in

Ja sam Srbin, ponosan sam na to!

Najbolji izvozni proizvod Srbije, svih vremena, zar ne? Mada, kako reći „izvozni“, kada Novak nikada nije napuštao Srbiju?

A mogao je i bilo mu je nuđeno 2006. godine, kada je Velika Britanija izrazila želju da porodicu Đoković preseli iz matične države, da Novaku dodeli svoje državljanstvo i sve privilegije koje idu uz to.

Tada je na veliku scenu stupio Endi Mari, škotski teniser, Novakov prijatelj iz juniorskih dana i momak iza koga je stalo celo Kraljevstvo, želeći da konačno dobije svog šampiona, pošto se Tim Henman ispostavio kao promašena investicija.

Britanci su računali i na momenat u kom je Jugoslavija, u svojoj poslednjoj fazi nazivana Srbijom i Crnom Gorom prestala da postoji, to je bio razlog za ofanzivu i pomisao da bi momak rođen u beogradskom naselju Banjica mogao da postane Britanac.

– Loptica je u njihovom dvorištu, mi ne možemo ništa bez njihove odluke – rekao je prvi čovek britanskog tenisa Rodžer Drejper 2006. godine.

Njegov plan je bio jasan, želeo je da pod svojom zastavom ima dva najtalentovanija tenisera generacije, Marija i Đokovića, s namerom da britanski tenis konačno podigne na najviši nivo u svetskim okvirima.

Novak je odbio, porodica Đoković takođe, novac i privilegije nisu bili dovoljni da se odrekne domovine koja nije mogla apsolutno ništa da mu ponudi zbog raznoraznih razloga i hronične krize na svim nivoima.

– Britanija mi je mnogo nudila, ali meni nije bio potreban novac. Trebalo mi je samo da imam za putovanja. Ja sam Srbin, ponosan sam na to što sam Srbin, nisam želeo da to upropastim samo zato što bih na drugom mestu imao bolje uslove. Ne bih osećao pripadnost. Odluka je bila moja – istakao je Đoković 2009. godine.

(Espreso/Sputnjik)