in

Više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava uloženo u proteklih 13 godina

Evropska unija je već duže vreme ubedljivo najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji, ističe sef delegacije Evropske unije u našoj zemlji Sem Fabrici.

Povodom dolaska američke razvojne finansijske korporacije DFC u Srbiju i najave novih projekata značajnih za Srbiju i region, Fabrici smatra da nije na njemu da komentariše najavljene investicije, između ostalog, kako kaže, i zato što detalji odnosno brojke o tome još nisu dostupni.

– Ono što mogu da kažem, jeste da je EU već duže vreme ubedljivo najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji posebno, ali i u celom regionu Zapadnog Balkana – istakao je Fabrici za Tanjug i naveo da je od početka pristupne faze 2007. Srbija od poreskih obveznika EU dobila 4,17 milijardi evra bespovratnih sredstava.

To je, kaže, 300 miliona evra godišnje pomoći direktno za Srbiju, plus pomoć kroz regionalne programe.

– Ova brojka je već sama po sebi važna: Srbija je među prvim zemaljama na svetu po veličini pomoći koju prima od EU – istakao je Fabrici apostrofirajući kao ključno sledeće:

“Prvo, što je tih 4,17 milijardi evra su grantovi odnosno bespovratna sredstva, što znači da Srbija nikada ne mora da ih vrati”.

Drugo, navodi Fabrici, grantovi EU se u mnogim slučajevima, naročito u infrastrukturi, kombinuju sa povoljnim zajmovima Evropske investicione banke (EIB), kreditne banke EU.

– Uslovi za zajmove od EIB-a za Srbiju su najkonkurentniji jer su isti kao i za zemlje članice EU: na međunarodnom planu su najjeftiniji – jer ih podržava EIB-ovo globalno finansijsko rangiranje – sa najdužim periodom otplate i najdužim grejs periodom – pojašnjava Fabrici.

Kao treći ključni podatak Fabrici navodi da je od 2009. EU poseban fokus usmerila na infrastrukturu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, naročito u oblasti transporta, energetike i životne sredine.

– Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je instrument finansiranja EU. Finansijski sistem koji se koristi kombinuje grantove EU sa povoljnim zajmovima od EU – preko Evropske investicione banke – i poluga je finansiranju od drugih vodećih međunarodnih finansijskih institucija, kao što su EBRD, Razvojna banka Saveta Evrope i KfW. Ukupni investicioni portfelj EU preko WBIF treba da podstakne više od 20 milijardi evra javnih investicija na Zapadnom Balkanu – pojašnjava Fabrici.

On skreće pažnju da će sa ovim instrumentom Srbija imati koristi od kompletnog ciklusa projekta: studije prethodne opravdanosti, izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu, idejni projekat, glavni projekat, tehnička dokumentacija, sve do samih radova.

Fabrici ističe da Srbija ima korist od 39 projekata u okviru WBIF-a u vrednosti od preko 210 miliona evra koji će podstaći investicije od 5,4 milijardi evra, a kao primer navodi transport:-izgradnju puta Koridor X koji je završen 2019; “Autoput mira”; Modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

Foto: Dragan Kujundžić / Tanjug

EU je do sada za ove projekte obezbedila više od 74 miliona evra bespovratnih sredstava. Ta sredstva se kombinuju sa zajmom od EIB-a od 134 miliona evra pod veoma povoljnim uslovima (dospeće 25 godina; grejs period 5 godina; kamatna stopa 0,8-1,2 odsto bez provizije na angažovana sredstva, bez drugih troškova).

Kao sledeći primer projekata u okviru WBIF-a Fabrici ističe u oblasti energetike nekoliko deonica Transbalkanskog koridora za prenos električne energije,poput dalekovoda od 400 kV između Kraljeva i Kragujevca, koji je dobio grant od 6 miliona evra od EU, u kombinaciji sa zajmom od 14 miliona evra povoljnog zajma od KfW.

Među projektima koji se odnose na životnu sredinu navodi unapređenje beogradske fabrike vode Makiš, za šta je EU je obezbedila bespovratni grant od 3 miliona evra, što je dopunjeno grantom i zajmom od EBRD-a u vrednosti od 14 miliona evra.

Četvrto, što je ključnu ze veličini pomoći koju Srbija prima od EU, ali ne najmanje važno, kako kayye Fabrici je da finansiranje od EU – kako grantovi tako i zajmovi – podležu najboljim standardima u pogledu transparentnosti, upravljanja i alokacije sredstava, kroz konkurentno nadmetanje, što omogućava Srbiji da dobije najbolje radove i usluge od najjeftinijih ponuđača, pod najjeftinijim uslovima.

