in

“POTROŠILA SAM UŠTEĐEVINU, AL NE MOGU DA STANEM” Novosađanka jedina u Srbiji šije OVAKVE MASKE

Aleksandra Aleksandrović iz Novog Sada, pored uobičajenih, šije i poklanja providne maske za osobe sa oštećenim sluhom.

Oštećenje sluha je jedno od najčešćih zdravstvenih stanja. Među sedam milijardi ljudi na svetu, jedna od šest osoba ima gubitak sluha, a među onima starosti 65 i više godina, jedna od tri. U ovoj opštoj zbrci oko virusa korona malo ko se zapitao kako je ljudima sa oštećenim sluhom kada svi oko njih nose maske preko usta. Koliko je teško da se sporazumeju oni koji čitaju sa usana? Aleksandra iz Loka odlučila je da im olakša život.

– Sve je počelo od marta, kada je bila nestašica maski. Komšinica mi je dala tri maske i ja sam se tada osećala srećno. Htela sam da proširim taj osećaj i na druge ljude i počela sam da šijem mnogo veće količine maski i delim ih ljudima. Da šijem providne maske podstakla me ideja Ešli Lovrens. Ona pravi maske za osobe koje čitaju sa usana, odnosno, osobe sa invaliditetom. Radim različite dizajne, izrada je dosta komplikovanija nego kod obične maske, ima više da se kroji, secka, minca i potroši materijala – kaže naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Sve je počelo od marta, kada je bila nestašica maski. komšinica mi je dala tri maske i ja sam tada bila srećna. Htela sam da proširim taj osećaj, kaže Aleksandra

Aleksandra je pijanistkinja, diplomirala je etnomuzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom masterirala studije Primenjenog pozorišta, te danas radi na Radio-televiziji Vojvodine. Voli da svira klavir i komponuje.

Do sada je sašila više od 1.500 providnih maski. U martu je prvu veliku količinu maski poklonila Udruženju romskih studenata. Nakon toga, Institutu za onkologiju u Beogradu i Kliničkom centru za decu i omladinu Vojvodine, te mnogim lekarima i građanima. Maske je poklanjala, a novac za materijal je nalazila u svojoj ušteđevini.

– Ljudi kad vide šta radim, uglavnom su oduševljeni, pozitivni i prijatno iznenađeni. Za šivenje sam se zainteresovala pre pet godina gledajući komšinicu koja mi je šila razne haljine i komplete. Uz nju sam zavolela šivenje. Materijale kupujem u kući tekstila i pozamanterije. Za izradu jedne providne maske treba 20 minuta posla. Pet meseci, od marta, maske sam delila bez ikakve nadoknade. Potom sam potrošila svu svoju ušteđevinu i počela sam da naplaćujem samo materijale, a ne naplaćujem ruke. Ali ima ljudi koji hoće plate i moj rad. Nemam zaradu od toga, ali ne mogu da prestanem da radim kada vidim koliko to ljudima znači – rekla je Aleksandra.

Kako ova pijanistkinja jedina u našoj zemlji, ali i šire šije providne maske, porudžbine stižu sa svih strana. Od Bosne i Hercegovine i Hrvatske do Švajcarske i Nemačke. Centar za romske inicijative istakao je da se ona jedina odazvala pozivu da pomogne svojim sunarodnicima kada je krenula pandemija novog virusa. Aleksandra kaže da je i sama osetila diskriminaciju i videla koliko ljudi mogu da budu neprijatni.

– Još od malih nogu sam se susrela sa diskriminacijom i to se nastavlja i dan-danas. Žalosno. Dobro pazim sa kojim ljudima dolazim u kontakt. Izabrala sam da više vremena provodim za šivaćom mašinom i kompjuterom jer tu nema rizika od diskriminacije. Preko ovih maski upoznala sam divne ljude koji mi daju nesebičnu podršku i daju mi vetar u leđa – izjavila je Aleksandra.

VIDEO: Šivene maske, najtraženija roba na društvenim mrežama