in

ZABRINJAVAJUĆ IZVEŠTAJ “BATUTA” Iako je činjenica da smo jedna od najzagađenijih zemalja Evrope, mi zapravo ni ne znamo KOLIKO SE STVARNO TRUJEMO

Merenje najopasnijih faktora aerozagađenja, suspendovanih PM čestica, u Srbiji je zanemarljivo malo, merna mesta se premeštaju ili naprasno ukidaju, zbog čega nema valjane procene uticaja zagađenja na zdravlje ljudi, upozoravaju u Institutu “Batut”.

Da je Srbija među najzagađenijim državama Evrope, da su pojedini srpski gradovi među onim čiji stanovnici udišu najzagađeniji vazduh u svetu, da naša pluća ubijaju PM-10 i PM-2,5 čestice – već su poznate činjenice.

Ono što ne znamo, sudeći po najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” o zagađenosti vazduha u Srbiji tokom 2019. godine, jeste zašto se prisustvo tog nevidiljivog ubice u vazduhu prati i meri u nedovoljnoj meri.

Štaviše, kako smatraju u “Batutu”, praćenje tih suspendovanih čestica koje je SZO označila odgovornim za preuranjenu smrt 5.400 ljudi svake godine u Srbiji, zanemarljivo je malo.

Foto: Dejana Stojanović / RAS Srbija

– Nastavljen je trend male zastupljenosti monitoringa zagađenja česticama tipa PM-10 i PM-2,5, što može imati ozbiljne javnozdravstvene implikacije, jer je jasno i uvidom u taj mali broj analiza koje su dostupne, da je u toku porast koncentracija čestica u vazduhu. Zapažen je i trend nepravovremenog potpisivanja ugovora o praćenju kvaliteta vazduha na nivou lokalnih samouprava, što onemogućava valjanu analizu podataka, kao i moguću procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje izložene populacije – stoji u zaključcima godišnjeg izveštaja Instituta “Batut”.

“Bez praćenja i po 60 dana u godini”

Upozorava se takođe da premeštanje i naprasno ukidanje nekih mernih mesta, nema stručno i naučno utemeljenje i onemogućava svrsishodnu analizu podataka i dalju procenu uticaja aerozagađenja na zdravlje izložene populacije. U “Batutu” takođe konstatuju da je vidno smanjen obim praćenja PM čestica, “pa se u nekim gradovima ta aktivnost sprovodi i ređe od 60 dana u godini”.

– S obzirom da to jeste veliki finansijski trošak, neophodno je da se na nivou lokalne samouprave iznađu fondovi koji bi istu aktivnost mogli da podrže. Ako posmatramo broj gradova u kojima se sprovodi praćenje prisustva čestica u ambijentalnom vazduhu, ono je nedovoljno (samo u 26 gradova), što otežava širu analizu postojećih rizika po zdravlje izložene populacije na nivou države – navodi se u zaključcima Instituta za javno zdravlje.

Koliko su podaci o aerozagađenju zabrinjavajući, svedoči i podatak i da je Niš prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti PM-2,5 čestica, jer je nivo tih čestica u Nišu 47, a u Pekingu 42,6.

“Povećan broj mernih mesta”

S druge strane, u Agenciji za zaštitu životne sredine objašnjavaju da se rezultati merenja tih čestica u Nišu koje je objavio “Batut” baziraju se na indikativnim merenjima (samo 56 rezultata tokom godine) i ona služe, kao što i sam naziv govori, samo kao pokazatelj da li ima ili nema zagađenja.

Užice u zavesti smoga: Čađ tri i po puta premašila granice Foto: RAS Srbija
Užice u zavesti smoga: Čađ tri i po puta premašila granice

– Međutim, daleko detaljniju i celovitiju sliku stanja zagađenosti daju fiksna merenja, koja sprovodi Agencija, a to znači da se merenja vrše svakog sata 365 dana u godini, što je i neophodno imajući u vidu stepen zagađenosti i veliki broj stanovnika njemu izložen. Ova merenja Agencije su pokazala da je srednja godišnja koncentracija PM-2,5 čestica u Nišu iznosila 39, što je veće u odnosu na godišnju graničnu vrednost od 25 mikrograma po kubnom metru – objašnjava za “Blic” Filip Radović, direktor Agencije.

Na sajtu Agencije, kako dodaje, javnosti su dostupni rezultati merenja još od 2010. godine. Suprotno tvrdnjama “Batuta”, Radović kaže da se broj mesta gde se merenja aerozagađenja obavljaju povećao, kao i odziv lokalnih samouprava da dostavljaju rezultate merenja u njihovim sredinama, “pa je slika stanja zagađenja u Srbiji potpunija”.

– Agencija za zaštitu životne sredine je sa svoje strane doprinela postavljanjem novih stanica u Novom Pazaru i Vršcu i uspostavila automatska merenja suspendovanih čestica u Užicu i u Beogradu, na stanici Vračar – tvrdi Filip Radović.

Šta su PM čestice?

Suspendovane PM-10 i PM-2,5 čestice su prašina manja od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, kiseline i teških metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

– Kad udisanjem stignu u pluća, deponuju se u najdubljim delovima tog organa. Udisanjem one skraćuju dah, čime se srce napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pritom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara – upozorava onkolog dr Zoran Živković.

VIDEO: Zagađenje u Nišu