in

ŠTA NAŠA DECA UČE U ŠKOLI O MILIOŠEVIĆU? U knjigama postoji samo JEDAN NJEGOV CITAT

Foto: EPA / Vladimir Dimitrijević

Istorija 20. veka izučava se u programu za 8. razred osnovne škole. Kao što smo već ranije pisali, deca upravo u ovom dobu uče o stradanju u Jasenovcu, Holokaustu, NDH… Međutim, deo ovih lekcija čini i prelaz u 21. vek – ratovi devedesetih godina i pad Miloševića.

Slodoban Milošević, srpski, a potom i jugoslovenski predsednik, do danas je ostao kontroverzna ličnost koja budi ne samo sećanja i emocije, već i beskrajnu raspravu u njegovoj ulozi u krizi devedesetih godina. U gradivu iz istorije o njemu se, ipak, ne govori toliko mnogo koliko je on obeležio epohu devedesetih godina. Mnoga pitanja o njegovoj ulozi u krizi ostaju zatvorena u istoriji za 8. razred.

Uvod u celu priču o raspadu Jugoslavije jeste Titova smrt.

“Tito je umro 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Njegova smrt odjeknula je širom sveta i na njegovoj sahrani u Beogradu okupili su se vodeći svetski državnici. Njegovi naslednici smislili su parolu ‘I posle Tita – Tito’ iako u Jugoslaviji posle Titove smrti ništa više nije bilo isto”, piše u udžbeniku “Logosa”.

Spominju se velike demonstracije osamdesetih godina na Kosovu i Metohiji, svetska dužnička i ekonomska kriza. Interesi republika bili su suprotstavljeni, a produbljivala se i politička kriza.

“Ekonomska i politička kriza se u deceniji posle Titove smrti pretvorila u krizu jugoslovenske ideje uopšte i neke republike počele su da razmišljaju o nezavisnosti. Jugoslavija je živela još samo u kulturi, zahvaljujući pojavi nove generacije talentovanih mladih umetnika”, piše u udžbeniku.

Međutim, sa lepršave, a podrobno razrađene priče o “Bijelom dugmetu”, Kusturici i Šerbedžiji prelazi se na stranicu s njegovim likom.

Uvod u priču o Miloševićevoj popularnosti ponovo nas vraća na kosmetsku krizu.

“Srbiju je tokom 1987. godine zahvatio talas protesta zbog teškog stanja na Kosovu i Metohiji. Milošević je krajem aprila otišao u Kosovo Polje, gde se sreo s grupom Srba koji su mu izneli svoje žalbe i zahteve. Tokom susreta izbio je sukob demonstranata sa policijom AP Kosova. Milošević se okupljenim Srbima obratio rečima ‘Niko ne sme da vas bije!’ Te reči ostale su upamćene u istoriji. Slobodan Milošević stekao je ogromnu popularnost i ubrzo postao vodeći političar u Srbiji.”

Spominje se dalje i čuveni Ante Marković, ali i sve uzavrelija situacija u Jugoslaviji i buđenje nacionalizma.

“Na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, na Gazimestanu (Kosovo Polje) održana je proslava 600. godišnjice Kosovske bitke, kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi. Posle skupa na Gazimestanu, odnosi Srbije sa Slovenijom i Hrvatskom naglo su se pogoršali (…) Govor na Gazimestanu bio je povod i za promenu politike SAD i zapadnih zemalja prema Slobodanu Miloševiću.”

Na strani koja govori o događajima s kraja devedesetih – Ibrahim Rugova, ruševine od NATO bombi i – 5. oktobar.

“Avioni NATO-a su 24. marta 1999. godine napali SRJ, a bombardovanje se produžilo do 9. juna, kada je Slobodan Milošević prihvatio zahtev da se Kosovo i Metohija stavi pod kontrolu UN i da se u pokrajini rasporede mirovne snage pod komandom NATO-a”.

O ratu na Kosovu piše se samo iz ugla srpskih žrtava, a o kraju Miloševića doslovno je napisana jedna rečenica.

“Posle osam teških godina u bivšoj Jugoslaviji oružje je zaćutalo u leto 1999. Krajem te godine umro je hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Slobodan Milošević izgubio je izbore i otišao s vlasti posle masovnih demonstracija u Beogradu, 5. oktobra 2000. godine. Predsednik SRJ postao je Vojislav Koštunica, a za predsednika Vlade Srbije januara 2001. godine izabran je Zoran Đinđić.”

Nakon toga, govori se o povratku Jugoslavije u Ujedinjene nacije, o reformama, proglašenju Državne zajednice SCG i odvajanju Crne Gore, novom ustavu i nepriznatom proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova.

Inače, ne spominje se hapšenje Miloševića, ali se u jednom delu, na margini, opisuje da je preminuo u Hagu.

(Esoreso/Telegraf)