in

Zašto će se Belorusija pripojiti Rusiji: To je jedino mesto gde su njenih devet miliona stanovnika svoji

Zašto bi ponovno ujedinjenje Rusije i Belorusije korisno za Belorusiju?

Sve je vrlo prosto.

Rusija je jedino mesto gde su njenih devet miliona stanovnika – svoji.

Ni jedan ozbiljan evropski narod – ni Francuzi, ni Nemci, ni Britanci – neće ih pustiti dalje od predsoblja, a trezveno sagledana perspektiva je – tridesetak godina čekanja na prijem u Evropsku uniju, status gastarbajtera migranata, sa laktanjem u redu za prijem. Negde između Kosova i Bosne.

A čak im ne svetli ni časna politički korektna uloga „svetih drugih“ .

Za to bi joj bila potrebna domaća egzotika, ali gde je?

Dakle, Beloruse tamo čeka status dodaj-prinesi.

Neki će da peru podove.

Neki će da beru jagode.

Neke Beloruskinje će rađati bebe po narudžbini.

Svaki rad ima svoju vrednost, ali svaki čovek iz Minska ili Gomelja u Rusiji može postati i ministar, i general, čak i pisac, i niko nikada neće primetiti razliku između njega i ministra, generala ili pisca iz Kaluge ili Čerepovca.

Zato što razlike – nema.

Dobili bi i pristup tržištu od sto pedeset miliona ljudi – potpuno ravnopravno, odmah i zauvek, a ne kao trećaerazredni ljudi, čiji će unuci, možda jednog dana, imati neku vrednost.

Zašto je ponovno ujedinjenje Rusije i Belorusije korisno za Rusiju?

Sve je takođe vrlo prosto.

Posle Lukašenka u Belorusiji neće moći da sve ostane kako je bilo za proteklih četvrt veka: kada smo iza Smolenska, sa druge strane otvorene granice, imali svog „jednog više“, urednog i efikasnog, kome smo dodavali novac, a on govori ruski i smatra nas najbližom rodbinom.

Zapadni svet, ako zauzme Minsk, to neće učiniti, blago rečeno, da bi prigrabio beloruske fabrike. Potrebno mu je samo jedno: da dovrši podizanje ograde oko nas, a uz ogradu da postavi psa, kome se pena besnila sliva sa očnjaka.

Stoga, ako se ne ujedinimo, neće biti neutralnosti: granica će biti zatvorena, ruski jezik će zvanično biti ukinut i polako biti iskorenjivan, a belorusima će se od detinjstva govoriti da je Rusija takva filijala pakla na Zemlji da su se protiv nje borili beloruski partizani u Drugom svetskom ratu…

Još nešto.

Postoje žene koje vas – ako se njima ne oženite – ceo dalji život mrze.

To je slučaj sa gotovo svim našim susedima – bivšim provincijama Ruske imperije, bivšim republikama Sovjetskog Saveza – ili su one mi, ili su naši neprijatelji.

Udaljenost između nas je premala, pa ako ih nismo privukli, njihove lokalne vlasti pronalaze argumente da objasne zašto treba da se udaljavaju od nas.

Pa, ne mogu da priznaju istinu: da žele veću baronsku moć i više ukradenog novca nego što bi mogle progutati da su „pod Moskvom“.

Moderne fantazije o ugnjetavanju se i prave da bi klijenti mrzili slične sebi, da bi se ponosili mogućnošću da postanu nebitan mali komad, umesto da budu deo velike celine.

Korist zapadnog sveta idealno se venčava sa onim što je povoljno za provincijske feudalne gospodare.

Dakle: ako se sa `komadima` ne venčavamo mi…

Dmitrij Oljšanski (fakti.org)