in

Zahvaljujući Pavlu Salati (93) i potcenjeni igrači američkog fudbala su dobili svojih pet minuta slave!

Pre skoro 94 godine u Los Anđelesu, u sunčanoj Kaliforniji, rođen je Pavle (Paul) Salata, od oca imigranta iz Srbije, i majke, koja je bila druga generacija doseljenika, američkih Srba. Mali Pavle je od malena pokazivao strast ka nadmetanju i sportu, naročito američkom fudbalu.

Posle studentskih dana na Univerzitetu Južna Kalifornija (USC), gde je, naravno, bio deo fudbalske sekcije, usledila je sportska karijera. Odigrao je jednu sezonu za čuvene San Francisko Fortinajnerse (1949–1950), za koje je postigao i prvi tačdaun kada se ekipa iz niže lige preselila u NFL, zatim još pola sezone za Baltimore Koltse (1950), koji su se neslavno raspali, tako da je Salata, silom prilika, draftovan u novoosnovani klub, ispostaviće se kasnije – legendarne Pitsburg Stilerse. I to je otprilike to. Tri poslednje sezone odigrao je u Kanadi, ali to i nije za neku priču i hvalu, piše “Serbiantimes.info”.

Nakon povlačenja iz fudbala, Pavle se vratio kući i priključio ocu u porodičnoj građevinskoj firmi. Glumio je i u nekoliko holivudskih filmova, ali nije se baš proslavio, uostalom, kao i u profesionalnom sportu.

Ali kada danas nekome u svetu američkog profesionalnog fudbala pomenete Salatu, svi će znati i s poštovanjem izgovarati njegovo ime. Otkud sad to?

Gospodin Nebitni

Pa, jednostavno. Saosećajući sa igračima poput njega, kojima su u startu davane male šanse za uspeh, Pol Salata je osmislio priznanje “Mr. Irrelevant Avard” (Gospodin Nebitni”) koja se svake godine (od 1976) tradicionalno dodeljuje poslednjeplasiranom igraču na NFL draftu, onom od koga se najmanje, a počesto i ništa ne očekuje.

“Gospodin Nebitni” je svake godine posle drafta, po Salatinoj zamisli, sa porodicom pozivan da provede nedelju dana (“Nebitna nedelja”) u kalifornijskom primorskom gradiću Njuport Biču, gde je mogao da uživa u Diznilendu, golf turniru, regati, usput dobije besplatne životne savete od Salate… da bi mu na kraju ekskurzije bio uručen trofej “Lowsman”, parodija na čuveni “Heisman trofej”, koji se svake godine dodeljuje najboljem koledž fudbaleru.

„Nebitna nedelja“ je vrlo brzo postala toliko popularna da su se timovi prosto otimali za poslednjeg igrača na draftu, a sve ne bi li dobili medijski publicitet. Tako je posle bizarne situacije iz 1979.godine, kada su Los Anđeles Remsi i Pitsburg Stilersi nekoliko rundi izbegavali da iskoriste pravo izbora ne bi li se dočepali “Gospodina Nebitnog”, uvedeno „Pravilo Salata“, koje zabranjuje timovima da fingiraju izbor.

Među “izabranima” čak i jedan senator

Nisu svi koje je Salata izabrao ispali tako “nebitni”. Ako ne u fudbalu, ono bar u životu. Kem Kvejl je, recimo, postao poznati zubar. Bil Kenei je izabran za senatora u Misuriju. A Rajan Hog pojavio se u TV rijalitiju „The Bachelorette“. Najveći sportski uspeh ostvario je Marti Mur – odigrao je čak i jedan Superboul.

Svake godine, kada klubovi biraju igrače sa drafta, pored izbora onih najboljih, najgledaniji segment TV prenosa je upravo onaj za “Gospodina Nebitnog”, jer je Salata, koji svake godine dodeljuje trofej, uspeo da od ceremonije napravi pravi spektakl.

Iako su mnogi skloni da Salatinu ideju za ovaj izbor pripisuju njegovom malo pomerenom smislu za humor, on to demantuje, ističući da se vodio idejom da svaki momak koji postigne nešto u sportu zaslužuje publicitet.

“Nakon što sam završio karijeru, pomagao sam na draftu svom starom timu, San Francisko 49ers, i video kako igrači izabrani u nižim rundama dobijaju malo pažnje. S obzirom na moju skromnu karijeru, mislio sam da su i oni zaslužili reflektore. Svi koji su regrutovani trude se, a neki od njih ne dobiju nikakvo priznanje. Ti momci rade svoj posao i treba da budu primećeni”, izjavio je Salata prošle godine.

