in

ODRAZ U OGLEDALU : Kako vas deca vide?

Deca kao najbistrija bića oponašaju svet oko sebe i trude se da budu poput svojih roditelja, Foto: Ilustracija: Aleksandra Čolić

Deset godina radim kao pedagog glume i deca su postala moja druga radost, koja mi ispunjava život.

Svakoga dana u susretu sa njima naučim nešto novo, kako o sebi tako i o svetu kako ga oni vide.

Jako je važno razumeti da deca vas vide kako se vi odnosite prema njima. Ako se odnosite prema njima sa ljubavlju to oni umeju itekako da cene i uzvraćaju desetostruko. Oni u vama vide čak što ni vi sami nekada ne vidite ili zaboravite da posedujete

Deca kao najbistrija bića oponašaju svet oko sebe i trude se da budu poput svojih roditelja. Na našu žalost roditelji često nisu primer koji bi deca trebala da oponašaju. Šta se dešava u tom slučaju?

Kako usmeriti dete i kako ga voditi kroz život ako nema uzor koji je iole zdrav i stabilan.

Često sam i sama kao mala, imala problema sa razumevanjem zaštp odrasli ljudi rade stvari koje rade. Ne pokazuju dovoljno pažnje, nisu uvek tu kada mi je potrebno i često sam se osećala kao da pričamo različitim jezikom. To nije slučaj bio samo kod mene, već vidim i kod većine dece koju podučavam.
Sa roditeljima gledam da izbegnem kontakt kada god mogu jer mi je iskreno dete mnogo važnije, kako se ono oseća na mom času, šta mogu da očekujem od njega, dobijem i šta to dete, moj učenik želi.

Roditelji često žele jedno a dete drugo. Ono što mi je uvek bilo neverovatno jeste da koliko god roditelji imali dobru nameru, ne znaju šta njihovo dete voli ili ne voli. Percepcija roditelja ume da bude jednosmerna i subjektivna, a moja kao pedagoga jeste da vidim ono što dete vidi i da osetim ono što dete oseća.

Kao i svaki pedagog imam program po kojem radim, ali taj program se često menja jer osećam potrebe dece. Ima dana kada se deci ne rade neke vežbe, nisu se dobro naspavali, prehlađeni su ili jednostavno im ne prija neka vežba.

Ono što ja uradim jeste pitam : Šta ćemo danas da radimo? Kada deca krenu sama da odlučuju i da se javljaju, nema veće radosti, onda odaberemo zajedno par igara koje bi oni radili i naravno na kraju časa jednu od onih koje sam ja imala u planu za taj čas, ali onako kako bi oni to mogli da odrade. Jako je važno osluškivati decu, njihove misli i htenja. Oni su mali ljudi koji već sa 3 godine znaju šta hoće, a šta neće! Deca od 6 godina su već u rangu dece osnovne škole 1. ili 2. razred. Začudili biste se kako oni poimaju svet i koliko oni znaju o svetu oko njih. Ko nam je predsednik, šta radi mama, čime se bavi tata i mnoge druge stvari, koje vam verovatno ne bi pale na pamet.
Užasavam se roditelja koji su pokušali u par navrata da mi nametnu šta je to što njihovo dete želi i hoće, a zapravo vidim i sama kroz časove da dete to ne želi, već roditelj.

Ruku na srce nisam roditelj, ne znam kako je to biti, ali znam da kao pedagog je jedino važno slušati i posmatrati, jeste jedino rešenje da biste razumeli svet njihovim očima.

Danas sam odabrala tu temu, jer sam shvatila da kroz rad sa decom sam postala plemenitija, imam više razumevanja za druge, više strpljenja i ljubavi. Mnogo godina sam od njih sakupljala kreativne ideje za moj rad u glumi, njihovo otkrivanje je i meni dalo nove uvide u glumi i pozorištu. Deca su neisrpan izvor ljubavi i kreativnosti.
Deca vas vide baš onakve kakvi vi jeste i neće vas odbaciti, jer nemate para, neće vas odbaciti jer mislite drugačije. Oni nemaju predrasuda, oni znaju samo za radost, igru i posvećivanje pažnje. Dajte im samo pola sata vašeg vremena, ljubavi i iskrene zainteresovanosti za ono što ih zanima i bićete njihov heroj.
Možda zbog posla roditelji često daju deci više telefon ili tablet da gledaju koje kakve sadržaje na youtube ili nekom drugom kanalu, pa onda odjednom primetite promene u ponašanju.

Mali mi je nešto agresivan, ne znam šta mu je?

Već neko vreme neće da priča sa mnom samo gleda u taj tablet. Priča nekim jezikom koji ne razumem, šta da radim sa njim? Ponašanje mu je krajnje čudno!

Zato gluma jeste spas za dete, da se odvoji od telefona, tableta, sadržaja koje možda nije prilagođeno godinama vašeg deteta. Na glumi se uči svakoga dana kako se igra, misli, mašta, razvija govor, druži, deli, smeje i raduje životu. Nije slučajno pozorište namenjeno i deci i odraslima da bi se nešto u tim institucijama naučilo, čulo, videlo, osetilo, probudilo.
Posvetite pažnju vašem detetu makar na po 15 min u toku dana, ako ne možete više da budete od umora koncentrisani i videćete kako vas dete već u narednom periodu svog odrastanja ceni više, poštuje i raduje svakom razgovoru sa vama. Vreme koje ne provedete sa detetom ne možete nikada više nadomestiti, to ono oseća, zna i pati. Zato uradite nešto što će vaš svet obogatiti emocijom koja vas oplemenjuje.

Deca su ukras sveta, znate svi tu pesmu, a taj ukras se mora negovati i čuvati, njihove radoznale oke vas prate svakoga dana, na vama je da vidite svet njihovim toplim i očima punim ljubavi.

(Espreso)