in

HRVAT OPISAO PRVI SUSRET SA ĐOKOVIĆIMA

Novinar hrvatskog portala “Jutarnji list”, Vjekoslav Paun, napisao je opširan članak o svom prvom suretu sa Novakom Đokovićem i njegovim ocem Srđanom, daleke 2004. godine.

Bio je to vrlo upečatljiv susret, a kako ga je novinar opisao pročitajte sami, prenosimo ga u celosti:

– Negde 17 godina ranije, na jednom malenom i skromnom turniru, daleko od blještavila uglednih i dolarima bogatih poznatih imena, dogodila se premijera tenisera u Hrvatskoj koji će gotovo dve decenije kasnije još jednom otvoriti – istorijske knjige. Jedna zanimljiva epizoda, koja se teško zaboravlja, odigrala se sredinom februara 2004. godine, u hladnom mrzlom Zagrebu, tamo na zapadu, u Podsusedu, a koji je onako isklesan stenama i pokriven snegom odavao i dojam – antarktičkih uslova. No za mene, teniskog novinara početnika, to je bio “Australijan Open”. Otići na kraj Zagreba i s “bundom na sebi” gledati tenisere koji su tek ulazili u profesionalne vode. U pitanju je bio “Fjučers turnir”, najniži rang, a gde se nađe i dosta zanimljive ekipe…

Na ulaznim vratima bi vas dočekao uvek nasmejani (i danas nažalost pokojni) Ivo Škopljanac, voditelj pres-centra tog malenog turnira, a uvek u blizini bio bi i Ivan Jakovac ispred Zagrebačkog teniskog saveza, a koji su tad “potpisivali” dva Fjučersa u nizu koji su označavali i početak sezone u Hrvatskoj. Profesionalne sezone, tamo dok se još nije dogodio povratak Indoorsa.

foto: Printscreen/Youtube/Sportska Galaksija – DIREKTNO I BEZ PARDONA

Nisam se još ni “parkirao” i bacio oko na raspored igranja, kad vidim ispred sebe čoveka od nekih 40-ak godina kako – galami i psuje.

– Gde je organizator, gdje je supervizor!? Pa ovde je -40 stepeni! Pa kako ovde da se igra – grmio je iz sveg glasa.

Posebna kategorija su uvek bili tzv. “teniski roditelji”. Bilo je tu zanimljivih likova. Od onih koji ništa ne komentarišu iz senke, do onih koji traže stolicu da je “zafitilje” na sudiju jer je njihov sin oštećen za jedan poen.

Meč se završio i pomenuti gospodin dolazi za naš sto. Upoznajemo se, kaže da se zove Srđan Đoković, a za njim dolazi i njegov sin Novak Đoković. Upravo je pobedio Uroša Vicu, tad 267. tenisera sveta i bila je to velika stvar za njih. Ne sećam se kad sam tad viđao srpske tenisere u žrebovima, poslednji njihov veliki teniser bio je Slobodan Živojinović koji osamdesetih bio polufinalista Vimbldona.

Sahrana Olivera Ivanovića, Srđan Đoković
foto: Filip Plavčić

– Ajde, Nole, jedi tu bananu – kaže mu otac, a on mirno i pristojno guli tu bananu i još onako vruć razmišlja o pobedi.

Tata Srđan sav ponosan okreće neki broj na svom telefonu i udaljava se malo dalje od našeg stola i vodi zanimljiv razgovor. Bio je glasan, dovoljno glasan da sve čujemo…

– Moj sin je upravo izborio polufinale na Fjučersu u Hrvatskoj! – jedna od prvih rečenica je koje je sav uzbuđeni tata Đoković izreferirao tamo nekom novinaru u Srbiji.

– Šta? Mamu vam j*bem, da vam j*bem! Svi ćete me zvati jednog dana kada Nole bude prvi teniser sveta – odbrusio mu je i poklopio.

Da, dogodilo se to pre 17 godina u podsusedskom teniskom centru. Tad sam, najiskrenije mogu to priznati, pomislio samo jedno:

– O ne, još jedan ludi teniski roditelj.

Ali ovaj čovek nije bio nimalo lud. Sedam godina kasnije njegov Novak će da postane prvi teniser sveta, a tačno 17 godina kasnije ući će u knjige svetskih rekorda kao teniser s najviše nedelja u istoriji na svetskom broju 1.

Novak Đoković
foto: EPA/Paul Buck

Srpski novinar? Zanimljivo bi bilo saznati ko je bio s druge strane mreže, ko je to tako bahato odbrusio Srđanu Đokoviću, ali nikako mu se ne može zameriti.

Jer tenis je, tad te 2004. godine, bio za Srbiju u kategoriji “egzotičnih” sportova. Možda je pregruba reč za bejzbol, ali zemlja koja je bila poznata po fudbalerima, košarkašima, rukometašima, odbojkašima… nije baš tad “priznavala” tenis, pa je tamo neki poziv “nekog tate Đokovića”, čiji je sin upravo ušao u polufinale 10.000 dolara vrednog Futuresa, a pri čemu je on sam zaradio šest ATP Bodova i 720 dolara bila dočekana možda i s – podsmehom.

– Zapamtiće me oni, zapamtiće kad Nole bude prvi na svetu – mrmljao je u bradu još neko vreme.

Novak Đoković
foto: Profimedia

Zapamtio sam ga i ja, jer ne toliko puno godina kasnije, već na US Openu 2005. godine, sreli smo se opet uz tvrde terene Flašinga. Igrao je protiv Marija Ančića i pobedio ga u susretu drugog kola i to kao 97. teniser sveta.

Vizija jednog roditelja maksimalizovala je svoj potencijal, jer ne samo da je nekoliko godina kasnije postao prvi teniser svijeta, već broj 1 najbolji u istoriji. I to od ove nedelje, s 311 nedelja nakon što je prestigao Rodžera Federera u još jedom rekordu. A jedna usputna epizoda u Novakovom razvoju, njegov debi u Podsusedu, ostaće zapamćen i prepričavaće se. I moralo je valjda biti burno i dojmljivo, kao i cela njegova perfektna karijera koja traje i dalje…”

(Espreso/Jutarnji.hr)