in

Svi su brinuli, a oni su obukli skafandere i krenuli u NAJTEŽU BITKU ZA ŽIVOT

Od početka epidemije u Srbiji je testirano više od milion građana, obolela su 33.163, a preminulo 745 osoba. Iza nas je više od sedam meseci teške borbe protiv virusa korona.

Već krajem februara javnost u Srbiji strepela je od dana kada će se virus pojaviti i u našoj zemlji. To se dogodilo 6. marta, kada je potvrđeno da je muškarac iz Subotice zaražen Covidom. Od tada se virus širi iz dana u dan, gotovo ceo svet je stao, a u hodu su se sticala znanja o novoj pošasti. Evo kako je prethodnih sedam meseci izgledala borba protiv korone u našoj zemlji.

15. MART

Proglašeno je vanredno stanje u Srbiji. Do tog trenutka potvrđeno je 48 slučajeva virusa korona. Odmah sutradan zatvoreni su vrtići, škole, fakulteti, teretane i prekinuta sportska dešavanja. Potpuno su zatvorene granice, ukinut međugradski saobraćaj, a kasnije i gradski. Prvi put od Drugog svetskog rata u Srbiji je uveden policijski čas. Najpre je važio svakog dana od 20 časova do 5 ujutro, zatim je produžen od 17 časova, a u međuvremenu je uvedena i totalna zabrana kretanja tokom vikenda.

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Nedugo posle Infektivne klinike KCS, u kovid sistem ušao je KBC “Dr Dragiša Mišović”. Kako za “Blic” ističe načelnica Odeljenja anesteziologije u toj ustanovi dr Duška Ignjatović, praktično su preko noći postali infektivna klinika sa najvećim respiratornim centrom u regionu.

– Dolaskom prvih pacijenata, javlja se strah, briga… Svi smo se prihvatili posla kao vojska, a iskreno nismo imali predstavu o tome sa čim se suočavamo – priča dr Ignjatović.

Broj pacijenata drastično raste, broj zaposlenih nije dovoljan, te dobijaju ispomoć kolega širom Srbije.

– Bolest za nas nova, nepoznata i nepredvidiva. Obostrane upale pluca, koje se dalje komplikuju disfunkcijom drugih organa i dovode do ozbiljnih insuficijencija. Razgovarate sa pacijentom koji ima masku sa kiseonikom, naizgled normalno, a već u sledećem trenutku mu je neophodna oksigen terapija, jer saturacija dramatično pada. Lek ne postoji – seća se dr Ignjatović.

APRIL

Brojne bolnice ušle su u kovid sistem, a otvorene su i privremene bolnice. Prethodno je u kafićima i restoranima ograničen broj prisutnih, a onda je početkom aprila usledila potpuna zabrana rada, kao i kozmetičkih salona. Kako kaže dr Ignjatović, u aprilu lekare polako načinje umor od konstantne tenzije, brojnih noćnih smena i ipak otežanim uslovima rada.

– Više sati u kombinezonu, pritisnute maske, naočare, viziri, rane na nosu, uši bride… Sada bitku sa koronom gube i mladi i do tada zdravi ljudi. To posebno teško pada svima – napominje doktorka.

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Sredinom aprila imali smo najviše umrlih u danu (9), a za vreme vaskršnjih praznika usledio je najduži policijski čas – čak 83 sata. Najteže oboleli popunili su mesta u svim jedinicama intenzivnog lečenja.

– Već su i na odeljenju brojni pacijenti intubirani, na mehaničkoj ventilaciji, broj od preko 50 nedeljama. Na sve strane zvuk mašina, monitora, šušti kiseonik… Ostajemo duže od preporučenih satnica da se stigne do svakog pacijenta – kaže dr Ignjatović.

MAJ

Nakon 53 dana, vanredno stanje je 6. maja ukinuto u našoj zemlji. Ipak, s vremenom su mere dodatno ublažene, te su se uglavnom svele na preporuke.

Koordinator Kriznog štaba u Kraljevu epidemiolog prof. dr Radovan Čekanac kaže za “Blic” da ovaj grad praktično nije osetio prvi pik epidemije.

