in

FEDERACIJA BiH, MESTO GDE IZBORI NE VAŽE Skoro dve godine od zatvaranja birališta još nemaju vlast

Skoro dve godine od opštih izbora u BiH, Federacija još nema izabranu Vladu, predsednika ni potpredsednike tog entiteta. I što je najgore – politička elita, građani, ni predstavnici međunarodne zajednice, u tome ne vide veliki problem, niti prave buku.

Federacija je na osnovu rezultata izbora iz 2018. uspela da konstituiše Parlament koji je dvodoman. Međutim, nove izvršne vlasti nema ni na vidiku. Prema federalnom Ustavu, Parlament u oba doma prvo treba da izabere predsednika i potpredsednike FBiH u paketu, na predlog Kluba bošnjačkih delegata i Klub hrvatskih delegata u Domu naroda. Predsednik Federacije uz saglasnost potpredsednika imenuje vladu koja potom mora da bude potvrđena većinom glasova poslanika u Predstavničkom domu.

Tako je u teoriji, a u praksi problem je nastao na osovini HDZ BiH-SDA. Stranka Dragana Čovića je odmah nakon opštih izbora upozoravala da nove federalne vlade neće biti sve dok ne budu usvojene izmene Izbornog zakona BiH koje će obezbediti „autentično političko predstavljanje“ Hrvata u BiH. S druge strane, SDA Bakira Izetbegovića zateže, uz to želeći da u vladu uvede i DF Željka Komšića, političkog rivala Dragana Čovića. Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što se lider SBB Fahrudin Radončić po ko zna koji put razišao sa SDA na nivou BiH, a njegovi kadrovi su u tehničkoj vladi Federacije.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Dragan Čović

Inače, nepoštovanje izborne volje građana, pa čak i onemogućavanje istih da glasaju, poslednjih godina postalo je potpuno normalno stanje u FBiH. Vrhunac je slučaj Mostar u kome deset godina nisu održani lokalni izvori jer HDZ i SDA nisu mogle da se dogovore o izmenama Izbornog zakona i gradskog Statuta, u skladu sa odlukom Ustavnog suda BiH. To su učinili tek nedavno, pa bi Mostarci krajem godine napokon trebali da biraju gradsku vlast. Posljednje što se desilo u Federaciji bio je poziv SDA da HDZ predloži kandidata za predsednika tog entiteta.

– Ključni problem po meni je što HDZ ne želi da u federalnu vladu uvede DF. Da na neki način potvrdi i Komšićevo prisustvo. Ako dođe do toga da se imenuje nova Vlada mi ćemo insistitrati na tome da i DF uđe u novu vladu – izjavio je Bakir Izetbegović.

Željko Komšić Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Željko Komšić

– Stanje pri koncu strpljenja jeste. Ključno što zanima HDZ BiH je izmena Izbornog zakona. Kad se to dogovorimo što se nas tiče o svemu možemo razgovarati – uzvratio je Nikola Lovrinović iz HDZ, dok je lider DF Željko Komšić prognozirao da će aktuelna tehnička Vlada FBiH dočekati naredne opšte izbore 2022.

Politička anlitičarka iz Sarajeva Ivana Marić smatra da građani u suštini ne gube previše zato što bi iste partije bile i u novoj vlasti.

Ivana Marić Foto: Screenshot/N1 / RAS Srbija
Ivana Marić

– Međutim, ono što je tu poražavajuće i opasno je što oni suspenduju demokratiju. Ljudi su izabrali drugu vlast u koju bi trebalo da se uključi DF, uz SDA, HDZ i SBB koaliciju. Očito je da ignorišu volju građana i to se ne sme dozvoliti. To je ono što su počeli u Mostaru, da ukidaju izbore, a tamo gde postoje izbori, ne žele da ih implementiraju – kaže Marićeva za Srpskainfo. Slaže se da je najveća odgovornost na HDZ i SDA, ali kaže da problem nije samo Izborni zakon BiH.

– Lakše im je ovako, posebno zato što bi većinom ostavili iste ljude u vlasti. Čuli smo od Izetbegovića da bi on za premijera ostavio Fadila Novalića. Jedini koji gubi je DF, pa je moguće da im se HDZ na ovaj način sveti, jer jedino oni nemaju svoje predstavnike u vlasti, a deo su vladajuće većine na federalnom nivou – smatra Marićeva.

Tvrdi da HDZ ipak nije toliko u intersu izmena Izbornog zakona, kako poručuju, jer su i po sadašnjem zakonu kao stranka dobili najviše, u odnosu na broj njihovih glasača i broj Hrvata u BiH.

– Ne postoji taj zakon koji će im dati više. Mogu nekako da nađu matematiku u kojoj će HDZ birati člana Predsedništva BiH, ali će izgubiti na drugim mestima. Sada HDZ ima četiri od pet delegata u Klubu Hrvata u Domu naroda BiH i 13 ili 14 od 17 delagata u Klubu Hrvata Doma naroda FBiH. Kao i evropski put BiH, njima odgovara da se o tome priča, ali ne odgovara da postignu dogovor jer ovako više dobijaju – zaključuje Marićeva.

Na pitanje da prokomentariše ćutanje predstavnike međunarodne zajednice na neformiranje vlasti u FBiH, kaže: „Mene više brine to što ne reaguju građani ni opozicija, a međunarodna zajednica nije tu da rešava naše probleme“.

Do podne ministri, od podne poslanici

Dok traje ignorisanje političke volje glasača u FBiH, u tom entitetu mnogi političari su u tehnničkoj Vladi, a istovremeno i na novim funkcijama na koje su izabrani na opštim izborima 2018.

Aljoša Čampara iz SDA je federalni ministar unutrašnjih poslova, a istovremeno i potpredsedavajući Doma naroda Federacije BiH. Ministarka finansija FBiH Jelka Milićević (HDZ BiH) je istovremeno i poslanik u Predstavničkom domu, a ministarka okoline i turizma Edita Đapo (SBB) izabrana je u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Aktuelni predsednik FBiH Marinko Čavara (HDZ BiH) je istovremeno i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH.