće od posledica ove teške bolesti.

– Na kućno lečenje sam pušten 18.avgusta, oporavljam se i dobro mi je, nemam nikakve poteškoće. Malaksao sam i manje se krećem, ali sam zadovoljan stanjem u odnosu na ono kako je bilo. Mogu da dišem sasvim u redu i radim vežbe koje su mi lekari pokazali za oporavak, veli Maksimović.

Za mesec dana skinuli sa respiratora desetak najtežih pacijenata

Prof. dr Janković kaže da je Maksimović primljen u kovid bolnicu KC Niš 17.jula a u jedinicu intenzivnog lečenja sutradan. Na prijemu je bio pospan, nekomunikativan, sa povišenom temperaturom i saturacijom 78 odsto zbog čega je intubiran istog dana. Na respiratoru je bio 16 dana – od 18.jula do 2.avgusta. Na odeljenje Klinike za anestezjiu je prebačen 12.avgusta a u matičnu ustanovu u Jagodini vraćen je 18.avgusta. U kovid bolnici je proveo 33 dana, od čega na intenzivnoj nezi 27 a na respiratoru 16 dana. Od komorbiditeta je imao je hipertenziju, prelezan infarkt miokarda i ugrađen baj-pas, zbog čega je bio u rizičnoj grupi pacijenata, ali su se lekari ipek izborili za njegov život.

– Tokom kovid 19 epidemije anesteziolozi u čitavoj Srbiji zaista su podneli ogroman teret lečenja najtežih, životno ugroženih pacijenata. Njihov doprnos ima, bez preterivanja, epske razmere. Ali i njihova lična žrtva. Čak 19 anesteziologa i preko 30 sestara Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju zarazilo se vršeći svoj poziv lečeći i negujući najugroženije pacijente, one na respiratorima. I nisu odustali niti su se predali a bilo je jako teško. Svaka dobijena bitka, svaki novi spašeni život, svako „skidanje“ sa respiratora bio je vetar u leđa, satisfakcija od koje će ovi junaci ovog vremena živeti svoj život. Na svu sreću i tih najtežih, otpisanih pacijenata koji su „skinuti sa respiratora“ u poslednjih mesec dana bilo je više od desetak. Neki od njih, poput Zorana već su u svojim kućama u Jagodini, Paraćinu, Vranju, Preševu, Leskovcu… Na to smo jako ponosni, kaže za „Blic“ prof. dr Janković.

„Zoran je hranitelj mog bratanca koji je ostao bez oba roditelja“

Marina Kostić, poznata niška TV voditeljka i pomoćnica gradonačelnika u prethodnom sazivu niške gradske vlasti, kaže da je sa bila veoma zabrinuta kada je saznala da se Maksimović razboleo, budući da je on hranitelj njenom bratancu koji je teškom igrom sudbine ostao bez oba roditelja.

– Zoran i njegova supruga Danijela su hranitelji mog bratanca, u čiju porodicu je smešten odmah nakon majčine smrti kao dete bez oba roditelja. Ti ljudi su od prvog dana postali kao moji najbliži srodnici. Zoran je veliki domaćin, sa hraniteljskim stažom od skoro 10 godina, troje dece iz hraniteljstva je već izveo na put, a dvoje u sadašnjem smeštaju kod njega. Konobar po zanimanju, na žalost bez posla u Jagodini, preuzeo je ulogu oca, vaspitača i učitelja mog bratanca, predan svom humanom „pozivu“ podizanja i izdržavanja dece u hraniteljstvu. Prof. dr Radmila Jankovića nisam lično poznavala, obratila sam mu se putem „Fejsbuka“ ljudskim apelom i molbom da pokuša da „spasi čoveka koji bi mogao biti u trećem mrtvačkom sanduku detinjstva mog jedanaestogodišnjeg bratanca nakon sanduka oba roditelja“, priča Kostićeva. Ona kaže da je prof. dr Janković iz stopa prebacio Zorana u izuzetno teškom stanju na Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju, i da je učinio sa svojim saradnicima sve da spasi život ovog čoveka od pošasti zvane kovid.

-To je u tim trenucima za sve nas izgledalo kao „nemoguća misija“. Međutim, prof. dr Janković i njegovi saradnici – dr Boris Đinđić i ostali, sve vreme bili su dežurna spasilačka armija. Zahvaljujući prof. dr Jankoviću dobili smo prvu borbu sa smrću, posle serije izgubljenih borbi za život mojih najmilijijih: oca, brata, snaje, tetke, bake… Nakon toga shvatite da su sve ostale borbe u životu – beznačajne. Doktoru Radmilu Jankoviću smo doživotno i bezgranično zahvalni, on je veliki ekspert i „virtuoz“ u spašavanju ljudskih života, veli Kostićeva.

Kao hranitelj se starao o petoro dece

Maksimović kaže da se hraniteljstvom se bavi sedam, osam godina te da se do sada starao o petoro dece.

– Dvoje dece je sada kod mene – dečak je 5.razred a devojčica koja mi je došla sa dve godine, sada je 4. razred. Još troje jako dobre i vaspitane dece je izašlo od mene, kaže Maksimović. On u Jagodini živi sa suprugom a tu je i ćerka sa dve unuke. Sin živi u Novom Sadu gde radi.