Srpske kompanije imaju jednake šanse u nadmetanju za ugovore, apostrofira on.

“Neki projekti koji su pomenuti u Vašingtonu već se realizuju sa EU”

Na pitanje koliko su ekonomska pomoć i projekti koji se najavljuju iz SAD, a koji su značajni za ceo region Zapadnog Balkana, kompatibilni sa dosadašnjom i budućom podrškom i planovima EU vezanim za region, Fabrici kaže da se neki projekti, pomenuti u Vašingtonu i tokom posete američke delegacije Beogradu, već realizuju sa Evropskom unijom.

– Primera radi, EU je pružila tehničku pomoć za ceo Autoput mira i na zahtev Srbije već je odobrila 230 miliona evra za finansiranje prvih deonica autoputa između Niša i Pločnika – takozvana deonica jedan, 50 miliona evra bespovratnih sredstava plus 100 miliona evra zajma od EIB-a plus 80 miliona evra zajma od EBRD-a. Tender je planiran da se objavi pre kraja 2020, a radovi bi trebalo da počnu u drugom kvartalu 2021 – ističe Fabrici.

On dodaje da to važi i za železničke veze između Beograda i Prištine i da Evropska unija radi sa Vladom Srbije na dve železničke trase: Niš-Doljevac-Priština za šta je na zahtev Srbije, kaže, EU je već obezbedila 44,7 miliona evra u grantovima za modernizaciju i rekonstrukciju deonice Niš – Brestovac (23 km), koja obuhvata i pod-deonicu Niš-Doljevac (13 km).

– To je 44,7 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat koji ukupno košta 61,6 miliona evra. Izgradnja je već u toku – ugovor za radove je potpisan u decembru 2019. Izvođač radova je započeo pripremne aktivnosti na gradilištu u septembru 2020 – pojašnjava on.

Druga je, dodaje, Železnička Beograd – Stalać – Kraljevo – Rudnica – Kosovska Mitrovica – Priština ya šta je na zahtev Srbije, EU takođe već odobrila grant od 1,4 miliona evra za prethodnu studiju opravdanosti za rekonstrukciju i modernizaciju deonice Stalać – Kraljevo – Rudnica.

– Mi već tesno sarađujemo sa partnerima iz SAD na tome da dovedemo dodatne investicije u region i radujemo se njihovom značajnom finansijskom doprinosu – naglašava Fabrici.

On navodi da su, u maju na samitu u Zagrebu, lideri EU i Zapadnog Balkana prepoznali esencijalnu podršku koju je EU bez premca pružala Zapadnom Balkanu tokom kovida 19, a da je Komisija je dobila zadatak da pripremi ekonomski plan za oporavak regiona koji će biti predstavljen na jesen.

– Odgovor na to je ekonomsko-investicioni plan – kaže Fabrici i podseća na najavu predsednica Fond der Lajen da će Evropska komisija uskoro predstaviti paket za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana.

Kaže da će u njemu će biti najavljene sve brojke i da će to biti značajan paket i predviđa da će biti usmeren na jačanje povezivanja u oblasti energetike, transporta, na zelenu agendu, kao i uključivanje regiona u digitalnu agendu EU i podršku reformskim naporima koji će približiti Zapadni Balkan Evropskoj uniji.

– To je rezultat napornog rada Komisije, a posebno komesara Varheljija, koji je proteklih meseci tesno sarađivao sa svim predsednicima vlada u regionu. Oni dele viziju zajedničkih projekata koji će pobuditi dinamičan srednjoročni oporavak, stvoriti nova radna mesta i značajno povećati trgovinske tokove unutar Zapadnog Balkana, kao i sa EU – kaže Fabrici.

“Evropska komisija priprema ekonosmki plan za region”

On navodi da će finansijska snaga tog paketa će biti kombinacija: grantova iz Instrumenta za predpristupnu pomoć III (2021 – 27), za koji se predviđa da ga Evropska unija uskoro usvoji i da bude veći od prethodnih (IPA I i IPA II); zatim preferentnih investicija od finansijskih institucija Tima Evropa, kao što je Evropska investiciona banka; i pristupa Evropskom fondu za održivi razvoj – svetskom fondu za podršku ulaganjima.

– Evropska unija i Srbija su davnih dana združile snage da modernizuju i razviju zemlju. Naša posvećenost je čvrsta, sa potpuno utvrđenim troškovima i ima dugoročni cilj. Pristupanje je konačan cilj i deo je šire politike EU za Zapadni Balkan. Novi ekonomsko-investicioni plan će predstavljati instrument koji će podstaći snažan ekonomski potencijal regiona i pospešiti privrednu i trgovinsku saradnju – zaključio je Fabrici.