– Do 20. maja imali smo svega 52 obolela i tri smrtna ishoda. Prvi slučajevi zaraze javili su se kao posledica povratka ljudi iz inostranstva, u vreme kada još nisu bile zatvorene granice. Uspeli smo da držimo situaciju pod kontrolom, međutim činjenica je da smo nakon vanrednog stanja znatno teže mogli da sprovodimo mere i nadzor – kaže prof. dr Čekanac.

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Epidemiolog iz ZZJZ Vranje dr Slađan Stanković ističe da su se ljudi opustili nakon ukidanja vanrednog stanja.

– Organizovane su proslave, infekcija je uneta u nekoliko fabrika u Vranju, te je došlo do masovnog obolevanja. Vranje je tada imalo značajnu stopu obolevanja u odnosu na broj stanovnika – podseća dr Stanković.

JUN

Početkom juna usledilo je delimično zatišje, pa je tako 1. juna registrovano najmanje obolelih od početka epidemije (do danas) – svega osamnaest. Mnoge bolnice izlaze iz kovid sistema, ali samo nakratko. Činilo se da je od sredine juna virus poprimio drugo lice, kaže epidemiolog Stanković.

– Kao da je došlo do ozbiljne promene ili je bilo više izvora zaraze. U tom periodu karakteristično je da virus dobio ogromnu brzinu širenja i aktivnost, zahvatanje celih porodica, veliki broj upala pluća, pune kovid bolnice… – navodi on.

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Doktorka Ignjatović kaže da su ponovo za nekoliko dana popunjeni kapaciteti u KBC “Dr Dragiša Mišović”.

– Ovog puta pacijenti između 40 i 60 godina, više muškarci, najaktivniji i uglavnom do tada zdravi. Svako je znao bar za nekoliko obolelih ili nekog ko je izgubio bitku sa ovim opakim virusom. Od ukupnog broja primljenih pacijenata, 40 odsto je lečeno u jedinicama intenzivne nege – ističe dr Ignjatović.

Kako kaže epidemiolog Čekanac, verovali smo da će virus utihnuti dolaskom leta.

– Međutim, svi smo se opustili. Nedelju dana pre nego što su se pojavili slučajevi u Kraljevu, povećao se broj obolelih u Beogradu i Kragujevcu. Znali smo da će se situacija posle Bajrama u Novom Pazaru odraziti i na Kraljevo. Studenti su se vraćali i epidemija je uzela maha. Nažalost, 22. juna na teritoriji Kraljeva dogodile su se velike nepogode i uvedena je vanredna situacija zbog poplava. To je dodatno iskomplikovalo situaciju, nismo znali šta pre da rešavamo – objašnjava prof. dr Čekanac.

JUL

Drugi pik doživljava svoj vrhunac – 10. jula zabeležen je najveći broj umrlih u danu, čak 18, a broj obolelih danima ne pada ispod 400. Doktor Stanković kaže da je tokom jula epidemiološka situacija imala osim zabrinjavajućeg i zastrašujući karakter.

– Ljudi su umirali u 30-im i 40-im godinama. Gotovo dve trećine smrtnih ishoda je bilo u periodu od prvog jula do polovine avgusta. Posle Beograda i Kragujevca, Vranje je bilo u vrhu po stopi smrtnosti i obolevanja. To je možda uozbiljilo ljude da se koliko-toliko poštuju mere – smatra dr Stanković.

Većina zemalja zatvorila je granice za građane Srbije, te se bez negativnog testa moglo putovati samo u Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Egipat i Tursku.

AVGUST

Redovi ispred kovid ambulanti se nastavljaju i početkom avgusta. Kako ističe dr Ignjatović, bilo je ovo vrelo leto bez planova i odmora.

– Nismo uključivali klime, a u roku od pola sata ispod kombinezona ste mokri. Premor sve sustiže, a dodatno opterećuje neizvesnost – niko nema odgovor šta će se dalje dešavati. Iako sada mnogo više znamo o virusu nego u martu, i dalje je mnogo nepoznanica – napominje ona.

Od sredine avgusta, čuvena epidemiološka kriva se polako spušta i bolnice se postepeno vraćaju redovnom režimu rada.

