in

Vodeći poslovni izraelski “igrači” došli su u Srbiju

“Geopolitički izazovi sa kojima se Srbija suočava uz solidarnost naše dve zemlje nose element razumevanja u našim odnosima, ali moramo mnogo više da radimo kako bismo ta osećanja preveli u političku agendu zajedničkih interesa”, poručila je odlazeća ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam.

U oproštajnom intervjuu za “Blic” Fišer Kam je govorila o vezama Izraela i Srbije koje nikada nisu bile na ovako visokom nivou, ekonomskim ulaganjima, istorijskom prijateljstvu i utiscima koje će poneti iz naše zemlje.

Od ponovnog uspostavljanja diplomatskih veza između Srbije i Izraela odnosi između dve zemlje postajali su sve bliži. Koji faktori su uticali na to zbližavanje i kako biste opisali trenutno stanje diplomatskih odnosa?

– Odnose Izraela i Srbije možemo definisati kao odlične na svim poljima. Oni su postepeno jačali od obnavljanja diplomatskih veza pre 28 godina, međutim poslednjih nekoliko godina svedoci smo njihovog značajnog poboljšanja, koje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Ono je rezultat napora koji su uložile dve sadašnje vlade, ali i različitih drugih faktora. Prvi bi bio lični kontakt lidera naše dve zemlje, posebno nakon posete predsednika Rivlina Srbiji i predsednika Vučića Izraelu. Drugi bi bio rast izraelskih investicija u zemlji, a treći osećaj solidarnosti i zajednička sudbina naša dva naroda. To se oseti na svakom koraku u Srbiji. Ipak, tek poslednjih godina, stekli su se uslovi za transformisanje tog emotivnog nivoa u našim odnosima u jasnu i koherentnu političku agendu, korisnu za obe strane.

Foto: Zoran Petrović / Ustupljene fotografije

U martu je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Srbija otvoriti diplomatsku i ekonomsku kancelariju u Jerusalimu. Koliko je taj korak važan sa saradnju dve zemlje i da li će biti značajan u pogledu međunarodnog priznavanja Jerusalima kao izraelske prestonice?

– Izjava predsednika Vučića na godišnjoj konferenciji Američko-jevrejskog komiteta za javne poslove (AIPAC) u martu 2020. godine može se definisati kao istorijska prekretnica u odnosima Srbije i Izraela. Verujem da ona ima i politički i ekonomski potencijal, jer jača prisustvo Srbije u Izraelu. Da bi se shvatila puna veličina i značaj te najave, treba je posmatrati kao deo brojnih, važnih koraka koje su obe strane preduzimale u proteklom periodu. Mogla bih nabrojati čitav niz aktivnosti i inicijativa u tom smislu, od zakona o restituciji jevrejske imovine, do onog o Memorijalnom centru “Staro sajmište”, usvajanje radne definicije antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), prva poseta jednog izraelskog predsednika Srbiji, poseta predsednika Vučića Izraelu i isticanje zastave sa Davidovom zvezdom na balkonu Predsedništva itd. Svi ti događaji percepirani su u Izraelu kao važni koraci ka unapređenju naših odnosa, čak kao njihova prekretnica.

Da li je pandemijska kriza uticala na bilateralne odnose Srbije i Izraela?

– Prerano je za procenu uticaja koju kriza izazvana korona virusom može imati na naše odnose. Ono što već možemo videti jeste da su se aktivnosti Ambasade, posebno u sferi javne diplomatiji, smanjile ili okrenule virtuelnoj formi. Od samog početka trudili smo se da osmislimo zanimljiv i kreativan sadržaj na društvenim mrežama kako bismo održavali kontakt sa našom publikom i stekli novu.

Foto: Zoran Žestić / Tanjug

– Pomenula bih nekoliko bilateralnih događaja koji su se dogodili u vreme pandemije: Neki od simbola Grada Beograda bili su osvetljeni bojama izraelske zastave povodom 72. Dana nezavisnosti Izraela. Taj gest dirnuo je javnost u Izraelu tokom perioda ograničenog kretanja i drugih mera za suzbijanje epidemije. Istovremeno, izraelski predsednik Ruven Rivlin imao je dug razgovor sa predsednikom Vučićem tokom kog su razmenili mišljenja o situaciji i istražili načine na koje Izrael i Srbija mogu da sarađuju u suočavanju sa najnovijim izazovom. Ambasada Izraela donirala je osnovne higijenske i prehrambene proizvode za starije građane i ranjive grupe u Beogradu tokom aprila. Dugoročno gledano, verujem da treba da razmišljamo kako da ovu krizu preokrenemo u mogućnosti. Verujem da postoji potencijal rasta, jer izraelska poslovna zajednica istražuje nova tržišta i nove proizvodne linije, a Srbija i Balkan mogu mnogo toga da ponude.

