in

LJUDI, DA LI OVO MOGUĆE? U Bačkoj Palanci pronađen SPRŽEN ORAO BELOREPAN! ZNA SE OD ČEGA JE MUČENA PTICA PREMINULA

Spržen orao belorepan, Foto: Facebook /Ivan Tot / Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Group

Scena iz Bačke Palanke koja je primećena pre nekoliko dana zaprepastila je stanovnike ovog mesta, ali i celu Srbiju. 

Naime, u žbunju je primećen spržen orao belorepan, koji je na našem području redak i sreće se uglavnom u Vojvodini i to uz velike ravničarske reke bogate ribom, izuzimajući jedno gnezdo, južno od Save i Dunava se ne viđa.

Kako građani navode, izgleda da je orao stradao od strujnog udara, a pošto je bio u dubokom žbunju, jedva da su ga i zapazili.

Ovu pojavu i fotografije sprženog orla objavio je Ivan Tot, član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Group na društvenoj mreži Fejsbuk.

Orao belorepan je najveći orao Evrope, proporcionalno najkrupnijeg kljuna, impresivno širokih krila i smatra se najvećom grabljivicom među orlovima.

 Jedina je vrsta roda Haliaeetus koja živi u Evropi. Površno perje na krilima mu je rašireno, glava i vrat su istegnuti, a pozadi ima kratki klinasti rep. Dužina im varira od 69 do 91cm, a raspon krila je između 182 i 238cm. Težina ženke je od 4 do 6,9kg i zanimljivo je da je veća od mužjaka koji teži od 3 do 5,4kg.

Rasprostranjen je od severne Evrope prema istočnoj i južnoj, preko zemalja bivšeg SSSR-a pa na istok sve do Kamčatke i Japana. Nema ga u Portugalu, Francuskoj, Švajcarskoj i Italiji. Ornitolozi razlikuju pet geografskih rasa od kojih je jedna dobro rasprostranjena u Severnoj Americi. Tamo su ga Amerikanci stavili i na svoj grb (bela glava i rep). 

Najčešće se gnezdi u blizini velikih vodenih površina: mora, jezera, reka ili velikih ribnjaka. Gnezdo gradi visoko u krošnji drveća a najpogodnije su mirne, stare šume. Promer gnezda je do 180 cm, a kako ga godinama nadograđuje, može biti toliko i visoko. Literatura spominje da gradi gnezdo i na tlu. Ima jedno leglo. Tokom februara i marta na jajima naizmenično sede ženka i mužjak (ženka duže).

Hrani se pticama močvaricama (patka, guska, labud, gnjurac, galeb, čaplja i dr.), sisarima do veličine zeca i lisice, kornjačama, zmijama i ribama do 8 kg težine. Često se hrani i leševima, najčešće uginulim ribama. Dnevno unosi 500-600 gr. hrane. Plen hvata snažnim kandžama, grubo ga očerupa i raskomada. Hranu brzo guta i skuplja, a kasnije je postepeno probavlja.

Orao belorepan je kod nas svakako retka vrsta, a mi ni to što imamo ne umemo da zaštitimo. Možemo samo da se nadamo da do ovakvih incidenata i propusta više neće dolaziti.

(Espreso)