in

FILM RAĐEN PO ISTINITIM DOGAĐAJIMA Počelo snimanje projekta Petra Ristovskog o kom će se pričati! Glumačka ekipa je NEVEROVATNA

U Leskovcu je počelo snimanje filma „Bilo jednom u Srbiji“ Petra Ristovskog. Inspirisana stvarnim događajima, radnja ove romantične, duhovite i nostalgične priče se odigrava dve godine nakon Prvog svetskog rata.

Foto: Promo

Na snimanju filma “Bilo jednom u Srbiji”

Tada se Dine (Nemanja Oliverić) i Cone (Viktor Savić), opijeni pobedom i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, vraćaju u oronuli Leskovac. Dine u svoj nekadašnji bioskop, a Cone na sopstvenu sahranu.

Viktor Savić

Foto: Rajko Ristić / RAS Srbija

Viktor Savić

– Ovo je priča o razvoju tekstilne industrije u Leskovcu dvadesetih godina prošlog veka, što je fenomen na koji svi možemo da budemo ponosni. Do Drugog svetskog rata je ovaj grad zaista bio prepoznat u Evropi i svetu po svojim dostignućima u ovoj industriji. Naša priča jeste inspirisana stvarnim događajima, čak i stvarnim likovima, na primer, gazda Mita Teofilović, kojeg će tumačiti Miki Manojlović – inspirisan je istorijskim likom Mite Teokarevića – priča Petar Ristovski.

Na snimanju filma "Bilo jednom u Srbiji"

Foto: Promo

Na snimanju filma “Bilo jednom u Srbiji”

Scenario je uradio Đorđe Milosavljević, po ideji Zvonimira Šimuneca.

– To je priča o siromašnom mladiću koji nakon teškog oporavka od posledica Velikog rata uspeva da smogne snage i vrati se u rodni grad gde, inspirisan ljubavlju koju oseća prema ženi svog života, pokreće iz mrtve tačke tekstilnu industriju po kojoj će Leskovac postati nadaleko poznat kao Mali Mančester. Privukla me je ideja o upornom autsajderu koji ne odustaje od svoje zamisli čak i kada ostane jedini koji veruje u uspeh. Pokrenuo je ekspanziju tekstilne industrije u Leskovcu posle Velikog rata, u doba krize, kada su svi industrijalci radije čekali ratne reparacije nego investirali u poslove koji ne garantuju siguran profit. Ovo je romantična, duhovita i nostalgična priča u kojoj mali ljudi postaju nada i nosioci promene u Leskovcu, posebno Cone, koji zna da je neko mesto veliko onoliko koliko su veliki ljudi koji žive u njemu – naglašava Ristovski, i dodaje:

– Ova ljubavna melodrama je ujedno i drama o preduzetništvu prožeta komičnim elementima koji proizilaze iz stanja duha karakterističnog za podneblje Leskovca i okoline. I to će biti najveći izazov zapravo. Predstaviti likove u duhu vremena u kojem su živeli, ograničeni tradicionalnim vaspitanjem i običajima, praćeni budnim okom okoline i predstaviti kompleksnost ljubavnih odnosa između patrijarhalno vaspitanih parova koji materijalno nisu u istoj ravni.

Na snimanju filma "Bilo jednom u Srbiji"

Foto: Promo

Na snimanju filma “Bilo jednom u Srbiji”

Reditelj ističe da je snažan utisak na celu ekipu ostavila podrška grada Leskovca i njegovih stanovnika.

– Ponosni su i oni na svoj grad i njegovu zlatnu istoriju a i mi, naravno, na to zlatno doba Leskovca, koje je ujedno na neki način značilo i zlatno doba Srbije tog vremena. Inače, zasad najveća „nazgodna situacija“ koja nas je zadesila je bila pandemija korone, zbog koje je snimanje odloženo od proleća do sada – otkriva on.

U filmu „Bilo jednom u Srbiji“ lik mlade i temperamentne Leskovčanke Zorke tumači Teodora Ristovski.

– Zorka je devojka koja je ispred vremena u kome živi, zaglavljena u ljubavnom trouglu zahvaljujući posledicama rata. Ona je jedna hrabra, dostojanstvena, obrazovana i odlučna devojka koju će publika voleti, na koju će, nadam se, Leskovčanke biti ponosne. Viktor Savić (Cone) i Radovan Vujović (Aćim Prokić) igraju dva muškarca između kojih se Zorka nalazi. Oni su divni i vredni glumci koji su posvećeni uvek svojim ulogama, sjajni partneri, apsolutni timski igrači, što je jedna od najvažnijih stvari u ovom poslu. Znamo se od Akademije – priča glumica, i dodaje da prvi put snima sa kolegama Gordanom Jošić i Miroslavom Jovićem, koji igraju njene roditelje.

– Gospođa Gordana i ja čak dosta i ličimo. Moram da spomenem da mi je velika čast što igram sa Gordanom Đurđević Dimić, koja igra Zorkinu dadilju, jer mi je ona jedna od omiljenih srpskih glumica. Volela bih da iskoristim priliku da zahvalim producentu Zvonimiru Šimunecu i reditelju Petru Ristovskom što su mi poverili ulogu Zorke.

Konstantina Kostića Dinu, povratnika iz Velikog rata, tumači Nemanja Oliverić.

– On otvara bioskop u Leskovcu i radi na tome da film postane sastavni deo života Leskovčana. Nailazi na mnoge prepreke i otpore. Njegova najveća dilema je odabir između dve ljubavi – žene i filma. Tu je i njegova unutrašnja borba – otkriva Nemanja, kome su direktni partneri u filmu Sloboda Mićalović i Viktor Savić.

Sloboda Mićalović

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

Sloboda Mićalović

– Sloboda je žena njegovog života, a Viktor njegov pobratim koji se takođe vraća iz rata. Tu je i Zoran Cvijanović, kao Dinetov otac, koji apsolutno ne odobrava njegovo bavljenje filmom u trenutku kada drži kafanu u Leskovcu. Inače, prvi put radim sa Slobodom, koja ima puno iskustva. Imamo i ljubavnih scena, koje su uvek delikatne na snimanjima. Takve scene uvek zahtevaju malo više vremena i upoznavanja, ali zasad to funkcioniše dobro. To su scene koje su uvek najinteresantnije, ali sada nije vreme da se prepričavaju – tvdi glumac.

Zoran Cvijanović

Foto: Promo / RAS Srbija

Zoran Cvijanović

VIDEO Sloboda Mićalović: Blagoslovena sam ćerkama