Uprkos međunarodnim pritiscima Izrael nije priznao nezavisnost Kosova. Da li će istrajati u svom stavu?

– Izrael nije priznao Kosovo. Nadam se da će novi razvoj događaja na Balkanu omogućiti proces koji vodi ka sporazumu koji će olakšati regionu da uloži više napora u postizanje blagostanja i napretka. Na Bliskom istoku smo uvideli da borba sa COVID-19 iziskuje regionalnu saradnju, jer pandemija ne poznaje granice.

Dobri odnosi Srbije i Izraela nisu ostali ograničeni na sferu diplomatije, što pokazuju i brojne investicije iz Izraela. U Srbiji su izraelske kompanije dosta ulagale u nekretnine i sektor poljoprivrede. Koliko su se ove investicije pokazale kao dobar izbor?

– To pitanje treba uputiti izraelskoj poslovnoj zajednici. Ipak, činjenica da je većina njih ostala duže, kao i da su novi vodeći izraelski igrači došli su u Srbiju, može biti pokazatelj uspeha. Glavne izraelske investicije u Srbiji su one u sektoru nekretnina i poslednjih godina u stalnom su porastu. Međutim, vidimo izraelsko interesovanje za nove oblasti koje čine izraelski portfolio ulaganja raznovrsnim, uz već postojeće investicije na polju hrane i pića, javnog prevoza, avio-motora, proizvodnje nameštaja, poljoprivrede ili IT sektora. Verujem da ima prostora za otkrivanje i drugih oblasti, a potencijal je daleko od iskorišćenog.

U Srbiji se investira u i obnovljive izvore energije, u Kovačici je u vetropark investirano 189 miliona evra. Koliko je Srbija spremna da odgovori na investicije “novog doba” poput ove?

– Imala sam privilegiju da prisustvujem predstavljanju prve izraelske investicije u jednom od najvećih srpskih vetroparkova u Kovačici. Ona je korak napred u izraelskim ulaganjima u Srbiji, jer otvara vrata za nova područja kao što su obnovljivi izvori energije, prečišćavanje i upravljanje vodom i IT sektor. Tek prošle godine imali smo dve važne delegacije vodećih visokotehnoloških izraelskih kompanija, “Mobileye” i “Orcam”, koje su pokazale interesovanje za Srbiju. Suosnivači jednog od vodećih izraelskih fondova rizičnog kapitala posetili su Srbiju, nakon poziva Vlade Srbije da istraže ovdašnji ekosistem. Pomažemo mnogim izraelskim visokotehnološkim kompanijama zainteresovanim da upoznaju Srbiju i njene potencijale. Ostaje da vidimo šta će biti materijalizovano, ali definitivno, proces pridruživanja EU zajedno sa koracima koje preduzima Vlada Srbije da modernizuje, stabilizuje i otvori svoju ekonomiju, nailazi na pozivitne reakcije poslovne zajednice.

Gde vidite dodatni prostor za proširenje ekonomske saradnje dveju zemalja?

– Trgovinska razmena raste na godišnjem nivou, ali je potencijal mnogo veći. Ugovor o slobodnoj trgovini bi podstakao bilateralnu razmenu i učinio cene izraelskih proizvoda u Srbiji i obratno mnogo atraktivnijim. Nedavno je na snagu stupio Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji olakšava izraelske investicije u Srbiji. Verujem da će on vrlo uskoro dovesti do vidnih rezultata u našim ekonomskim vezama. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da osnujemo mešoviti komitet za saradnju kako bismo pospešili ekonomske veze, dodatno uključujući vlade dve zemlje.

Pandemija je imala razarajući efekat na sve svetske ekonomije. Ni Izrael nije izuzetak. Proteklih nedelja vidimo proteste na ulicama širom zemlje zbog odgovora na ekonomsku krizu. Kako ih komentarišete?

