in

“ŽIVIMO U STRAHU” Talas masakara u zemlji kojom su nekad harale gerile i karteli, a mnogi boje da je to TEK POČETAK

Talas nasilja i krvavih masakara u kojima je ubijeno već više desetina ljudi u Kolumbiji, izazvao je bojazan da ta južnoamerička zemlja nije uspela da okrene novu stranicu nakon više decenija dugog građanskog rata.

Kako prenosi “Jutarnji list“, u poslednjem incidentu u utorak, na putu u blizini gradića Okanje na granici s Venecuelom, pronađena su tela trojice mlađih muškaraca.

To je ukupno sedmi masakr u samo dve nedelje. U talasu nasilja koji je zahvatio zemlju ubijeno je najmanje 39 osoba.

U subotu je u Tumaku, luci u blizini granice s Ekvadorom, ubijeno šest ljudi, i to samo dan nakon što je guverner te provincije upozorio da regija upada u “stanje anarhije”. Tog istog dana, troje ljudi je ubijeno u blizini Medeljina, drugog najvećeg kolumbijskog grada, dok je još troje ubijeno u gradu Arauki na istoku zemlje.

Ove godine u Kolumbiji se dogodilo 46 masakara, koji se definišu kao ubistvo troje ili više ljudi u jednom ubojitom pohodu, objavio je “Indepaz”, organizacija koja motri na lokalne konflikte.

Stalni strah

– Živimo u stalnom strahu. Mogu da nas ubiju u bilo kom trenutku, a vlada čini jako malo da nas zaštiti – rekao je nakon ubistva u Okanji jedan funkcioner lokalne uprave koji je žele da ostane anoniman.

Mirovni sporazum iz 2016. godine s najvećom pobunjeničkom grupom, Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARKC), formalno je okončao višedenijski građanski rat u kom je poginulo više od 260.000 ljudi, a iz domova je proterano njih više od sedam miliona.

Foto: Tanjug/AP
FARC oružje

Sporazum je trebalo da donese sigurnost i razvoj najsiromašnijoj regiji Kolumbije, ali bez nekog uspeha jer su disidenti FARK-a nastavili da se bore za uspostavu kontrole nad teritorijom s levičarskom grupom Nacionalna vojska oslobođenja, raznim desničarskim grupama, narko-kartelima i kolumbijskom vojskom.

Talasom nasilja naročito su pogođeni aktivisti za ljudska prava čijih je više od stotinu članova ubijeno, a pandemija korona virusa dodatno je navela naoružane grupe da sprovode kontrolu. Prema podacima tamošnjeg univerziteta, najmanje 30 ljudi je ubijeno jer su prekršili odredbu o karantinu.

Kriv je predsednik?

Nezavisni promatrači kažu da predsednik Ivan Duke – koji je tu funkciju preuzeo pre dve godine i inače je skeptičan prema mirovnom dogovoru – nije učinio dovoljno da obezbedi njegovu implementaciju.

– Vlada nije uspela da sledi put zacrtan mirovnim sporazumom. Ukoliko se to ne promeni i ako ne vidimo stvaran razvoj, a ne tek vojnu intervenciju, ova ubijanja će se nastaviti – rekao je Serhio Guzman, direktor organizacije za procenu bezbednosnih rizika.

Duke za nedavni masakr krivi bande krijumčara droge te je naložio vojsci da bude neumoljiva u svom odgovoru. U subotu je oštro kritikovan kad se činilo da nastoji da umanji masakre nazivajući ih “kolektivnim ubistvima”.

I dok se najnoviji talas nasilja upoređuje s onim s kraja devedesetih – kad su ubistva i masakri bili gotovo uobičajeni – analitičari kažu da je dinamika trenutnih obračuna mnogo komplikovanija.

– U prošlosti ste imali ideološke crte i motive, a sada imate fragmentovane grupe sa zasebnim ciljevima. Ako ne vidimo radikalnu promenu Dukeove politike, kao i promenu u ponašanju ekonomskih elita, stvari će se dodatno pogoršavati – kaže Himena Sančez iz Kancelarije za Latinsku Ameriku u Vašingtonu.