in

Najveće ispitivanje virusa donosi LOŠU VEST: Mutacija je koronu učinila ZARAZNIJOM I LUKAVIJOM

Naučnici u Hjustonu objavili su ove nedelje studiju o više od 5.000 genetskih sekvenci korona virusa koja otkriva neprekidno nakupljanje mutacija virusa, od kojih ga je jedna verovatno učinila zaraznijim.

Međutim, novi izveštaj nije otkrio da su ove mutacije učinile virus smrtonosnijim ili promenile kliničke ishode kod zaraženih pacijenata. Svi virusi akumuliraju genetske mutacije, a većina njih je beznačajna, naglašavaju naučnici.

Кorona virusi poput SARS-CoV-2 su relativno stabilni jer imaju mehanizam korekture prilikom repliciranja. Ali svaka mutacija predstavlja rizik, a trenutna rasprostranjenost korona virusa (sa nekoliko stotina novih slučajeva širom sveta svakoga dana) pruža mu obilje šansi da se promeni mutacijama, navodi se u studiji bolnice “Hjuston Metodist”.

– Dali smo ovom virusu puno prilika. Trenutno postoji ogromna populacija korona virusa na svetu – rekao je njen vodeći autor Džejms Maser za “Vašington Post”.

Foto: VICTORIA JONES / Tanjug/AP

Nova studija, koja još nije recenzirana, do sada je najveća pojedinačna agregacija genetskih sekvenci virusa u Americi. Jedinu veću seriju sekvenci na svetu objavili su početkom ovog meseca naučnici iz Velike Britanije i doneli su sličan zaključak – mutacija koja menja strukturu “šiljatog proteina“ na površini virusa verovatno je odgovoran za brzo širenje tog određenog soja.

Dejvid Morens, virusolog sa Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, pregledao je novu studiju i rekao da nalazi ukazuju na veliku mogućnost da je virus, dok se kretao kroz populaciju, postao zarazniji, što bi moglo da ima posledice po našu sposobnost da to kontrolišemo.

Korona virus bi, dodaje, mogao da slučajnim mutacijama reaguje na naše akcije da ga zaustavimo, poput nošenje maski i socijalne distance.

– Nošenje maski, pranje ruku, sve to predstavlja prepreku za širenje virusa, ali kako on postaje zarazniji, statistički je bolji u zaobilaženju tih barijera – rekao je Morens, viši savetnik vodećeg američkog epidemiologa Entonija Faučija.

Sve to bi moglo da ima implikacije i na razvoj vakcine – kako ljudi stiču imunitet, bilo zaražavanjem bilo vakcinom, virus postaje bolji u zaobilaženju ljudskog imunološkog odgovora.

– Moguće je da ovaj korona virus, kada naš imunitet na nivou populacije postane dovoljno visok, pronađe način da zaobiđe naš imunitet. Ako bi se ​​to dogodilo, bili bismo u istoj situaciji kao i sa gripom. Moraćemo stalno da jurimo mutacije i menjamo formulaciju vakcine u skladu sa tim – objašnjava Morens.

U “Houston Metodistu”, koji je deo Medicinskog centra Teksas, naučnici sekvenciraju genom 30.000 primeraka korona virusa od početka marta, kada se veruje da je virus prvi put stigao u grad sa 7 miliona miliona stanovnika.

Istraživanje pokazuje da se virus širio po predgrađima Hjuston u dva talasa, prvo udarajući na imućnije i starije pojedince, a zatim se u drugom talasu širio na mlađe ljude i naselja sa nižim prihodima – pogađajući mnoge stanovnike latinoameričkih četvrti.

U isto vreme, dok je virus širio gradom, sastavio je čitav katalog mutacija, od kojih su mnoge uticale na “šiljati protein”. Ta struktura na površini virusa, koja podseća na drvo obloženo uvijenim trakama, omogućava virusu da prodre u ćelije.