– Pandemija je izazvala duboku ekonomsku krizu i Izrael nije izuzetak. Pored medicinskih izazova, pogođena je i ekonomija, a iza reči „ekonomija“ zapravo su hiljade ljudi koji su izgubili posao i siguran prihod. Veliki porast nezaposlenih, smanjenje plata, prinudni neplaćeni odmori i pre svega osećaj neizvesnosti izazvali su proteste širom zemlje. Premijer Netanjahu najavio je nove mere podrške građanima i najugroženijim sektorima. Tek treba da se vidi koliko će te mere odgovoriti na potrebe ljudi.

Foto: Tanjug/AP

Ekonomija Izraela je na neki način „krizna“ ekonomija projektovana da izvuče najbolje moguće iz zemlje u komplikovanom geopolitičkom okruženju. Da li će Izrael to iskoristiti kao svoju prednost prilikom oporavka nakon pandemije?

– Tačno je da se izraelska ekonomija razvijala u veoma izazovnim geopolitičkim uslovima. Bili smo „primorani“ da razvijemo jedinstveni inovativni ekosistem kako bismo preživeli. Uvek smo verovali da je neophodnost majka svih izuma i da oni treba da se prevedu u mogućnosti. Da biste stvorili poljoprivredu u zemlji bez vode, prinuđeni ste da pronađete kreativna i inovativna rešenja za navodnjavanje i prečišćavanje vode. Jednom kada se naša poljoprivreda suočila sa krizom, iskoristili smo svoje iskustvo i znanje kako bismo stvorili agrotehnološku industriju. Zbog jedinstvene geopolitičke situacije i relativno malog tržišta, nismo imali drugog izbora do da razvijemo izvozno orijentisanu ekonomiju, zasnovanu na uslugama namenjenim veoma sofisticiranim tržištima. Verujem da će nam te prednosti uz inovativni duh ljudi omogućiti da prevaziđemo ekonomsku krizu i, ko zna, dugoročno gledano, čak izađemo iz nje jači i otporniji nego ikad.

Proces anektiranja Zapadne obale nije počeo 1. jula, kao što je bilo najavljeno, ali je vlada Izraela nastavila pregovore sa Amerikom. Kako očekujete da će se odvijati pregovori, ali i reakcija međunarodne zajednice na njih?

– Predsednik Tramp predstavio je sporazum koji ima i političke i ekonomske komponente. Ideja je da se mirovni proces pokrene nakon dugogodišnjeg zastoja. Nije reč o “uzmi ili ostavi” ugovoru, on postavlja razumne smernice za budući sporazum na osnovu bezbednosnih potreba Izraela i težnji Palestinaca za suverenitetom. Pa ipak, da bi se to postiglo, pregovori bi trebalo da se odvijaju ne između SAD i Izraela, već između Palestinaca i Izraela. Poručila bih Palestincima da se što pre vrate za pregovarački sto, umesto da a priori odbacuju svaki mirovni predlog koji im je ponuđen od sredine devedesetih do danas.

Kada se osvrnete na vaš četvorogodišnji mandat u Beogradu, kako biste ga sumirali? Koje utiske ćete poneti iz Srbije i šta biste savetovali svom nasledniku?

– Poneću sa sobom osmeh na licima ljudi kada kažem da sam izraelska ambasadorka. Verujem da geopolitički izazovi sa kojima se Srbija suočava uz istorijsko prijateljstvo i solidarnost naše dve zemlje nose element posebnosti i razumevanja u našim odnosima. Moramo mnogo više da radimo kako bismo ta osećanja preveli u političku agendu zajedničkih interesa, uz zadržavanje tog specijalnog elementa našeg dubokog prijateljstva.

Da li ste tokom vašeg boravka ovde primetili neke sličnosti između Izraela i Srbije?

– Oh, da. Srdačnost nam je zajednička crta. Volimo fizički kontakt u svakodnevnim životnim situacijama i to bi mogao biti razlog zašto smo pogođeni mnogo više nego drugi tokom pandemije. Sad ozbiljnije, spomenula bih snažne porodične veze, tradiciju i otvorenost ljudi. Kao i mnogi Izraelci koji su posetili Srbiju, uključujući sve moje prethodnike, ovde sam se osećala kao kod kuće.

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Loading…

0