Pažnja koju im on pruži nekim momcima bude i poslednja koju su dobili. Naime, većina “Nebitnih” provede veći deo karijere u senci i na klupi za rezerve. Istina, neki su imali solidnu karijeru, ali većina ostane na periferiji zbivanja.

“Baš zato je moj trofej toliko i bitan”, poentira Pavle Pol Salata, koji, iako je već u poznim godinama, i dalje uživa u svom godišnjem neobičnom ritualu.

Mesar umesto fudbalera? Nema veze, niko neće primetiti…

A sve je počelo tako što je 1976. godine, Salata čitao o ljudima dobrotvorima koji su nasumice birali pojedince iz imenika po nekim američkim zabitima i nudili im da ih prebace u Južnu Kaliforniju, u bolji život. Želeo je da to primeni na fudbalere. Tako se obratio komesaru NFL Pitu Rozeliju, kome se svidela njegova ideja da poslednjeg drafta imenuje “Gospodinom Nebitnim” i njemu u čast organizuje proslavu u Njuport Biču.

Poslednji igrač kojeg su te 1976. izabrali Stilersi bio je Kelneri Kirk, a kad su ga pozvali da mu saopšte da je dobio nagradu mislio je da mu se rugaju. Salata je onda nazvao vlasnika tima Arta Runija, koga je odranije poznavao, i zamolio ga da kaže Kirku da je u stvari počastvovan. Kirk je na kraju pristao da učestvuje, ali je propustio let za Kaliforniju i paradu u njegovu čast.

Ali, to nije sprečilo Salatu da organizuje paradu.

Kad je čuo da se Kirk neće pojaviti, ušao je u lokalnu prodavnicu i nagovorio korpulentnog mesara, koji je izgledao poput fudbalera, da zauzme Kirkovo mesto. Ljudi su navijali i mahali, ne prepoznajući svog lokalnog kasapina ispod kacige.

“Mesar je “odglumio” svoju rolu za medalju, na konferenciji za štampu posle parade čak odgovarao na pitanja novinara, sve dok se pravi “Gospodin Nebitni” nije pojavio, negde na pola događaja. Napravili smo pauzu, presvukli ih, i niko ništa nije primetio, priseća se Salata.

Deda Mraz i Plejboj zečice

„Svi u NFL sada misle isto – ako već niste izabrani u prvoj rundi drafta, onda je bolje da budete zadnji“, kaže jedan od poslednjih dobinika, Rajan Hog, koji je maksimalno iskoristio svoju neobičnu slavu. Po odlasku iz profi lige radio je u Italiji kao model i pojavio se u rijalitiju „Bachelor Pad“. Sada trenira tenis i radi sa decom sa smetnjama u razvoju.

Koliko se Salata trudi da ugodi svojim “izabranicima” govori i činjenica da u posednje vreme svakome od njih ispunjava želje, kao zlatna ribica, ili Deda Mraz. Tako su dobitnici njegove titule poslednjih godina bili gosti Plejboj Ranča, dobili nagradni kurs surfovanja, a Hog je poželeo da gostuje u emisiji kod popularnog TV voditelja Džimija Kimela, koji im je, naravno, izašao u susret.

Jer, jedan je Salata.

Njegova velikodušnost, međutim, ima svoje granice. Godine 2001. Arizona Kardinalsi izabrali su Tevita Ofahengua kao poslednjeg na draftu. Ofahengu, koji je poreklom sa pacifičkog ostrva Tonga, gde se proširene porodice drže zajedno, doslovno je na nagradni vikend poveo 62 osobe, sa 35 prijatelja i dodatne rodbine koja se sama pojavila.

To je dovelo do „Pravila Ofahengu“. Sada igrači mogu dovesti samo jednu osobu besplatno, dok ostali moraju sami da plate avionske karte i troškove

Ofahengu, koji je odigrao tri sezone u NFL, sada radi kao direktor regrutnih operacija na svom matičnom univerzitetu, Brigam Jang, i kaže da je ostao prijatelj sa Salatom i njegovom porodicom, kome je zahvalan za pažnju i uspehe koje je postigao.

„Svakome treba čovek poput Salate, neko ko će pružiti ruku potcenjenima i poniženima”, kaže on.

A nama ostajemo samo da se ponosimo što je takav jedan šmeker naše gore list, da mu čestitamo skorašnji 94. rođendan (17.oktobra) i poželimo da dogura do “stotke”.

Zaslužio je.