SEPTEMBAR

Sagovornici “Blica” saglasni su da je epidemiološka situacija stabilnija. Međutim, đaci su se vratili u škole, studenti se vraćaju na fakultete, korona se razbuktala u regionu, građani se vraćaju sa letovanja, bližimo se sezoni respiratornih infekcija – sve nas to drži u strahu od perioda koji sledi. I dok ceo svet željno iščekuje vakcinu, trebalo bi da smo do sada nešto naučili, te da i mali propust može da nas vrati na početak.

Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija

– Ono što je sigurno, naše navike moramo da promenimo – moramo biti oprezniji, svesni na i dalje prisustvo virusa. Treba imati na umu da su i mladi, zdravi ljudi izgubili bitku sa ovim virusom – zaključuje dr Ignjatović.

Kon: Treba pooštriti kontrolu

Prema poslednjem preseku, u Srbiji je za 24 sata od Covid-19 preminula još jedna osoba. Potvrđeno je 75 novih slučajeva zaraze virusom korona.

Zamenica direktora Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević rekla je na konfereniciji za novinare da je epidemijska situacija stabilna i da je Srbija sa najmanjim stepenom obolevanja od Covid-19 u Evropi.

– Spadamo u zemlje sa najmanjim rizikom, sa 14 obolelih na 100.000, dok neke zemlje imaju 500 obolelih na 100.000 stanovnika. To nam se nije desilo slučajno, to je zasluga svih nas, pridržavanjem mera uspeli smo da držimo stabilnu epidemiološku situaciju – kaže doktorka Kisić.

Spadamo u zemlje sa najmanjim rizikom, rekla je na konferenciji Darija Kisić Tepavčević

Foto: Slobodan Miljević / Tanjug

Spadamo u zemlje sa najmanjim rizikom, rekla je na konferenciji Darija Kisić Tepavčević

Epidemiološki podaci u Srbiji su slični iz dana u dan, a epidemiolog Predrag Kon kaže da je aktivnost virusa na niskom nivou, ali da postoji rizik njegovog ulaska u zemlju.

– U pet srednjih škola u Beogradu prijavljena je pojava virusa korona, a kupno su zahvaćene 24 škole. Rekli bismo da je to veliki broj, ali bitno je da se razume da su to pojedinačni slučajevi koji su odmah zatvoreni, deca su izolovana i sprečen je dalji prenos virusa – rekao je epidemiolog dr Predrag Kon.

On je za RTS istakao da sistem nadzora za povratnike iz rizičnih područja dobro funkcioniše.

– Sistem je nešto što se prvi put primenjuje i pokazalo se da fukncioniše, što je najvažnije. Dnevno imamo oko četiri-pet hiljada prijava. U ovom trenutku je oko 30.000 prijavljeno do sada. Na 700 onih koji prođu granicu, jedan jeste sumnjiv i treba da se testira, ali to nije mali broj. Kada imamo 1 na 1.000, to smatramo vanrednom epidemiološkom situacijom – rekao je Kon.

Sumnjivih 36 slučajeva ima povišenu temperaturu, kašalj, a neki su imali i gubitak čula. Njihovo stanje biće praćeno i u narednom period.

Dr Kon je rekao i da svi oni koji su bili u rizičnom kontaktu idu u samoizolaciju.

– I sada kada otkrivamo pozitivne slučajeve, svi koji su bili u kontaktu idu u samoizolaciju. Osim ukoliko su nosili maske. Neće se pooštravati mere, trebalo bi po mom mišljenju pooštriti kontrolu sprovođenja mera. Bitno je da produžimo ovako, da nam oktobar bude ovako prihvatljiv da bismo se izvakcinisali protiv gripa – naglasio je Kon.

On je rekao da je za useljenje studenata u domove sve spremno. Prokomentarisao je i situaciju u regionu i rekao da se “njima dešava ono što i nama u julu”.

– Oni su imali duže održavanje mera, kada se to popustilo, povećan je broj. Sve zavisi od našeg ponašanja. Import ne možemo da sprečimo, ali možemo da napravimo sistem da se spreči dalje širenje, kao što smo napravili – zaključio je dr Kon.

VIDEO: Jedan dan u KBC “Dragiša Mišović” u doba korone